Šta donosi potencijalni susret Bajdena i Putina

Island je bio domaćin istorijskog susreta Regana i Gorbačova 1986, kad je počelo veliko spremanje za kraj Hladnog rata.

Taj sastanak nije slučajno održan na Islandu.

Nedaleko od mesta gde je bio islandski srednjovekovni parlament, najstariji u Evropi, nalazi se rasedlina američkog i evropskog tla.

Na vulkanskoj steni zvanoj Kamen yakona / Lögberg, udaljenoj 45 kilometara istočno od Rejkjavika, vidi se vijugava napuklina, a ispod stene je pitoma dolina s gejzirima i rekom koja je uvek puna ribolovaca.

Susret američkog i sovjetskog lidera trebalo je da demonstrira da je ta napuklina koja razdvaja dva kontinenta konačno prevaziđena i da su Amerika i cela Evropa sada ujedinjene.

Stvarnost, posle 35 godina od tog susreta, sve drugo je osim onoga čemu su se njegovi najvažniji akteri nadali. Američko-ruski odnosi su na istorijski najnižoj tački već godinama, nižim nego što su bili u najtežim hladnoratovskim vremenima.

Nade su usmerene na još uvek nepotvrđeni susret Bajdena i Putina, na kome se uveliko radi.

Ovaj samit posebno je važan za ovaj region i zbog verovatnoće da se Zapadni Balkan nađe na njegovom dnevnom redu, ne samo zbog toga što je ušao u listu od šest Bajdenovih spoljnopolitičkih prioriteta.

Pošto će se razgovarati o situaciji u Ukrajini, a verovatno i o njenom širem kontekstu, neizbežno je da će se ona povezivati sa balkanskim pitanjem granica kao što je to dosad bio slučaj.

Druga činjenica je da je Balkan opširno elaboriran u saopštenju sa sastanka G7. Prethodno, Balkan je bio tema razgovora G8 na Filipinima, kad se rešavalo o sudbini Slobodana Miloševića.

Iako je Rejkjavik i sada među kandidatima za susret Bajdena i Putina, pre dva dana u njemu su se prvo srele prve diplomate jedne i druge zemlje, što je svakako bio pripremni sastanak za najavljeni američko-ruski samit u junu, iako taj sastanak nije konačno potvrđen.

Sastanak se dogodio u trenutku kad je Bajdenova administracija obavestila Kongres o novim sankcijama Rusiji zbog gasovoda Severni tok 2.

Na ruskoj strani je ocenjeno da je razgovor „održan s poštovanjem“, da je bio koristan i da bi dijalog između zemalja trebalo da bude poboljšan.

Sastanak se umnogome razlikovao od prvih pregovora između SAD i Kine održanih u martu na Aljasci, u kojima su strane razmenile oštre optužbe i razišle se bez poboljšanja u međusobnim odnosima.

Ruski stručnjak Andrej Kortunov naveo je da razgovor nije bio „politički nego profesionalan“, za razliku od februarskog susreta sa evropskim predstavnikom za spoljnu politiku Žozepom Boreljom.

Lavrov je ocenio da postoji „razumevanje potrebe za prevazilaženjem nezdrave situacije“, da ima mnogo prepreka koje nije lako savladati, ali da je „osetio“ da su „Blinken i njegov tim odlučni u tome“.

U sličnom tonu reagovao je i njegov sagovornik, navodeći da je „mnogo oblasti u kojima se interesi dve države podudaraju“, te da veruje u „mogućnost zajedničkog rada i razvoja“.

Dmitrij Peskov potvrdio je da je Lavrov odmah izvestio Putina o razgovoru u Rekjaviku i dodao pozitivne ocene susreta: „Nesumnjivo je ovo pozitivan signal, činjenica da je razgovor bio konstruktivan. Ovo je događaj koji zaslužuje pozitivnu ocenu. Ali očigledno je da ovaj proces neće biti lak. Zaista se nakupilo mnogo problema“.

SAD traže „predvidive i stabilne odnose s Rusijom“, kako glasi formula koju je američki državni sekretar ponovio više puta.

Put do „predvidivih i stabilnih odnosa“ vodi isključivo preko susreta dvojice predsednika, tako da može da se smatra da će do tog susreta gotovo sigurno doći u vreme Bajdenove posete Evropi, od 11. do 15. juna. Američki predsednik predložio je susret za koji smatra da je „dobar za naš narod, dobar za ruski narod i dobar za svet“.

Sastanak šefova diplomatija u tom smislu bio je „postavljanje stola“ za predsednički samit.

Generalno, samiti na nivou lidera treba bi da imaju jasnu svrhu i cilj.

Još uvek nije jasno da li su obe strane formulisali ovaj cilj, a očekivanja od susreta nisu visoka. Anticipirajući Blinkenov stav i očekivanu najavu sankcija, Lavrov je u ponedeljak u Moskvi ponudio „preventivno odbacivanje“ takvih ideja.

„Očigledno je da su (SAD) donele odluku da promovišu stabilne, predvidljive odnose sa Rusijom“, rekao je on.

„Međutim, ako ovo uključuje stalne i predvidljive sankcije, to nije ono što nam treba“.

Blinken je predstavio sasvim ambivalentnu formulu budućih odnosa: na jednoj strani je saradnja „tamo gde je to mogućno“, a na drugoj najava da će „Moskva da odgovara za akcije koje štete nama ili našim saveznicima“.

Vašington vidi dve oblasti u kojima je moguća saradnja dve zemlje: klimatske promene i kontrola naoružanja. Putin je prošlog meseca prisustvovao Bajdenovom virtuelnom klimatskom samitu, a nedugo nakon što je Bajden stupio na dužnost, dvojica lidera obnovila su START III.

Druga tema razgovora verovatno će biti nedavni kibernetski napad grupe DarkSide na cevovodu Kolonijal, za koju američka strana tvrdi da ima sklonište u Rusiji.

Sve to podseća na politiku štapa i šargarepe i uslovljavanja koju SAD primenjuju u slučajevima drugorazrednih zemalja, na šta Moskva ni u kom slučaju nije spremna da pristane.

To je Lavorv jasno odbacio, kad je pre sastanka rekao da Moskva želi da postigne uravnotežene odnose sa Amerikom, u kojima se interesi dve zemlje mogu podudarati na osnovu jednakosti i uzajamnog poštovanja.

„A crvene linije, koje nećemo preći tokom rasprave o međunarodnoj agendi, takođe će odrediti Rusija. Ovo se u potpunosti odnosi na pitanje strateške stabilnosti“, dodao je on.

Rasprave o opadanju američke moći popularne su i u samoj Americi.

Ruski ekspert Lav Sokoljšćik, postavlja pitanje da li će Bajdenova strategija uspeti da spase Ameriku?

On smatra da Bajdenova strategija pripada zapadnom mejnstrimu koji bez mnogo izgleda želi da produži politiku globalizacije.

Alternativa mejnstrim politici globalizacije je populizam.

„Glavni cilj populističke strategije je suzbijanje globalizacije u obliku u kome se razvijala tokom poslednje tri decenije i revidiranje njenih posledica u političkoj, ekonomskoj, socio-kulturnoj sferi. Pored antiglobalizma, ideološka struktura populizma zasniva se na neliberalizmu, ekonomskom i etnokulturnom nacionalizmu (posebno zbog njegove desničarske raznolikosti). Na polju međunarodnih odnosa usmeren je na dekonstrukciju liberalnog svetskog poretka, jačanje državnog suvereniteta i odbrambenog potencijala. U rešavanju pitanja unutrašnje politike, konvencionalni populisti teže da prevaziđu sistem kočnice i ravnoteže, da ustanove prostu vladavinu većine. Važnu ulogu u ideološkom konceptu populizma igraju antielitizam, antipluralizam i prioritet volje naroda“, opisuje Sokoljšćik.

On smatra da je Ameriku zahvatila sistemska kriza, gde je sadašnja Amerika analogna kasnom SSSR, a samo se postavlja pitanje da li je mogućno očekivati slične posledice krize?

Do tada, usled te krize, SAD će voditi agesivnu spoljnu poltiku.

Ta politika, prema time, obeležiće i susret Putina i Bajdena.

Predsednik komisije za informacionu politiku i odnose s medijima ruskog Saveta federacije, Aleksej Puškov smatra da se ne može govoriti o bilo kakvom poboljšanju odnosa bez promene američke spoljne politike.

„Još uvek postoje signali o pripremi novih antiruskih sankcija, Bajden se nije izvinio zbog svoje ružne izjave, a (ruski ministar odbrane Sergej) Šojgu objavio je da SAD i NATO premeštaju trupe na granice sa Rusijom. U tom kontekstu, razgovor o otopljavanju znači pogrešno proceniti situaciju. Vašington Moskvu posmatra kao protivnika i mogući samit će najverovatnije omogućiti samo kontrolu konfrontacije koju SAD grade u odnosu na Rusiju“, dodao je senator.

„To je vrsta kontrolisanog sukoba“, rekla je Fiona Hil, ekspertkinja za Rusiju u Trampovom Savetu za nacionalnu bezbednost.

„Cilj će jednostavno stabilizovati situaciju. Ovo nije želja za nekakvim impresivnim poboljšanjem odnosa, ovo je samo pokušaj smanjenja stepena eskalacije. Mislim da se to može učiniti ako budu pažljivi i realni“.

Ruski stručnjak iz Valdaj kluba Ivan Timofejev oprezno prihvata da je dobar znak sama činjenica da je sastanak održan na konstruktivan način, ali da ne „treba stvarati preterane iluzije o ovome“, jer „dobroćudni ton strana u pregovorima ne znači da će biti u stanju da sprovedu određene inicijative“.

Timofejev je takođe primetio da poređenje rusko-američkih i kinesko-američkih pregovora nije u potpunosti tačno zbog specifičnosti američkih odnosa s Kinom i Rusijom.

Kineski faktor, iako sigurno neće biti na dnevnom redu sastanka, itekako će biti u pozadini ovog susreta.

Jednačinu je postavio Henri Kisindžer još 1970: „Naš cilj je da naš odnosi sa SSSR i Kinom pojedinačno budu bolji nego njihovi međusobni odnosi“.

Ovo je vreme kad je Kina postala prvi istinski globalni američki rival u poslednjih 100 godina, a kinesko savezništvo sa Rusijom samo dodatno jača antiamerički front u svetu.

Američki ekspert Čarls Kapčan, prošle nedelje predložio je da Bajden svoj fokus pomeri sa pitanja autokratije i demokratije, koje je strateška greška, iako može da doprinese unutarameričkom jedinstvu.

„Čak i ako je obuzdavanje u Hladnom ratu delovalo protiv Sovjetskog Saveza, strategija sa nama ili protiv nas danas neće doneti iste rezultate“, tvrdi Kapčan.

Pretpostavka američke politike o sukobu demokratije i autokratije ne bi samo propustila da obuzda Kinu.

Još gore, zapravo bi podstaklo da konsoliduje svoj savez sa Rusijom.

Prava svrha susreta Bajdena i Putina, smatra on, jeste odvajanje Rusije od Kine isto kao 1970, kad su SAD oslabile komunistički blok.

„Pronalaženje zajedničkog jezika neće biti lako, SAD imaju impresivne rezultate rada sa tvrdim režimima kad to odluče“, zaključuje optimistički Kapčan.