Šta Grčka ima protiv Makedonije

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Petovekovno tursko posedovanje i prisilno prevođenje hrišćana pravoslavne vere u islam na delu Balkana gde je nekada bila Vizantija, sa najlepšim gradom Evrope i centrom pravoslavlja Konstantinopoljem, ostavilo je večni trag velikog zla za koje će trebati da prođe još dugo vreme za da se uspostavi psihosociološki balans, za šta je nophodan ekonomski balans. Uostalom raspad Turske imperije još uvek nije završen. Još uvek 15. miliona Kurda žive u nacionalnom ropstvu u Turskoa. No, i u njoj susednim državama Iranu, Iraku i Siriji. NJih preko 36. miliona bez sopstvene nacionalne države! Rusija je uložila preko 100. milona života njenih vojnika i oficira u ratu 1877/78 sa namerom da otera Tursku sa Blkana i iz Konstatnipolja. No, druga imperija – Britanija, podržana od Frqncuske, nisu dozvolile da se to uradi. Zato je veliki deo priobalja Antičke Grške ostao u Turskoj, dok su joj iste sile dodelile Egejsku Makedoniju sa Makedoncima. Tokom Revolucije u Grčkoj 1948. Britanska vojska je prvi put ispobala plamene bacače i na civilno stanovništvo Makedonaca i primorala ih da pobegnu preko granice, pa avionima Sovjeta iz Tirane da se presele u neke države SSSR-a. Tek od 1956. Makedonci su mogli iz SSSR da se vraćaju u Republiku Makedoniju. Da postoji mogućnost pravde na ovom svetu sadašnja Grčka bi morala da isplati blizu deset milijardi evra oštete za uzurpirana imanja Makedonaca u Egejsko Makoniji, koji sada žive, nadam se uskoro, u Svernoj Makedoniji. Znači, politika i ratovi se vode radi prisvajnje tuđa materijalna dobra, u gotovini i u nekretnini.