foto FoNet Marko DragoslavićViše od sedam dana prošlo je od obećanja ministarke pravde Maje Popović da će predstavnicima reprezentativnih sindikata obrazovanja dostaviti predlog izmena Krivičnog zakonika kojim treba da se uvede veća krivično-pravna zaštita zaposlenih u školama.
Sindikati su u petak u zajedničkom dopisu ministarku podsetili na dato obećanje, tražeći da im dostavi tekst predloženih zakonskih izmena, a kako odgovor nisu dobili, za četvrtak su najavili konferenciju za medije ispred Vlade Srbije, na kojoj će saopštiti koje dalje korake će preduzeti.
Nije izmena Krivičnog zakona jedino što „žulja“ prosvetare.
Obećanja da će biti nastavljeni pregovori o zahtevima na koje se vlast, kako tvrde sindikati, obavezala protokolom od 12. oktobra, što je bio razlog za odustajanje od štrajka, takođe nisu ispunjena.
„Od našeg prethodnog zahteva za prijem, prošlo je više od 20 dana, tako da se stiče utisak da reprezentativne sindikate zaposlenih u prosveti ne smatrate dostojnim socijalnim partnerima. Zahtevamo hitne korake, radi realizacije potpisanih obaveza Vlade Srbije prema zaposlenima u prosveti“, navodi se u dopisu koji su premijeru Milošu Vučeviču uputili predstavnici Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikata obrazovanja Srbije, Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ i Sindikata radnika u prosveti Srbije.
Sindikati su se oglasili saopštenjem u kojem su ocenili da novoformirana Vlada ignoriše njihov zahtev za prijem, podsećajući da se izvršna vlast obavezala da će u jasno definisanim vremenskim rokovima rešiti nagomilane probleme u obrazovanju u Srbiji.
„Konkursi za zaposlene u obrazovanju sa nepunom normom, koji već duže od deceniju čekaju na prijem u stalni radni odnos, i dalje nisu odobreni od Vladine komisije, iako je dokumentacija dostavljena početkom ove godine. Rok je bio oktobar 2023. godine. Smanjenje obima administracije nije realizovano u potpunosti, a bliži se kraj školske godine. Rok za ove izmene je bio mart 2024. godine. Izjednačavanje početne plate nastavnika sa republičkim prosekom nije započeto i trenutno zarada nastavnika početnika u prosveti je manja od republičkog proseka za oko 10 odsto“, nabrajaju sindikalci šta sve nije realizovano.
Napominju i da se Vlada obavezala da će u toku ove godine aktivno raditi na izmeni Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata u javnim službama i podsećaju da izmene nisu ni počele.
„Predlog teksta izmena i dopuna Krivičnog zakonika nije dostavljen, iako je na sastanku sa ministrima pravde i prosvete dogovor postignut i o tome obaveštena javnost“, poručili su sindikati u saopštenju.
Osvrćući se na obećanje ministarke pravde sa tog sastanka da će im „već sutra“ dostaviti predlog zakonskih izmena kojima treba da se uvede posebno krivično delo za napad na zaposlene u obrazovanju, sindikalista iz Kragujevca Milan Jevtić kaže da je to verovatno rečeno simbolično.
– Odziv prosvetnih radnika je bilo jako veliki, razlog za njihov izlazak na ulicu je bio opravdan i mislim da je vlast osetila, uslovno rečeno, opasnost da tako nešto može da potraje i da eskalira, pa su požurili da ponude određena rešenja. Međutim, i sama vlast nije sigurna šta je to što treba da ponudi i kakve su to promene do kojih treba da dođe. Pretpostavljam da su izašli sa obećanjem, nadajući se da će to da „ugasi vatru“. Verujem da ne mogu da ostanu na obećanju i da će neke promene morati da se dese – komentariše Jevtić.
On dodaje da će se najavljene izmene zakona odnositi na roditelje i starije učenike, jer deca mlađa od 14 godina nisu krivično odgovorna.
Na pitanje šta se onda dobija zahtevom da se napad na zaposlene u školama tretira kao posebno krivično delo, budući da incidente ne prave samo srednjoškolci, Jevtić odgovara da se s tim slaže, ali da je posao sindikata, pre svega, da štiti zaposlene.
– Rekao bih da je svrha takvog rešenja da svi budu upoznati sa zaprećenim kaznama i da to na neki način odvrati eventualne počinioce. Da li će ih u potpunosti odvratiti? Mislim da neće i smatram da bi moralo više da se radi na prevenciji. Ali treba imati na umu da škola nije izolovan sistem i da škola živi u svom svet. Naravno da na školu utiču i medijski sadržaji i ulica, poruke koje šalje društvo. To je onaj deo o kome se već godinu dana od dve majske tragedije govori i ništa se nije promenilo – ističe Jevtić.
On smatra da je poruka prosvetnih radnika koji su protestovali zbog napada na dvojicu kolega bila: pustite nas da radimo svoj posao i nemojte da nam vezujete ruke.
– Postoji tumačenje da, kad se deca potuku, nastavnik ne sme da ih pipne, što nije tačno, ali se nastavnici vrlo često sklanjaju jer se plaše da nešto ne pogreše. Čak i kada se desi nasilje nisu sigurni da će postupiti po propisima i da nigde neće pogrešiti. Tu bi nastavnicima trebalo dati odvezane ruke. Procedure postupanja su do te mere složene i verovatnoća da se pogreši je veoma velika. Čak i nastavnici koji puno znaju mogu da pogreše. Svaki put kad se nešto desi, umesto da nadležni reše ili pokušaju da reše problem, oni ga dodatno usložnjavaju. To je suština priče – navodi Jevtić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
