Šta je Balkan Evropi

Branka Prpa: Evropljani doživljavaju Balkan kao slepo crevo Evrope. To je ostalo još od vremena kada je Hrvatska bila antemurale christianitatis – predziđe kršćanstva koje je evropsku civilizacija branilo od onoga što je bio njen civilizacijski antipod. Takav odnos prepoznajemo i u savremenom političkom govoru.

Evropa danas gleda na Balkan u militarističkom kontekstu – kao na geopolitičko i vojnostrateško područje.

Ne gleda ga kao prostor koji je duboko utkan u evropsku kulturu i istoriju, jer je Balkan od antičke Grčke, preko Vizantije, pa dalje – bio kolevka evropske civilizacije. Dakle, pripajanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji može biti samo odgovor na ambicije druge sile koja tradicionalno figurira na ovom prostoru, a to je Rusija. Evropa jedino u tom kontekstu gleda na Balkan.

Hrvoje Klasić: Ja sam upotrebio drugi termin – da je Balkan za Europu egzotika. Militaristički pristup, o kome govori gospođa Prpa, svakako ukazuje na to da se na Balkan gleda i u kontekstu sukoba. Složio bih se da se Europa probudi ili pokaže interes za Balkan tek kada se tamo pojave druge velike sile.

Bilo da se radi o Rusiji, Americi, Turskoj ili nekom četvrtom. Devedesetih godina Europa uopće nije znala šta bi sa Jugoslavijom i Zapadnim Balkanom. To je bio veliki propust zajedničke europske vanjske politike koja očigledno nije funkcionirala – ne samo u ovom slučaju nego i u mnogim drugim.

Prpa: Citirala bih slovenačkog kulturologa Mitju Velikonju koji je ovog ljeta na Forumu Korčula After Party rekao da je Balkan tragična avangarda Evrope, da ono što se događalo na Balkanu devedesetih verovatno čeka i Evropu u budućnosti. Jačanje desnice i rasizma je evidentno u Evropi kao i pijemontizam Nemačke i Francuske u odnosu na ostale evropske države i narode, a naročito na Istočnu Evropu.

A pošto smo mi rubni prostor, arogantna ekskluzivnost Centralne Evrope prema nama je više nego očigledna.

Klasić: Ne bih volio da ovu priču svedemo na to kako je Europska unija loša i zločesta i kako smo mi jadni i dobri, a Europa nas ne voli. Europska unija je u Zapadni Balkan – i u Bosnu i Hercegovinu, i u Makedoniju, i u Srbiju i u druge zemlje tog područja – uložila ogromne novce.

Riječ je o investicijama, ali i o donacijama. Mislim da je vrijeme da ljudi koji ovdje žive počnu sami sebi postavljati pitanja kako su došli u sadašnju situaciju. I Česi, i Slovaci, i Mađari, i Poljaci, i Istočni NJemci živjeli su ispod ruba siromaštva – u drugačijim okolnostima živjeli su i Litvanci, Latvijci i Estonci – pa bi netko mogao da kaže da se i prema njima Europa odnosila kao prema nama. Međutim, sve te zemlje su značajno napredovale i danas imaju stabilne sisteme.

Prema tome, nije tačno da mi ne uspijevamo zahvaljujući Briselu, Berlinu ili Parizu, nego velikim dijelom i zahvaljujući nama samima. To što i dalje glasamo za elite koje su podržavale i vodile ratove – prije svega je naš problem, a ne problem Europske unije.

Prpa: Zemlje Evropske unije su ograđene žilet žicom. Na tome pada evropski humanizam. Na tome pada evropska civilizacija. Ne radi se o tome kakvi smo mi.

Mi vrlo dobro znamo kakvi smo. Ali kritika Evrope je imanentna evropskoj civilizaciji. Skoro svaki evropski intelektualac je, kako kaže Edgar Moren, u jednom trenutku bio antievropljanin kritikujući Evropu koja odustaje od svog humanističkog koncepta. Poruka Evropske unije na početku je bila unitas multiplex – jedinstvo različitosti. To isto bila je i jugoslavenska država.

Ne odnos snaga, nego jednakopravnost. Evropska unija je napustila taj koncept. Napušten je i humanistički koncept evropske politike. Svaka kritika Evrope je nestala. Evropskoj civilizaciji je imanentan pobunjeni čovek, što bi rekao Alber Kami. Pobunjeni čovek je deo celokupne evropske istorijske vertikale. Ja to danas ne vidim. Ja više ne mogu Evropi da delim komplimente koje sam joj delila pre deset godina.

Klasić: Nije cijela Evropa opasana žilet žicom i nisu svugdje imigranti i izbjeglice nedobrodošli. NJemačka, Zapadna Europa i skandinavske zemlje primile su stotine tisuća ljudi koji ne bježe samo od rata, nego i dolaze u potrazi za boljim životom. Gospođa Prpa kaže da nema kritike Europske unije. Bojim se da je ima, ali da dolazi sa desne i populističke strane.

I bojim se da ljevica – ako uopće više možemo reći što je ljevica i ko je ljevica – ne nudi rješenja. LJevica se polako gasi i uklapa u nekakve polupopulističke, a ponekad čak i u desne pokrete.

Prpa: Šta može uraditi levica u Evropi kad je sve što je vezano za levicu proglašeno ružnim, kad je Evropski parlament izjednačio nacizam s komunizmom? To ne može biti isto. A to je izjednačeno. Zaista su blasfemični ideološka omraza i politički dekreti koje donosi Evropska unija protiv levice i njene prošlosti koja je oličena u komunističkoj ideji. I onda se pitamo – kako to da nema levice. Pa kako da je ima?

Ako je komunizam ružna reč, ako je biti levičar isto što i biti nacista i fašista, onda se stvara situacija da se ideje levice mogu plasirati samo kroz underground ili neku supkulturnu aktivnost. Levica je prosto ukinuta kao politička opcija.

Klasić: Ja sam pisao peticije protiv izjednačavanja komunizma i nacizma. Ali, ja ne mislim da je komunizam jedina ljevica. Ja mislim da španjolski i francuski socijalisti, skandinavski socijaldemokrati i britanski laburisti i te kako imaju šta za reći ali, nažalost, to se u zadnje vrijeme ne čuje i ne vidi. Evropski socijalizam i socijaldemokracija bi se morali probuditi.

Prpa: Parlamentarna demokratija je u vrlo ozbiljnoj krizi. Pravo građana da utiču na politiku ozbiljno je ugroženo. To se može videti i na primeru Amerike. Neoliberalizam je u mnogo čemu poništio tekovine 20. veka. Stvarnost 21. veka je konfliktna, puna je paradoksa i na nju će morati da se odgovori novim idejama i novim političkim opcijama.

Karabeg: Na kraju da se vratimo osnovnoj temi – odnosu Evrope prema Balkanu. Da li Evropska unija i danas gleda na Balkan kao na bure baruta?

Klasić: Nisam siguran da li uopće gleda na Balkan. Žao mi je što Europska unija nema jasnu viziju ovog dijela Europe, što ne djeluje proaktivno već reagira samo onda kada osjeti da se neki drugi počinju vrzmati po Balkanu – bilo da su iz Moskve, Istambula, Vašingtona, Pekinga ili Teherana. Mislim da to nije dobro.

Prpa: Mi smo mali narodi. Mi možemo postati bure baruta jedino ako to budu htele velike sile. Ja zaista ne mislim da je Balkan bure baruta. Mislim da evropska politika nema dovoljno razumevanja za Balkan. Što se tiče Srbije, Srbija je poprilično razočarana u Evropsku uniju.

Evropa je indiferentna prema stanju demokratije u Srbiji i uopšte ne interveniše da bi zaštitila demokratske principe za koje su se građani Srbije izborili 5. oktobra srušivši Miloševića. Nažalost, to je tako. Ali ono što želim da naglasim to je da je za evropski kontinent dijalog uvek bio ključan.

Sporovi se rešavaju u dijalogu, u preispitivanju – i tako se napreduje. Jer ako preispitujete sebe – imate mogućnost i da izmenite sebe. Ako sebe ne preispitujete, petrifikujete se u svojim vrednostima i te vrednosti sigurno neće dugo trajati.