Šta donosi novi Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju

Zakonodavac je posebnu pažnju usmerio i na obračun prevremene starosne penzije radnika sa beneficiranim radnim stažom. Ima se utisak da će u istoriju otići i institut „večitih“ privremenih penzijskih rešenja, s obzirom na to da je novim Zakonom predviđeno da privremeno rešenje, posle tri godine, postaje trajno. Procenjuje se da se ovakvim pristupom penzionerima garantuje veća pravna sigurnost. I što je posebno važno, novim zakonskim rešenjem ad acta je stavljen Zakon o privremenom umanjenju penzija (na snazi od oktobra 2014. godine), kojim su penzije veće od 25.000 dinara smanjene za 22 i 25 odsto.

Buduće penzionere sigurno će obradovati novina koja se odnosi na obračun penzija za poslednju godinu radnog staža. Ova opaska se posebno odnosi na one koji odlaze u penziju početkom godine – oni više neće morati da čekaju tri meseca na zvanične statističke podatke o prosečnoj godišnjoj zaradi, već će se kao osnova za obračun uzimati prosek mesečnih primanja za januar te godine pomnožen sa 12. Iskustvo govori da postoji i kategorija penzionera kojima je teško, ili nemoguće, utvrditi godišnje lične koeficijente ni za jednu kalendarsku godinu. U tom slučaju godišnji lični koeficijent iznosiće – jedan. Zakonodavac je mislio i na one buduće penzionere koji nemaju precizno utvrđen staž osiguranja za celu kalendarsku godinu – njima će se godišnji lični koeficijent utvrđivati srazmerno stažu osiguranja navršenom u toj kalendarskoj godini.

Kraći put od privremenog do trajnog rešenja

Jedan je od glavnih razloga zbog kojih je Fond PIO, u većini slučajeva, donosio privremena, a ne konačna rešenja o visini penzije, treba tražiti u nemogućnosti da se relativno brzo dobije prosek plata za poslednju godinu radnog staža. Zbog toga su pojedini penzioneri bili prisiljeni na višegodišnje čekanje konačnog rešenja. Da ne govorimo o onim najtragičnijim primerima najstarijih sugrađana koji nisu ni dočekali taj važan papir. U tom kontekstu posmatrano, klauzula Zakona kojom je predviđeno da privremeno rešenje, posle tri godine, takoreći po automatizmu, postaje trajno, naišla je na odobravanje budućih penzionera. Precizirano je, takođe, da akontacioni iznos penzije, utvrđen po osnovu privremenog rešenja, posle tri godine od dana pravosnažnosti privremenog rešenja, postaje konačan, čak i ako dokumentacija nije kompletirana. I još nešto. Ukoliko se dogodi da je isplaćivan manji akontacioni iznos penzije od onog utvrđenog konačnim rešenjem, Fond je u obavezi da penzioneru isplati tu razliku. I obrnuto – ako je po privremenom rešenju penzioneru isplaćivan veći iznos on će biti u obavezi da višak vrati. Predviđena je i mogućnost da Fond i penzioner ne postignu dogovor o načinu vraćanja. U tom slučaju Fond PIO ima pravo da automatski obustavi isplatu trećine mesečnog iznosa. I tako sve dok se obaveze ne izmire.

Poseban akcenat stavljen je na način obračuna prevremene starosne penzije na koju mogu da računaju radnici sa beneficiranim radnim stažom. Predviđeno je da se penali računaju u odnosu na sniženu starosnu granicu za svakog konkretnog osiguranika. To praktično znači da će se osiguraniku, koji je ostvario 40 godina radnog staža i pritom ima 54 godine, a treba mu 56 da bi ostvario pravo na starosnu penziju, penali obračunavati samo dve godine, odnosno dok ne ispuni zakonski uslov za punu starosnu penziju. Granica se može maksimalno snižavati do 50 godina života za osiguranike koji rade, ili su radili na poslovima sa maksimalnim stepenom uvećanja staža osiguranja koji se kreće u rasponu od 12 do 18 godina. Da bi se sprečile zloupotrebe, zakonodavac je, kao jedan od uslova za ostvarivanje tog prava, propisao obavezu osiguranika da dve trećine staža provede na poslovima sa maksimalnim stepenom uvećanja staža osiguranja.

Ocena Fiskalnog saveta

Na najveće negodovanje, naročito stručne javnosti, naišlo je ukidanje formule za usklađivanje penzija, kao i činjenica da se Vladi daje preveliko ovlašćenje u vezi sa jednim, tako osetljivim, pitanjem. Fiskalni savet, koji je zatražio i povlačenje tog dokumenta iz procedure, upozorio je da se ponuđenim predlogom krše principi odgovorne socijalne politike.

„Dobro je to što zakonske izmene predviđaju ukidanje Zakona o privremenom smanjenju penzija, ali ukidanjem formule za usklađivanje penzija znači odustajanje od dobre evropske prakse i degradiranje penzijskog sistem na nivo najnestabilnijih penzijskih sistema u državama severne Afrike i Bliskog istoka. To praktično znači da će umesto po ustaljenoj formuli, Vlada svake godine odlučivati o procentu korekcije penzija. Pre donošenja Zakona o privremenom smanjenju penzija, one su uvećavane po formuli, odnosno na osnovu rasta cena i privrednog rasta“, ocena je Fiskalnog saveta.

Prema podacima Fonda PIO (zaključno sa julom 2018. godine) tačan broj korisnika penzija iznosi 1.712.245. Problem je, međutim, što odnos broja korisnika penzije i broja osiguranika, počev od 2000. godine, beleži negativan trend. Tako je, recimo, 2000. godine bilo evidentirano 1.510.801 penzionera i 2.726.28 osiguranika, odnosno jedan penzioner na 1,8 zaposlenih, da bi 2017. na jednog penzionera dolazilo 1,2 zaposlenih kojih je ukupno bilo 2.102.489.

Odustajanje od evropske prakse

Dominantna evropska praksa je da se penzije usklađuju prema formuli baziranoj na kombinaciji kretanja cena, zarada i privrednog rasta. Takva praksa je, već decenijama unazad, uspostavljanjem javnog penzijskog sistema, prisutna i u Srbiji. Napuštanje te, provereno objektivne, formule za usklađivanje penzija bi se, prema oceni Fiskalnog saveta, negativno odrazilo na predvidivost penzijskog sistema i stvorilo bi dodatnu nesigurnost kod radnika koji uplaćuju doprinose, ali nisu u situaciji, čak ni okvirno, da procene u kom pravcu će se kretati njihova buduća primanja. Kad je reč o stavu penzionerskih udruženja većina se zalaže za zadržavanje aktuelne formule. Predlažu čak i spuštanje zagarantovanog minimuma sa četiri na dva odsto, kada je reč o usklađivanju sa privredim rastom. To rešenje Fiskalni savet ocenjuje kao realno.