Šta je Ataturk govorio o Srbiji i Jugoslaviji?

“Kada sam se do brda peo taksijem, imao sam osećaj da ulazim u grad bogatih filmskih glumaca i glumica, u grad lepih prolaznika, slavnih i nepristupačnih, u grad onih koji se sa platna smeju ili plaču. Samo su se ređale luksuzne vile, kakve možemo videti samo na našem Dedinju”, opisuje novinar lista Vreme grad filma.

Reporter Vremena proveo je tada nekoliko meseci u Pragu, studirajući novi čehoslovački film. Sarađivao je sa mnogim režiserima, filmskim stručnjacima, glumcima, muzičarima i novinarima. Kao prvu reportažu sa ovog posla – puta, doneo je ovu priču o gradu pored Praga, Barandovu.

“Češki film, koji je počeo samo nekoliko godina posle francuskog i nemačkog, vukao se po malim i drvenim ateljeima sa nesigurnim fotografijama i još nesigurnijom građom, sa očajnom šminkom i slabom svetlošću, sa lošim glumcima, a i režiserima. Sve dok nije došao do Barandova, koji mu je udahnuo svetlost”, piše reporter.

Barandovo je postalo grad filma, sa ogromnim ateljeima i laboratorijama, sa visokim zgradama, prostranim dvorištima, modernim instalacijama i stručnim radnicima.

Vreme još piše i šta je osnivač moderne Turske Kemal Ataturk još davne 1923. mislio i rekao o Jugoslaviji, ali i Srbiji:

“Srbija nije izgubila nadu ni onda kada se mislilo da je sve propalo i kao rezultat toga sada na mestu jedne Srbije postoji Jugoslavija”, rekao je Ataturk tada. “Ova država je postal veoma jaka na Balkanu jer je njen narod pokazao pravo da stvori tako jaku državu. Srbija je junački ratovala u Prvom svetskom ratu protiv Austrougarske i onda kada snage nisu bile jednake”.

U tom trenutku u Jugoslaviji je odobreno i točenje alkohola na javnim manifestacijama, odnosno na sajmovima i narodnim svetkovinama, koje je do tada bilo najstrože zabranjeno.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Kragujevac je 1938. godine dobio sve uslove za jedno stalno pozorište, piše tada list Pravda. U tom trenutku je u ovom gradu radilo jedno, kako je tada nazivano, diletantsko pozorište, odnodno amatersko, koje je pobralo brojne pohvale, a mnoge su predstave morale da se igraju više puta nego što je planirano.

To je bilo pozorište koje je osnovala Radnička kolonija. Novinar opisuje kako je to izgledalo:

“Cela Radnička kolonija zna da su njihovi simpatični i popularni glumci – samo obični manuelni radnici ili sitni ljudi iz varoši, koji sve svoje slobodno vreme posle rada posvećuju pozorištvu”, govori novinar Pravde. “Možda ih zato publika toliko voli i nagrađuje i za najmanji uspeh”.

Novinar ipak kaže da nema ni najblažu predstavu kada bi pravo, profesionalno pozorište moglo da zaživi u ovom gradu.

Pravda još piše i kako su Sarajlije tada bile posebni ljubitelji opere.

Naime, kada je u jednom trentuku u ovom gradu gostovala beogradska opera, toliko je veliko interesovanje publike u Sarajevu bilo, da su ispred pozorišta došli na ideju da izbace zvučnike. Da bi i oni koji nisu uspeli da uđu na operu, mogli barem da je slušaju.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.