Ogromnu pažnju pretežno mlađe populacije privukla je biljka ašvaganda, koja se koristi u vidu suplemenata ili praha. Na društvenim mrežama se dele snimci korisnika ašvagande, što još više pospešuje njenu popularnost i prodaju. S obzirom da je relativno nova na tržištu, postavljaju se ključna pitanja o njenim dejstvima i posledicama.
Ašvaganda je postala popularna zbog društvene mreže Tik Tok, na kojoj mnogi korisnici tvrde da ima razna „lekovita“ dejstva.
Najviše, po iskustvima korisnika ove mreže, smanjuje stres i anksioznost, dok istovremeno povećava koncentraciju i energiju, a navodno reguliše i spavanje.
Često je koriste i ljudi koji treniraju, tvrdeći da pospešuje i efekte treniranja.
Ipak, neophodno je znati ko uopšte sme da je koristiti, kao i da li postoje nus pojave.
O kakvoj biljci je reč?
Withania somnifera je drvenasti žbun široko rasprostranjen na Srednjem Istoku, Africi i u jugoistočnoj Aziji. Ovu biljku zovu i zimska višnja, ali i ašvaganda (što u bukvalnom prevodu znači „konjski miris“, pošto svež koren ima takav miris).
Familija kojoj pripada je familija Pomoćnica, i njoj pripadaju i povrtlarske biljke krompir, paradajz, paprika, pojašnjava za Danas Nada Kovačević, profesorka Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
– Ova biljka je veoma cenjena u Ayurveda medicini. Koristi se, najčešće, koren, a mnogo manje list. Ayurveda medicina je tradicionalni sistem lečenja prisutan već preko 4.000 godina, najviše na indijskom podkonktinentu. Opšta filozofija, pa i filozofija izrade lekova, principa dijagnostikovanja simptoma stanja i bolesti, opisi su veoma različiti u odnosu na „zapadnu medicinu“, tako da nije uvek jednostavno razumeti principe lečenja, lekove i lečenje u Ayurvedi. Nije jednostavno prevesti dijagnozu iz njhovog sistema u naš sistem, ali je normalno da se „zapadna medicina“ zainteresuje za prirodne lekove iz tradicionalnih sistema lečenja sa drugih kontinenata – kaže Kovačević.
Zašto se koristi?
Ona pojašnjava da se ašvaganda koristi u širokom spektru simptoma i zdravstvenih problema u Ayurveda sistemu.
– Koristi se kao adaptogen, sedativ za umirenje, kao tonik i okrepljujuće sredstvo. Ali se koristi i šire za sasvim različite zdravstvene probleme. Na primer, kod neplodnosti muškarca i žena, ali i kod upalnih procesa, prehlade, astme… Dnevna doza korena u Ayurveda proizvodima kreće se između 3 do 6 grama sprašenog korena – kaže Kovačević.
Napominje i da su hemijski sastojci ašvagande dobro proučeni.
– Radi se o tri hemijske grupe jedinjenja prisutnih u ovoj biljci; steroidni laktoni (witanolidi); fitosteroli i akaloidi. Poslednjih decenija je rađen veliki broj predkliničkih ispitivanja (ispitivanja na laboratorijskim životinjama i in vitro enzimskim testovima), kako izolovanih jedinjenja iz ašvagande, tako i ekstrakata. Bolji rezultati delovanja dobijeni su sa ekstraktima u odnosu na pojedinačna jedinjenja, što znači da će biti vrlo teško pripremiti lekove na bazi ašvagande. Ekstrakti imaju kompleksnu strukturu sastojaka, teško je doći do nivoa standardizacije leka kako to zahtevaju pravila u farmaceutskoj industriji, tešto je pravilno postaviti i izvesti klinička ispitivanja na bolesnicima, a sve je to neophodno za stavljanje leka u promet. Zato se i zastalo sa kliničkim ispitivanjima lekovitih proizvoda na bazi ove stare indijske lekovite biljke – ističe Kovačević.
Ona dodaje da je proteklih decenija potvrđena farmakološka aktivnost ekstrakata ašvangande kao antioksidanasa, imunomodulatora, adaptogena i sedativa, ali da izostaju prava klinička ispitivanja.
Ne zna se puno o nepoželjnim reakcijama
Postoje i neki rezultati vezani za antistres aktivnost i za smanjenje uznemirenosti. Sve ove aktivnosti su veoma slične onome sto se sredinom 20. veka znalo za kineski ženšen.
– Budući da nije bilo velikih i organizovanih kliničkih studija, ne zna se puno ni o neželjenim reakcijama primene preparata na bazi ekstrakata ašvagande. Uglavnom se odnose na gastrointestinalne probleme. Sasvim je sigurno da osobe mlađe od 18 godina, trudnice i dojilje ne treba da koriste dodatke ishrani sa ovom biljkom. Takođe da ih ne treba kombinovati sa alkoholom i drugim lekovima koji se koriste za slične namene (trankilizeri, sedativi, antidepresivi…) – napominje profesorka Kovačević.
Pošto se još uvek nisu stekli uslovi da se proizvode biljni lekovi na bazi ašvagande, na tržištu su prisutni dodaci ishrani u obliku tableta i kapsula.
– Ukoliko su proizvedeni i stavljeni u promet u skladu sa postojećim propisima i ako se primenjuju u skladu sa uputstvima ne bi trebalo da dovedu do problema – ukazuje naša sagovornica.
Zašto je popularna među mladima?
Na pitanje kako objašnjava veliku popularnost prozivoda na bazi ašvagande među mladom populacijom, ona kaže da među mladima uvek postoji interesovanje za mistični „daleki istok“, filozofiju i religiju ovih naroda, stanje nirvane i duševnog mira i stabilnosti, njihovu dugovečnost, mentalnu i fizičku snagu, ali i njihovu usredsređenost na posao i uspeh koji imaju.
– Određene segmente naučnih podataka o farmakološkim efektima proizvođači stavljaju u sam tekst uputstva ili reklame o ovim proizvodima i dovode u zabludu korisnike konkretnih dodataka ishrani. O tome bi trebalo da vode računa i kolege koje pripremaju ekpertske izveštaje pre upisa u Registar dodataka ishrani i dijetetskih proizvoda, ali i inspektori koji kontrolišu stanje na tržištu (kada govorimo o proizvodima koji su legalno stavljeni u promet kao dodaci ishrani) – ističe Kovačević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.