Šta je „efektivna površina“ kuće: Kako Aleksandar Šapić odlučuje koji deo nekretnine će prijaviti, a koji objaviti

Objašnjavajući za televiziju Prva kako je došlo do toga da prijavi kuću od 399 kvadrata, a da u podacima agencije piše 150 kvadrata, Šapić je uspeo samo dodatno da zakomplikuje priču.

Naime, gradonačelnik Beograda je rekao da je prijavio 150 kvadrata “zato što je to efektivan stambeni prostor” te da ostatak predstavljaju terase, garaže, podrum i tavan.

„Šta je tačno sporno tu? Prijavio sam 399 kvadrata, a objavio 150, smatrao sam da je to stambeni prostor za koji me pitaju. Jesam li ja počinio neko krivično delo? Gde piše da mora da se podudara? Jel’ to krivično delo ako sam obmanuo javnost? Ja ću sa Agencijom videti da li sam imao pravo da obmanjujem javnost“, rekao je Šapić navodeći da u tom slučaju i Agecija za borbu protiv korupcije snosi krivicu, jer ga četiri godine na taj propust nije upozorila.

On je takođe dodao da će tužiti medije „koji su izbacili informaciju“ da Agenciji za borbu protiv korupcije nije prijavio imovinu u Italiji, jer je to „notorna laž i neistina“. Kako je istakao on je imovinu prijavio u zakonskom roku i dao tačnu adresu nekretnine, a spletom nekih okolnosti je dostavio i kupoprodajni ugovor.

Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija navodi da je Šapićeva izjava da je prijavio “efektivnu površinu” krajnje neozbiljna.

– Kad se kupuje kuća ili stan plaća se i terasa, tavan, podrum i svi ostali delovi stana, koristili se oni ili ne. Nema razlike da li je podrum ili potkrovlje, sve se to nalazi u kući. Ne znam odakle mu ideja da on sam procenjuje koliki deo kuće će koristiti za boravak, a koliko za skladištenje stvari, navodi Minić.

Prema njegovim rečima, ukoliko Šapiću nije bilo jasno kako se popunjavaju obrasci za prijavu imovine agenciji, trebalo je da se raspita kako to treba da se uradi.

– Nepoznavanje zakona nije opravdanje za njegovo kršenje. Pritom, on spada u red funkcionera koji imaju na raspolaganju i stručne službe, pravnike, sekretare.. Kako bilo, funkcioner snosi odgovornost za podatke koje se predaju agenciji, nezavisno od toga da li ih je popunjavao on lično ili neko u njegovo ime, ističe Minić.

On dodaje da odgovornost za tačnost podataka pada na funkcionere koji prijavljuju imovinu, a ne na Agenciju za spečavanje korupcije.

– Agencija svakako ne može da proveri svaku od više hiljada prijava koje dobije. Agencija pravi plan kontrole i po izvesnom uzorku proverava tačnost prijava. Najzad, tu su i vanredne kontrole kada neko prijavi funcionera ili mediji objave nešto što ukazuje na kršenje zakona, navodi Minić.

Agencija za sprečavanje korupcije je, podsetimo, nakon objavljivanja BIRN-ovog teksta saopštila da će sprovesti kontrolu navoda iz teksta. Ipak, i pored te najave, Minić ističe da mu je “strepnja jača od sumnje”.

– Kod nas kada se kaže pustite nadležne da rade svoj posao, vrlo često znači pustite nadležne da bilo kome iz vlasti ko se sumnjiči za nešto izda potvrdu da nije kriv. U nekim ranijim slučajevima, agencija je reagovala isključivo kada je trebalo ukazati da neki visoki funkcioner nije odgovoran za kršenje zakona. Plašim se da neće samo od Agencije i njenih stručnih kapaciteta zavisiti kako će se ovaj slučaj okončati, zaključuje Minić.