Makedonija danas slavi dva istorijska Ilindana – onaj od 1903. koji obeležava kao ustanak etničkih Makedonaca protiv osmanlijske vlasti i 69. godišnjicu Prvog zasedanja ASNOM-a (Antifašističko veće narodnog oslobođenja Makedonije). Sto deseta godišnjica Ilindanskog ustanka povod je za nove analize medija u Skoplju – zbog čega je Kruševska republika trajala samo deset dana, da li je ustanak počeo prerano ili prekasno.
Dok se u bivšoj jugoslovenskoj republici 2. avgust 1903. smatra danom izbijanja pobune za oslobođenje Makedonaca, Bugarska događaj posmatra kao Ilindensko-(preobraženjski) ustanak za oslobođenje makedonskih i trakijskih Bugara, odnosno Makedonije i Jedrena. U tom kontekstu, Makedonija je za Bugarsku istorijsko-geografska oblast koja obuhvata Pirinsku Makedoniju (danas u sastavu Bugarske), Republiku Makedoniju, zatim delove Grčke (oko 50 odsto istorijske oblasti), te srpski Kačanik i Preševo i albanski deo Prespe.
Bugari i Makedonci danas se slažu da je ustanak pripremao Georgi (Goce) Delčev, ubijen maja 1903. u borbi sa Turcima. Ne slažu se šta je Goce Delčev bio – Bugarin ili Makedonac. U Makedoniji se smatra jednim od najvećih etničkih makedonskih revolucionara, a za Bugare on je bio bugarski revolucionar i narodni heroj, „apostol i vojvoda slobode makedonskih Bugara“.
Bugarski mediji objavili su da je u mestu Banica, na teritoriji današnje Grčke, gde je ubijen Delčev, nedavno postavljena spomen-ploča. „Konačno su se ostvarile dugogodišnje inicijative Bugarske i povodom 110. godišnjice Ilindanskog ustanka i 120. godišnjice formiranja TMORO (Tajna makedonsko-jedrenska revolucionarna organizacija) postavljena je spomen-ploča na istom mestu gde je slična bila do 1946, kada su je uklonile grčke vlasti“, izvestila je bugarska agencija Fokus. Mediji u Skoplju tvrde drugačije.
Pod naslovom „Bugarski mediji serviraju laži“, makedonski list Dnevnik objavio je da nikakva spomen-ploča nije postavljena. „Niko nije video bilo kakve aktivnosti u selu u kojem nema ni kuća ni ljudi. Od spaljivanja koje su pre sto godina izvele grčke vlasti, selo je pusto“, rekli su Dnevniku stanovnici okoline sela Banica. List ističe da bugarski mediji nisu objavili sliku memorijala.
Ukoliko bi grčke vlasti u Banici zaista dozvolile postavljanje spomen-ploče Delčevu „sličnu“ onoj koja je tamo bila kratko vreme – od 1943, kada je selo bilo pod kontrolom bugarske vojske, do 1946. – bio bi to ozbiljan problem za Republiku Makedoniju, ali i za samu Grčku. Na originalnoj ploči, naime, pisalo je da je Delčev „pao za prisajedinjenje Makedonije majci Bugarskoj“.
Inače, Goce Delčev je posle pogibije sahranjen na seoskom groblju u Banici. Posle prisajedinjenja tog dela makedonske teritorije Grčkoj 1913, posmrtni ostaci premešteni su u Bugarsku, gde su bili do 1946. Tada su, prema bugarskim izvorima, Sovjetski Savez, pod čiju je orbitu Bugarska potpala, ali i socijalistička Jugoslavija, uticali da se oni premeste u Skoplje iako je tadašnji predsednik vlade Narodne Republike Makedonije Lazar Koliševski navodno rekao da je Delčev bio „jedan Bugarin bez značaja za oslobodilačku borbu“.
Svetski makedonski sabor
Makedonska Vlada organizuje manifestaciju „Deset dana Kruševske Republike“, koja će trajati do 10. avgusta. Na događaje pripremljene povodom dve godišnjice građani će moći da putuju besplatno. U selu Trnovo kod Bitolja biće održan tradicionalni Svetski makedonski sabor u organizaciji Matice iseljenika, Svetskog makedonskog kongresa i Saveza egejskih Makedonaca „Makedon“, piše Dnevnik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
