Šta je Musolini rekao srpskom novinaru 1938. godine?

Na naslovnoj strani Vremena od pre osam decenija izašao je potpis – lično Dučea, odnosno Musolinija. Na dan godišnjice jugoslovensko-italijanskog pakta, neposredno pre rata, italijanski vođa je na sav glas hvalio odnose dveju zemalja.

Dok u tom trenutku, 25. marta 1938. godine cela Evropa “zvecka oružjem, glavne teme u listu Vreme su naoružanje u Francuskoj i pobede Franka u Španiji.

U Jugoslovenskom Senatu se takođe spekulisalo o ratu, a jedan senator je izjavio:

“Mi ne znamo ni dan ni čas kada će novi sudnji dan da se svali na Evropu, koja još previja svoje rane od četvorogodišnjeg užasnog rata”.

Senator je ipak bio ubeđen da Jugoslavija nema ni zašto da strepi, jer je sa svim stranama u dobrim odnosima.

Francuski radnici su, bez obzira na ratnu krizu, pre osam decenija ustali protiv svojih poslodavaca, a na ulici je bilo 16.000 štrajkača samo zaposlenih u “Citroenu”. Pod naslovom “Radnici zaposedaju fabrike u okolini Pariza”, piše se o kolektivnim štrajkovima upozorenja širom glavnog grada, a pogotovo u prigradskim naseljima istočno od Pariza, gde najviše i ima fabrika.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

I pored brojnih političkih razmirica i nesuglasica, trgovinski odnosi između Rusije i Nemačke bili su odlični i pre 80 godina.

O tome piše Pravda i napominje da je čak 54 odsto svih mašina koje su se koristile u Rusiji, došlo iz Nemačke. Tako je tada prva na listi zemalja iz kojih je Sovjetska Rusija uvozila bila Nemačka, dok je Treći rajh na četvrtom mestu uvoza imao robu iz Rusije.

“Ukoliko dođe do rata, u jednom danu će se mobilisati 125 miliona vojnika”, piše još Pravda pred najveći svetski rat i donosi analizu u kojoj se potpuno veruje da će rat i izbiti, a da će glavno sredstvo za izdržljivost biti – sirovine, a tek onda zlato i ljudski faktor. U njima je u tom trenutku najbolje stajala Amerika i Rusija, a tek onda Francuska i Italija. Najslabija sirovinama bila je Nemačka.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.