Šta je Dan različitih čarapa i gde će on u Beogradu biti obeležen

Cilj je da se skrene pažnja na osobe sa Daunovim sindromom, da imaju iste potrebe kao i ostali i da im se omogući da se bolje integrišu u društvu.

„Drugu godinu za redom organizujemo svečanu šetnju. Prošle godine nas je bilo 200. Pridružite se, da prošetamo zajedno i podržimo osobe sa Down sindromom na njihov dan. Pozovite drugare, rodbinu i prijatelje da nam se priključe u ovoj divnoj šetnji centrom grada i upoznaju hromozom ljubavi“, poručuju iz Udruženja Daun sindrom Beograd.

Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom ustanovljen je 2006. godine, a 21. mart simbolično je izabran za taj dan jer je u osnovi ove bolesti prisutnost tri hromozoma umesto dva hromozoma, na 21 hromozomskom paru.

Daunov sindrom sе javlja kao poslеdica tzv. trizomijе hromozoma 21. Umеsto dva hromozoma 21, u ovom sindromu ih jе tri i zato sе zovе „trizomija 21“. Još nijе poznato zašto sе ovaj sindrom pojavljujе, ali Daunov sindrom jе uvеk bio dеo ljudskog postojanja. Javlja u svim rеgionima svеta i najčеšćе rеzultira različitim еfеktima na stilovе učеnja, fizičkе karaktеristikе i zdravljе.

Adеkvatni pristupi zdravstvеnoj zaštiti, programima ranе intеrvеncijе i inkluzivnom obrazovanju, kao i odgovarajuća istraživanja, od vitalnog su značaja za rast i razvoj pojеdinca sa Daunovim sindromom.

Procеnjеna učеstalost pojavljivanja Daunovog sindroma jе 1:1.700 živorođеnih bеba širom svеta. Daunov sindrom nastaje na početku trudnoće, iz još uvek nepoznatih razloga, kažu stručnjaci. Rizik da će plod imati Daunov sindrom veći je kod žena starijih od 40 godina, ali je praksa pokazala da se 80 odsto dece sa Daunovim sindromom rodi u populaciji trudnica mlađih od 35 godina, smatraju stručnjaci.

Osobama sa Daunovim sindromom zajedničko je to što su izuzetno empatične, srdačne, tople i nasmejane, i retko se dešava da, ako ste sa njima u kontaktu, prvi šok ne kompenzuje osmeh.

U Srbiji nema precizne evidencije o broju osoba koje imaju Daunov sindrom, ali se procenjuje da ih je oko 3.500 (odrasli i deca). I dalje su roditelji prva karika u njihovom razvoju i glavna podrška, dok sistemska podrška izostaje.

U našoj zemlji osobe sa Daunovim sindromom obično žive u svojim porodicama, dok u razvijenijim zemljama oni žive polusamostalno, rade i doprinose zajednici, i druže se međusobno.

Koje su karakteristike Daunovog sindroma

Specifične fizičke odlike deteta sa Daunovim sindromom su koso (mongoloidno ) postavljene oči, male ušne školjke, kratak vrat, pljosnat potiljak, ugnuta baza nosa, mala usta, jezik često uvećan, izbrazdan i često viri iz usne duplje, široke šake i kratki prsti, zubi su nepravilnog oblika i broja i kasno izbijaju.

Na dlanovima osoba sa Daunovim sindromom može postojati takozvana brazda četiri prsta, to jest usek linija koja se prostire ispod sva četiri prsta. Osobe sa Daunovim sindromom su nižeg rasta i gojazne su.

Kod ove dece uočljiva je hipotonija mišića, kao i hiperfleksibilnost zglobova. Pred opisanih i uočljivih fizičkih karakteristika na osnovu kojih se može posumnjati na Daunov sindrom, konačna dijagnoza mora da se zasniva na analizi kariotipa ćelija. Daunov sindrom predstavlja najčešći oblik hromozomskih aberacija koje dovode do intelektualne ometenosti.