Šta je „euribor“ i kako će uticati na rate kredita?

Prvi put posle sedam godina euribor – osnovna kamata za evro je ponovo pozitivna. Euribor je sastavni deo kamate za dužnike sa indeksiranim kreditima i on je sada 0,029.

Banke su najavile i povećanje naknada za klijente pravdajući ih inflacijom.

Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da euribr nije direktno vezan za odluke centlne banke Evrope, to je međubankarsko tržište.

Vodeće banke u Evropi, njih 30 ili 40, svakao jutro daju ponudu po kojim kamatama bi sredstva uzeli ili plasirali, ponude idu do 10.45 i Rojters u 11 sati izvadi prosek i kaže današnje cene eurobira, objasnio je Musabegović funkcionisanje euribora.

Prema njegovim rečima, euribora ima nekoliko, dnevni, prekonoćni, nedeljni, mesečni, tromesečni, šestomesečni.

Dodaje da su kamate u međubankarskom sistemu negatovne za sve do tri meseca. Prvi put posle sedam godina raste šestomesečni eurbor.

Kod nas kada su ljudi zaključivali ugovore o kreditu sa promenljivom kamatom – cena kredita je bila eurobor šestomeseči ili toromesečni zavisno od banke plus kamatna marža banke, pojasnio je profesor.

Do sada je bio negativan ili nula, neke banke su računale nulu, a neke su smanjivale za taj iznos, tu kamatu.

Prosečna kamata za stambne kredite je između 2,8 i 3,3, kada se prevede na konkretni kredit od 50.000 evra, na 25 godina, mesečna rata bude oko 230, odnosno 240 evra.

„Očekuje se da će centalna banka povećati referentnu kamatnu stopu, naša očekivanja i predviđanja su da će se to dogoditi u julu i u septembru. Očekivano je da skok bude 0,25, da li će biti dva ili tri skoka u ovoj godini ne možemo znati“, kaže Musabegović.

Koliko poskupljuju krediti

Ako bi se to dogodilo, ako bi izašao do kraja godine, što je malo verovatno na 1 procenat, ta referenta kamatna stopa centalne banke – prosečni kredit bi poskupeo izumeđu 3.000 i 4.000 dinara, rekao je Musabegović.

Procene su da će do 2024. euribor rasti i dostići nivo od 2 pocenta za naredne dve godine, zavisi sve od inflacije i makroekonomskih pokazatelja.

Prema njegovim rečima, i kada bi dva posto bilo, kredit bi porastao za 5.000 do 6.000 dinara na mesečnom nivou.

Zaoštravanje monetarne politike

Centralna banka nas je dobro vodila korz period pandemije, dogodio se sukob u Ukrajini, negatvni uticaj na ono što centralna banka ne može je spoljni uticaj kroz cenu energije i đubriva, ukazao je Musabegović.

Inflacije može da uđe brzo u finansijski sistem i teško može da izađe.

Centalne banke, uključujući i našu, koja ima politiku targetiranja infkacije – upravljanje inflaciojom u nekim okvirima – mora da preduzima neke mere

Ukazuje da je jedna od poluga povećanje referente kamatne stope, što znači poskupljenje dinara, smatrajući da će to da smiri inflaciju. Mora da deluje i Vlada, fisklani deo, koji su u kooridnaciji.

Za sada, kako kaže, dobro kontrolišu inflaciju i mere će nastaviti u tom pravcu – da fiskalna politika kontroliše rast osnovnih životnih namirnica.

Cenalna banka vodi adekvatnu monetarnu politiku koja bi morala na dugi rok da smanji inflaciju, smatra Musabegović.

Sve zavisi kakava će biti poljoprivedna sezona ove godine, ističe Musabegović.

Kurs dinara i inflacija

Isabegović kaže da je bitna stabilnost dinara i osnovna uloga NBS je da održi stabilnost cena i da drži inflciju pod kontrolom.

Devizne rezerve su preko 14 milijardi i dovoljne su da se ništa ne dogodi da se uvoz pokrije pet do šest meseci, dodaje profesor.

Vrlo je značajna mera održanja stabilnog kurs jer omogućava svima i građanima i privredi da planiraju svoje aktivnosti

Podvlači da nije bitno koliki je kurs, bitno je da on ima stabilan trend i time se brani deo inflacije koja je uvozna, koja ulazi kroz uvoz.

„Mislim da će sva dešavanja biti direktno vezna za sukobe u Ukrajini. Očekujem da će u drugoj polovini godine doći do smanjenja inflatornog pritiska, naročito u četvrtom kvartalu ove godine“, zaključio je Musabegović.

Izvor: RTS