Šta je Hitler poručio u Nirnbergu pre 80 godina?

Danima najavljivano obraćanje Adolfa Hitlera Nemcima u Ninbergu centralna je vest na naslovnici dnevnog lista Vreme, te prve septembarske nedelje, pre tačno osamdeset godina. Govor nemačkog maršala Geringa i Adolfa Hitlera doneo je ratoborne poruke, ali i glavnu da nemački narod više neće trpeti ugnjetavanje njegove braće.

Gering je u govoru osudio Moskvu i jevrejski boljševizam kao krivca za ugnjetavanje, dok je Italiju i Nemačku označio kao zemlje svesne šta mir znači.

„Nemačka će ostati ujedinjena ma šta se dogodilo. Prošle godine rekao sam vam da je vaša sreća što možete da živite u velikom vremenu i da doživljavate veliku sudbinu“, istakao je Hitler u Nirnbergu.

Firer je dodao da je Nemačka tek na početku plodnog stvaranja svog projekta.

„Vaspitavajući omladinu danas, mi vaspitavamo ceo narod. Svakog godine postaje naš Rajh sve jači, sve čvršći i njegovu veličinu garantuje svest nemačkog naroda. Nemački narod kakav je sada, sasvim je drugi narod, no što je bio onaj koga sam ja poznavao u svojoj mladosti. To je danas narod, koji je svestan da mu je zajednička sudbina i u životu i u smrti“, naglasio je Hitler.

Naglasio je da je samo vera u sebe podigla Nemačku, što su okupljeni, prema pisanju Vremena, propratili uzvicima „Hajl“, „Sig“, „Hvala Fireru“.

„Kad me bude providnost odazvala jednog dana, završio je g. Hitler, ostaviću onom fireru koji dođe na moje mesto narod svesan sebe i ujedinjen“, piše Vreme.

U istom broju našla se i zanimljiva vest iz varošice Triniti, u Americi, gde je održan ovih dana sudski proces gde su duhovi osuđeni da plate odštetu, piše list Vreme. Članovi jednog „okulstičkog kluba“ prizivali su duhove koji su osuđeni jer su preterano uzbuđivali neke mlade dame.

Na suđenju je poglavica duhova izjavio je da su dame dobrovoljno došle na seansu. Objasnio je i tajnu svog uspeha, piše Vreme.

On je inscenirao groznu scenu sa čekićem i nekim aparatima, a sud je nakon toga stekao uverenje da su se duhovi bezobzirno ponašali prema damama i osudio njihovog poglavicu da plati odštetu.

„Mladići brži od tramvaja bacaju koplja i preko trgova preskaču najvišeg saobraćajca, skaču preko visokog koska i u jednom skoku prelaze ulicu“, naslov je centralne reportaže Vremena, na današnji dan, te 1938. godine.

Te nedelje Beograd je bio centar takmičenja u lakoj atletici, sportisti iz celog sveta tražili su pogodno mesto da pokažu svoje bravure, a novinari Vremena zabeležili su najinteresantnije detalje.

„Trebalo je šetati sat-dva po najživljim beogradskim ulicama, verati se po  krovovima prestoničkih oblakodera dok se pronađu mesta koja bi zgodno poslužila za jedno živo i slikovito objašnjenje balkanskih rekorda“, piše Vreme pre početka samog takmičenja.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Pravda 11. septembra 1938. godine nije izašao.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.