Šta je Bajden kao senator tražio od Vlade Srbije pre 20 godina?

Tada senator i predsednik Komiteta za spoljnu politiku američkog Senata, Džozef Bajden je odao priznanje vlastima u Beogradu za reformske poteze povučene posle rušenja Miloševićevog režima, ali i upozorio da je pred Srbijom „dugačak put“ ka punopravnom uključivanju u međunarodnu zajednicu.

Kako je navedeno u izdanju Danasa od 11. maja 2002. godine, senator Bajden je u svom govoru održanom u Njujorku, podvukao četiri ključne oblasti za opredeljivanje SAD o obnovi bilateralne pomoći Srbiji i međunarodne podrške SR Jugoslaviji, suspendovanoj posle 31. marta.

Uz konstataciju da je nova vlada u Beogradu ostvarila napredak u ovih godinu i po dana i pored „žestoke političke borbe između tvrdokornog srpskog nacionaliste, jugoslovenskog predsednika Koštunice i premijera Srbije Đinđića, takođe nacionaliste ali ne i fanatika, koji je svestan da se budućnost njegove zemlje nalazi na Zapadu“, Bajden je tada posebno ukazao na značaj sprovođenja mirovnog sporazuma o Preševskoj dolini, kojim se obezbeđuje ravnopravnost Albancima u tom području, kao i na nedavnu predaju albanskih političkih zatvorenika koji su se nalazili u Srbiji.

Prema pisanju Danasa, Džozef Bajden je naveo četiri uslova čije se ispunjenje tražilo u Kongresu za obnavljanje američke pomoći.

Prvi uslov bio je obustavljanje negativnog uticaja Beograda na politički život na Kosovu i u Republici Srpskoj. Kao drugi uslov Bajden je naveo „ispunjavanje u potpunosti svih obaveza prema Međunarodnom tribunalu za ratne zločine – pre svega hvatanje i predaju Hagu svih optuženih iz ratova u bivšoj Jugoslaviji – počevši sa generalom Mladićem, ukoliko se još nalazi u Srbiji“. Treći uslov bio je prekid podele Severne Mitrovice, tako što će se „dozvoliti da se desetak hiljada kosovskih Albanaca vrati svojim kućama u severnom delu ovog grada, u zamenu za povratak više hiljada Srba i Roma u južni deo grada“. Četvrti uslov odnosio se na obavezu Vojislava Koštunice i Zorana Đinđića da se javno izjasne o ponašanju Srbije devedesetih godina sa „izvinjenjem za ‚genocidnom kampanjom’ na Kosovu, u Hrvatskoj i Bosni“.

„Beograd je delimično ispunio prva dva uslova. SRJ je objavila da je obustavila finansiranje Vojske Republike Srpske, a izdate su i optužnice protiv 23 osobe osumnjičene za ratne zločine. To predstavlja stvarni napredak. Sa druge strane, Beograd nastavlja da igra igru na Kosovu, a tek bi trebalo da se angažuje oko glavnih optuženih za ratne zločine, pre sve ga oko Mladića. Što se tiče trećeg i četvrtog uslova – Beograd još nije ništa učinio i zbog toga ostaje na snazi suspenzija američke ekonomske pomoći Srbiji“, rekao je tada senator Bajden, a preneo Danas.

Bajden je, kako piše u tekstu, govorio u Njujorku na skupu Udruženja američko-albanskog prijateljstva, sa porukom za taj auditorijum, a i šire, da SAD i međunarodna zajednica, uopšte, ni blizu nisu spremni za razgovor o eventualnoj nezavisnosti Kosova.

„Pre toga,Kosovari moraju da dokažu svetu, a i sebi samima da su sposobni da sprovode stvarnu demokratiju, sa ljudskim i građanskim pravima za Srbe i sve ostale manjine na Kosovu. Ako u sledećih nekoliko godina Kosovari to budu uspeli da postignu, otvoriće se mogućnost za primenu principa samoopredeljenja“, rekao je predsedsenik Komiteta za spoljnu politiku američkog Senata.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna je članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

S druge strane, Bajden je Makedoniju tada okarakterisao kao potencijalnu „tempiranu bombu“ na Balkanu, a zatim napomenuo da i makedonska i albanska strana imaju podjednaku obavezu u sprovođenju Ohridskog sporazuma o preuređenju međusobnih odnosa.

„Od makedonskih ekstremista nisu ništa manje loši albanski ekstremisti, s tim što oni napadaju i svoje Albance u Makedoniji. Lideri „Albanske nacionalne armije“ proglašavaju izdajnicima albanske političare koji podržavaju Ohridski sporazumu Makedoniji i traže zajedničku albansku državu na prostoru svih regiona u kojima žive Albanci na Balkanu. Ta ideja je čisto ludilo i ja računam na vas u aktivnom suprotstavljanju toj samoubilačkoj politici, koja samo može da uništi Albance na Balkanu“, rekao je senator Džozef Bajden.

Reakcije iz Vlade

List Danas preneo je i reakciju tadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića, koji nije video razlog da se njegova Vlada izvini za ratne zločine.

„Zaslugom miliona građana u Srbiji, u Vladi Srbije nema pripadnika bivšeg režima, za razliku od bosanske ili hrvatske vlade, pa zato ne mislim da ja ili moja vlada ima neke veze sa ratnim zločinima“, rekao je Đinđić novinarima na Beogradskoj berzi.

„Mi činimo ono što je moguće, svesni da to nije maksimum onoga što se može učiniti, ali smatram da susenatori iz SAD, takođe realistični političari i da shvataju da i u njihovoj zemlji postoje stvari koje bi mogle bolje da se urade, ali da postoje ograničenja“, rekao je Đinđić, a preneo Danas.

„Senator Bajden je konstatovao da napredak u radu Vlade Srbije postoji i mislim da ga ne treba ugroziti nekim uslovljavanjima“, kazao je Đinđić.

Svoj komentar na Bajdenov govor kratko je Beti tada dao i šef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanović.

„Na političkoj sceni u Vašingtonu ima mnogo veoma uticajnih faktora koje SRJ ne zanemaruje u odnosima sa SAD. Senator Bajden je jedan od njih i mi smo do sada u više na vrata imali dobre razgovore„, navodi se u izjavi ministra Svilanovića, koju je agenciji Beta dostavilo Savezno ministrastvo za inostrane poslove.

On je, kako se navodi u tekstu, dodao i da su „uslovi za sertifikaciju (pomoći) definisani zakonom i vrlo precizni i teško da će biti prošireni“.

Šta je danas „na stolu“?

Dvadeset godina kasnije, Džozef Bajden je predsednik Sjedinjenih Američkih Država za koga je Kosovo nezavisna država. Iz Bele kuće insistira se na sveobuhvatnom sporazumu između Srbije i Kosova, koji podrazumeva međusobno priznanje. Optuženi za ratne zločine, o kojima je Bajden govorio pre 20 godina, a pre svih Ratko Mladić, nalaze se u zatvoru. Njihovi postupci su u toku ili su već na odsluženju kazne koja je ustanovljena presudom Međunarodnog suda.

Ipak, Srbija nije ispunila sve svoje obaveze prema Mehanizmu za međunarodne krivične sudove (MMKS), jer aktuelna vlast ignoriše zahtev haškog suda da uhapsi i izruči dvoje funkcionera Srpske radikalne stranke, Vjericu Radetu i Petra Jojića.

Ekonomska pomoć SAD danas nije uslovljena izjašnjavanjem državnog rukovodstva Srbije o ratovima 90-ih, ali Vašington, zajedno sa Evropskom unijom, ističe da je negiranje genocida, ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti ili veličanje ratnih zločinaca neprihvatljivo.

Danas, jedan poziv iz Bele kuće trenutno baca u senku sve ostale. Taj poziv se tiče rata u Ukrajini, pošto Sjedinjene Američke Države pozivaju Srbiju da uvede sankcije Rusiji.