Šta donose Bolsonarove pretnje po klimatske promene i Amazoniju?

Ovaj izbor je u celom svetu izazvao veliku pažnju, prvenstveno zbog stavova koje je promovisao u svojoj kampanji. U toj kampanji mogle su se čuti razne teme, od problema sa kriminalom, preko migracija, do abortusa i homoseksualaca, te su ga mnogi ubrzo uporedili sa Donaldom Trampom. Pored navedenih tema, „Tropski Tramp“ kako je ubrzo dobio nadimak, izneo je i niz ideja u vezi sa klimatskim promena i šumama u Amazoniji, koje ako bi se sprovele u delo, a koje bi nanele nemerljive štete, kako Brazilu, tako i celom svetu.

Jedna od prvih stvari koja se mogla čuti u kampanji Žaira Bolsonara, odnosila se na deforestaciju – krčenje, ogromnih prostranstva pod šumom u Amazoniji. Ističući u prvi plan značaj poljoprivrede predlagano je da se to zemljište iskoristi za razvoj ove grane privrede. Za Bolsonara je nepotrebna tolika površina pod zaštitom, ali njemu problem predstavlja Pariski sporazum, koji ga kao državu potpisnicu obavezuje na smanjenje emisije CO2. Uzgred, Bolsonaro je izjavljivao da neće napustiti Sporazum, ako Brazil ne gubi suverenitet nad Amazonijom. Međutim, Zakon o šumama unutar samog Brazila ne dozvoljava da se 80% ove teritorije otuđi od domorodačkih plemena, te je time Bolsonaro dodatno sprečen. Važno je napometnuti i da poslednja istraživanja govore da su „pluća sveta“ – naziv zbog ogromne apsorpcije CO2, jako ugrožena dugogodišnjom sečom. Na osnovu satelitskih snimaka saznalo se za nelegalnu seče 7.900km² u periodu od godinu dana.

Godine 1992. u Rio de Žaneiru doneta je Okvirna konvencija o klimatskim promenama UN-a. Skoro tri decenije kasnije novi brazilski predsednik predlaže napuštanje Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. godine, koji predstavlja ključnu sponu za sve države sveta u rešavanju gorućeg problema – klimatskih promena. Brazil je pritom i sedma država u svetu po emisiji CO2 sa oko 2.50% u ukupnoj emisiji.

Poslednja novost koja dolazi od brazilskih zvaničnika odnosi se na povlačenje kandidature Brazila da bude domaćin Samita o klimatskim promenama u decembru 2019. godine. To je učinjeno samo par dana uoči početka COP24 u poljskom gradu Katovice. Dodatan problem je i to što se na ovom samitu trebalo odlučiti o domaćinu sledećeg, a inicijalno je to trebalo da bude Brazil. Kao razlozi navedeni su fiskalna i budžetska ograničenja. Mnogi ovo tumače kao novi korak ka napuštanju Sporazuma iz Pariza.

Žair Bolsonaro će zvanično položiti zakletvu u januaru 2019. godine, kada će i početi njegov mandat. Do tada možemo očekivati i nove izjave koje bi iznenadile ceo svet. Kao posledica potencijalnog napuštanja Sporazuma jeste i mogućnost da taj potez učine i druge države, sledeći Brazil i Sjedinjene Američke Države u tom putu. Isto tako, daljim uništavanjem Amazoniije, dodatno će se pogoršati situacija, koja je i sada alarmantna, te će na duže staze to predstavljati ogroman problem za čitavo čovečanstvo. Ako se „pluća sveta“ unište zarad profita, biće uništino i stanište za preko milijardu različitih istraženih i neistraženih biljnih i životinjskih vrsta. Poslednja vest koja se mogla čuti odnosi se na zatezanje u ekonomskoj saradnji između EU i Mercosura, gde je francuski predsednik Makron, najavio napuštanje pregovora, u slučaju da Bolsonaro izvede Brazil iz Pariskog sporazuma.