Šta je Evropski komitet za sprečavanje mučenja zamerio Klinici Laza Lazarević tokom poslednje posete?

Tužilaštvo i zdravstvena inspekcija ispituju jedan deo navoda zaposlenih iz Klinike koji direktorku optužuju i za finansijske malverzacije.

Nalazi ovih kontrola nisu poznati, ali ono što jeste dostupno javnosti su izveštaji domaćih nezavisnih i međunarodnih tela.

Tako je u sklopu redovne kontrole Evropski komitet za sprečavanje mučenja (CPT) Saveta Evrope posetio kliniku 2021. godine i u svom izveštaju zabeležio više problematičnih stvari.

Na početku izveštaja CPT navodi da je većina pacijenata koje je delegacija srela pozitivno govorila o osoblju.

Međutim, dodaje se da je bilo nekoliko navoda o fizičkom zlostavljanju kao što su guranje i šamaranje od strane osoblja dok su pokušavali da održe red u jedinicama. Takođe je bilo i optužbi za verbalno zlostavljanje, uključujući uvrede povezane sa seksualnom orijentacijom.

Uprava Klinike je navela da su ovi navodi netačni.

Kada se radi o fizičkom zlostavljanju, navedeno je da je član delegacije na sastanku sa predstavnicima klinike kazao da je jedan pacijent naveo da je dobio šamar i da se zato ne može izvoditi opšti zaključak.

Dobar deo izveštaja posvećen je i načinima i prilikama u kojima se koriste sredstva za obuzdavanje, odnosno vezivanje.

Kaže se da se povremeno dešava da pacijenti budu vezani za sopstveni krevet, u višekrevetnim sobama, pred drugim pacijentima što je „nedostojanstveno, potencijalno nesigurno i može biti pretnja drugim pacijentima“.

Vezivanje za krevet obično se primenjivalo relativno kratko, a povremeno i u trajanju od nekoliko sati, uključujući preko noći, što je problematično posebno jer se radi o intervenciji koja bi trebalo da traje minutima a ne satima.

– Pacijenti su izjavili da im nisu objašnjeni razlozi za primenu mere niti im je pružen brifing, a nekoliko njih je smatralo da im je fiksacija izrečena kao kazna – piše u izveštaju, u kome se posebno ističe da ne postoji adekvatna evidencija upotrebe vezivanja.

Klinika je i ovo negirala. Oni su u svojim odgovorima naveli da se celokupna dokumentacija u vezi sa mehaničkim sputavanjem uredno i pravovremeno beleži, te da se uvažavajući postojeće propise po kojima se na svaka dva sata vrši ponovna procena neophodnosti nastavka mehaničke fiksacije.

Evropski komitet se osvrće takođe detaljno i na način hospitalizacije.

Kako se ističe, skoro svi pacijenti u Psihijatrijskoj klinici Laza Lazarević hospitalizovani su po „dobrovoljnoj“ proceduri iako to zapravo nije slučaj.

– Sagovornici delegacije složili su se da je većina pacijenata de fakto prinudna, jer nisu mogli slobodno da napuste ustanovu. Štaviše, pacijenti lišeni poslovne sposobnosti smatrani su dobrovoljnim s obzirom na to da su njihovi zakonski zastupnici dali pristanak na smeštaj – piše u izveštaju.

Kako se dodaje „zdravstveno osoblje priznalo je da se pacijenti smatraju dobrovoljnim iako su potpisali obrazac dobrovoljnog prijema u stanju uzbuđenosti ili u akutnom stanju“.

– Na primer, jedan pacijent se smatrao „dobrovoljnim“ prijemom na Psihijatrijskoj klinici u Beogradu, iako je potpisao pristupnicu u pijanom stanju, patio od halucinacija i izrazio samoubilačke namere kako je dokumentovano u njegovoj medicinskoj dokumentaciji – navodi se u izveštaju.

Iz Klinike su naveli da ni ovo nije tačno.

Izveštaj je konstatovao i nepravilnosti u načinu vođenja evidencije o dužini boravka bolesnika odnosno fingiranju podataka.

– Delegacija je obaveštena da je prosečna dužina boravka u KPB „Dr Laza Lazarević“ trajala 34 dana sa maksimalnim boravkom od tri godine. Međutim, pokazalo se da je klinika razvila praksu administrativnog ponovnog prijema svih dobrovoljnih pacijenata svakih šest meseci, uključujući i one prisutne u ustanovi duže od jedne decenije, sa ciljem veštačkog smanjenja prosečne dužine boravka. Shodno tome, delegacija nije mogla steći jasnu sliku o trajanju boravka u ustanovi – navodi se u izveštaju.

Iz Klinike se nisu osvrnuli u svojim odgovorima na ove navode.

U komentarima na celokupan Izveštaj, Klinika Laza lazarević navela je međutim da su članovi delegacije koja je sastavila izveštaj bile osobe koje nemaju medicinska znanja, što „u velikoj meri onemogućuje uspešnost komunikacije i razumevanje samog procesa rada, specifičnosti psihijatrijske službe, što se vidi i iz primedbi koje u Izveštaju iznose“.

Dalje su dodali i da članovi delegacije ne poznaju zakone Srbije ali i da su pokazali predrasude i neprijatno postupanje prema osoblju klinike.

Podsetimo, deo zaposlenih na Klinici je na konferenciji za medije pod nazivom „O ishodima i posledicama fatalnih lečenja u Klinici za psihijatrijske Bolesti „Dr Laza Lazarević“, naveo da se sa pacijentima neadekvatno postupa (pacijenti se navodno vezuju za stolicu, prekrivaju belim čaršavom i prskaju alkoholom) kao i da im se daje neadekvatna terapija. Zaposleni su naveli i da je zbog terapije koju je direktorka Ivana Stašević Karličić pojedinim pacijentima dala život ugrožen.

Iz Klinike su i ove sve navode odbacili najavljujući krivične prijave protiv lekara koji su ih izneli.

Kontrola Zaštitnika građana ove godine
Tim Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, koji postoji u okviru institucije Zaštitnika građana, poslednji put posetio je Kliniku 2015. godine. Iz kancelarije Ombudsmana rečeno je Danasu planirano da ove godine ponove posetu.

Bez adekvatnih uslova
Izveštaj CPT-a se takođe bavi uslovima na Klinici Laza Lazarević. Između ostalog beleži se da u Beogradu ne postoji otvoren prostor za pacijente u kome bi mogli da provode vreme. Takođe se navodi da pacijenti nisu u prilici da urede prostor u kome borave i da su sobe u kojima pacijenti borave bezlične, odnosno da nema ličnih ukrasa ili predmeta. „Pacijenti ne mogu da personalizuju svoje sobe i često ih premeštaju iz jedne sobe u drugu… iako su možda bili u ustanovi nekoliko meseci ili čak godina“, stoji u izveštaju. Dodaje se i da pojedini pacijenti nemaju ni prostor za lične stvari ali i da u nekim sobama nedostaju zavese ili kapci tako da pacijenti imaju utisak da nemaju privatnost. Takođe se navodi da po pravilima klinike svi pacijenti moraju da nose pidžame. „Nekoliko njih se žalilo da ih nošenje pidžame sprečava da razviju normalnu rutinu ili da se „oporave“. CPT je uvek smatrao da praksa stalnog odevanja pacijenata u pidžamu nije pogodna za jačanje ličnog identiteta i samopoštovanja i da bi individualizacija odeće trebalo da bude deo terapijskog procesa“, stoji u izveštaju.