Fond za humanitarno pravo održao je danas u Beogradu javni čas na kojem su predstavljene sudski utvrđene činjenice, dokumenti iz dokaznog postupka i video zapisi o događajima od 1992. do 1995.
Cilj je da se javnost Srbije upozna sa svim što se dogodilo u Srebrenici i zbog čega su dva međunarodna suda zaključila da je tamo počinjen genocid.
S obzirom na to da je najnovije istraživanje pokazalo da tek 10 odsto građana Srbije zna šta se desilo u Srebrenici, Fond za humanitarno pravo (FHP) je u Centru za kulturnu dekontaminaciju na 22. goodišnjicu zločina predstavio dokazni materijal sa oko 250 dokumenata, svedočenja i zapisa
kako je počela i sprovedena srebrenička operacija nad Bošnjacima.
Istraživač FHP Nemanja Stjepanović izjavio je da rat u Bosni i Hercegovini nikako nije počeo spontano i da bi na teorije zavere, koje se i danas navode, trebalo odgovariti činjenicama.
On je predočio strateške dokumente nekadašnje Republike Srpske kao i događaje koji su prethodili i rezultirali etničkim čišćenjem i genocidom.
Stjepanović je naveo da je ključni dokaz, koji je nagovestio šta će se dogoditi, dokument o šest strateških ciljeva bosanskih Srba, donet na sednici Skupštine RS 12. maja 1992.
Tog dana je ustanovljena Vojska RS, a Ratko Mladić je proglašen njenim komandantom, nakon čega je predsedniku RS Radovanu Karadžiću i predsedniku Skupštine Momčilu Krajišniku rekao da će, ako se sprovede ono za šta se rukovodstvo bosanskih Srba zalaže, „to biti genocid“ , naveo je Stjepanović, ukazujući da se to može naći u zapisniku sa te sednice.
Ciljevi su, kako je naveo, bili da se eliminiše granica na Drini, državno razgraničenje sa druga dva naroda u BiH, podela Sarajeva na srpsko i muslimansko, granica na Uni i Neretvi i izlazak RS na more.
Direktorka Pravnog programa FHP Milica Kostić je izjavila da se, uporedo sa izostankom informacija o tome šta se u julu 1995. stvarno desilo u Srebrenici i okolini, u Srbiji i danas vodi agresivna kampanja revizionizma.
Te teorije idu od toga da je u Srebrenici ubijeno više od 7.000 ljudi, ali da to nije bio genocid, do potpunog negiranja da je bilo žrtava ili tvrdnji da su se muslimani međusobno ubijali i vršili masovna samoubistva, navela je ona i predočila da javni čas daje priliku da se sazna šta se desilo i zašto su sudske presude takve kakve su.
Prema njenim rečima, pokušaji negiranja su danas još aktuelnija.
Ona je istakla da je pre deset godina bilo nemoguće da Liljana Bulatović u Srebrenici tri dana pre komemoracije predstavi svoju knjigu, u kojoj negira genocid.
Istovremeno, u Beogradu u javnom prostoru imamo predavanja pseudo akademika koji negiraju genocid, dok u školskim udžbenicima nema podataka šta se u Srebrenici stvarno desilo, rekla je Kostić i zaključila da je poslednji trenutak da činjenice dospeju u javnost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
