Šta je istina o zatvoru u Jablanici

Branilac Lahija Brahimaja je u jučerašnjem unakrsnom ispitivanju optužio zaštićenog svedoka Tužilaštva sa pseudonimom „06“ da je „preterao sa pričom o premlaćivanju, izgladnjivanju i teškim uslovima“ šestonedeljnog boravka u zatočeničkom objektu u Jablanici u leto 1998. godine. Tim improvizovanim zatvorom je, po optužnici, komandovao Lahi Brahimaj na osnovu naređenja prvooptuženog Ramuša Haradinaja.
Nastojeći da prikaže zatvorske uslove boljima nego što ih je svedok opisao, branilac Harvi je, nasuprot tvrdnji svedoka da je prve dve nedelje bio bez vode i hrane, sugerisao da su zatočenici „svakodnevno dobijali vodu i po parče hleba“. Pročitao je i svedokovu izjavu datu prošle godine srpskoj policiji u kojoj je rekao da je dobijao i pasulj.
Svedok odgovara da je prve četiri nedelje zatočeništva dobijao koricu hleba i nešto vode dnevno, ali da zbog teških povreda zadobijenih usled prebijanja, u prvo vreme nije mogao da jede i pije. Objašnjava da je istina i da je sporadično dobijao i pasulj, ali tek u poslednje dve nedelje kada je prešao na lakši zatvorenički režim. Sugestiju branioca da je mogao da pobegne iz zatvora da je to želeo, svedok je prihvatio tek delimično, objasnivši da se to može reći za poslednje dve nedelje boravka u Jablanici kada mu je bilo omogućeno slobodno kretanje po krugu improvizovanog logora.
U unakrsnom ispitivanju moglo se čuti da je svedok u novembru 2002. godine u razgovoru sa istražiteljima tužilaštva, na dva panoa od po osam fotografija prepoznao braću Lahija i Nazmija Brahimaja kao osobe koje su učestvovale u njegovom premlaćivanju. Branilac je rekao da to ne spori, ali je tvrdio da je svedokov iskaz o događajima u Jablanici lažan i da ga Lahi Brahimaj nikada „nije ni pipnuo“, te da je optuženi tek sporadično dolazio u zatvor. Svedok je ostao pri tvrdnji da su braća Brahimaj svakodnevno bili u Jablanici i da su ga obojica redovno prebijala.
Na samom kraju današnjeg zasedanja svedok je zamolio predsedavajućeg sudiju da mu kaže kome treba da se obrati u vezi sa dobijanjem odštete zbog mučenja u zatvoru u Jablanici i kompenzacije za auto koji su mu pripadnici OVK oduzeli. Sudija je odgovorio da, nažalost, veće nema ingerencije nad tim pitanjima i uputio svedoka da se obrati službenicima sekretarijata suda.
Svedok S-6 opisao je kako su ga sredinom juna 1998. pripadnici OVK zaustavili na putu dok je vozio skupoceni mercedes u kojem su bili i njegova trudna supruga i četvoro dece, a zatim ga drugim automobilom prevezli u Jablanicu. „Hteli su moj auto, koji je koštao 30.000 švajcarskih franaka, drugog razloga nisu imali da me privedu“, rekao je, svedočeći na albanskom jeziku. U Jablanici su ga, kako je kazao, pretukli Nazmi Brahimaj i drugi vojnici, a sutradan im se pridružio i Nazimijev brat, trećeoptuženi Ljah Brahimaj. Istovremeno, u istoj sobi tukli su i srpskog policajca koga je znao po imenu Nenad. „Sledeće četiri nedelje stalno su dolazili Nazmi, Ljah i neki Hamza koji su nas tukli… Dve sedmice nisam znao za sebe od batina…“, izjavio je S-6. Precizirao je da su Nazmija Brahimaja svi oslovljavali sa „zameniče“, ali da nije znao tačnu funkciju Ljaha Brahimaja koji se pojavljivao u maskirnoj ili crnoj uniformi OVK. Kada mu je, posle četiri nedelje, bilo dozvoljeno da se kreće po dvorištu kuće u kojoj je do tada bio i da pomaže kuvaru, još jednom bratu Brahimaj, po imenu Gani, svedok je video kako pripadnici OVK prebijaju drugu dvojicu zatvorenika koji su neuspešno pokušali da pobegnu. „Video sam jednog čoveka koji nije bio tučen kako je pokušao i uspeo da pobegne… Za njim su krenuli Palj Krasnići i još jedan zatvorenik, ali nisu mogli brzo da idu, pa su ih uhvatili… Posle toga, bili su tučeni i mučeni… Kad su ih dovukli u sobu, Palj je bio toliko pretučen da nije mogao ni da jede, ni da pije vodu… Izgledao je kao pred smrt – pljuvao je krv, bio je modar i otečen“, ispričao je S-6. Drugog zarobljenika pripadnici OVK odveli su u Glođane, a Palj Krasnići ostao je u Jablanici, pošto je svedok S-6 pušten na slobodu. Kako je rekao, nikada ih više nije video žive.