Šta je Dontov sistem

Parlamentarni izbori u Srbiji održavaju se po „Dontovom proporcionalnom sistemu“ (nazvanom po belgijskom matematičaru Viktoru Dontu), pomoću kojeg se izračunava najveći količnik za stranke i koalicije koje su prešle cenzus od pet odsto za ulazak u republičku skupštinu. Taj sistem se ne primenjuje na stranke nacionalnih manjina, jer one ne moraju da pređu cenzus od pet procenata, već za njih važi „prirodni prag“.
Zakonom o izboru narodnih poslanika precizirano je da Republička izborna komisija raspodeljuje mandate primenom sistema najvećeg količnika, po kojem se mandati ne raspodeljuju deljenjem ukupnog broja glasača svake liste sa ukupnim brojem poslanika, već se deli broj glasova svake kandidatske liste najpre s jedan, zatim sa dva, pa s tri… sve do 250, koliko ima poslaničkih mesta. To znači da ako je neko osvojio 26,28 mandata ne može osvojiti 26,28 mesta u Parlamentu, jer onih 0,28 ne možete da pretvorite u broj ljudi. Dontov sistem je smišljen tako da se utvrdi matrica brojeva, iz koje se preračunavaju mandati. Primera radi, ako je prva stranka osvojila milion glasova, a sledeća po redu 800.000, pravi se niz brojeva, što su polovine onih prethodnih brojeva. Dakle, ako je prvi broj bio milion, biće pola miliona, ako je drugi bio 800.000, ovaj će biti 400.000 itd. Dalje se ti brojevi dele sa tri, četiri… dok se ne napravi matrica brojeva. To je jedan pravougaonik brojeva u kojem stoje tzv. Dontovi koeficijenti. U zavisnosti od toga koliko ima zaokruženih brojeva, toliko je stranka osvojila mandata.
Od posebne važnosti je karakteristika Dontovog sistema da glasove date stranakama koje ne pređu cenzus, posle matematičkih raspodela, dobijaju uglavnom dve stranke koje su osvojile najviše glasova.