Nastavnici imaju pozitivno mišljenje o reformisanim programima i priručnicima građanskog vaspitanja (GV). Oni vrlo afirmativno govore o novim programima koristeći prideve kao što su inovativno, funkcionalno, korisno, sveže, sveobuhvatno. Za priručnike kažu da su sažeti, konkretni, informativni. Međutim, kada je reč o snalaženju u test situacijama, pokazalo se da nastavnici imaju dosta problema u proceni kako treba da reaguju na određene situacije u učionici.
To je pokazao monitoring primene reformisanih programa građanskog vaspitanja koji su uradili Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) i misija OEBS u Srbiji.
– Ti problemi su jednim delom vezani za samu metodologiju rada, naročito kad je u pitanju sprovođenje akcije u osnovnoj školi i projekta u gimnazijama. S druge strane, imaju problema u razumevanju sadržaja, reagovanju na učenička pitanja, korišćenju podsticaja i tu ima dosta prostora da se kreiraju novi vidovi podrške nastavnicima – kaže za Danas Eleonora Vlahović iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
Ona navodi i primer test situacije koje su pripremljene sa namerom da se proveri kako bi nastavnici rešili konkretnu situaciju iz života škole. Nastavnici su te situacije rešavali u grupama od po troje, kako bi se izbeglo da se osećaju kao da se proveravaju njihove lične kompetencije.
– Dali smo im primere da prepoznaju da li ima ili nema diskriminacije i desilo se da su tamo gde je nema, rekli da je ima i obrnuto. Na stereotipnim, uobičajenim primerima oni su prepoznali diskriminaciju, ali čim je neki složeniji ili kamufliran primer nastavnici su nesigurni. Bilo je i problema u razumevanju nadležnosti institucija u vezi sa pravima nacionalnih manjina, neki nastavnici su prava manjina povezali sa centrima za socijali rad – kaže Vlahović.
U izveštaju o monitoringu naveden je i primer reagovanja nastavnika na test situaciju koje pokazuje pogrešno razumevanje te oblasti. Na pitanje kako bi odgovorili učenicima koji pitaju kako je moguće da se učenica šestog razreda udala za starijeg čoveka, nastavnici su odgovorili da bi ukazali učenicima na razlike u tradiciji i da se moraju poštovati njihovi običaji, a da nisu pomenuli da je reč o kršenju prava deteta.
– Pitali smo nastavnike da jednom rečju izraze kako se osećaju u situaciji primene novih programa i tu imamo podeljena osećanja. S jedne strane su oni koji kažu „uzbuđeno“, „izazov“, „jedva čekam“. Jedan nastavnik je rekao „baš mi je drago što idem u penziju, a video sam da može i ovako da se radi“. S druge strane, ima isto toliko onih koji su rekli da se sećaju zabrinuto, uplašeno, nesigurno – navodi Vlahović.
Kada je reč o ishodima, deo nastavnika misli da su oni dobri, neki da su teški da se ostvare, ali da se za njih vredi boriti, a ima i onih koji smatraju da su ishodi teški, nedostižni, da učenike to ne interesuje, da je udaljeno od učeničkog iskustva.
„Učenicima je teško da rade na sadržaju koji govori o susretanju različitih kultura jer žive u etnički čistoj sredini“, „Učenicima je teško da promišljaju o problemima migranata jer ih u njihovoj sredini nema“, “Učenici ne mogu da se bave RTS kao javnim servisom jer većina ne gleda TV”, glase neka od obrazloženja nastavnika.
Eleonora Vlahović napominje da je osnovni cilj monitoringa bio da se identifikuju potrebe nastavnika radi unapređivanja njihovih kompetencija.
Istraživanje se nije bavilo nekim drugim aspektima realizacije građanskog vaspitanja kao što su status tog predmeta u odnosu na versku nastavu, kadrovska i organizaciona pitanja, jer su ti podaci prikupljeni u okviru monitoringa rađenog prošle godine u okviru projekta „Dijalog za budućnost“, koji je ZUOV radio uz podršku Unicefa.
Nadležni kažu da se rezultati oba istraživanja dopunjuju i da sada imaju jasnu sliku koje su jake, a koje slabe strane u ostvarivanju ovog izbornog programa.
– Prvi monitoring je pokazao da samo trećina dece pohađa građansko vaspitanje, da je norma nastavnika izuzetno usitnjena. Ako nastavnik ima dva časa nedeljno ili ako naredne školske godine neće predavati GV, on nije motivisan da se stručno usavršava. Iako se naš monitoring nije bavio tim aspektom, sa njim je direktno povezan – ističe Vlahović.
Ona kaže da postoje velike individualne razlike u kompetencijama nastavnika GV, što znači da sistem dosta neujednačeno obezbeđuje mogućnost da svi učenici dostignu očekivane ishode.
– U okviru ovog monitoringa smo dobili da su najslabije pokazane kompetencije za realizaciju GV kod učitelja. Dakle, nastavnik istorije, sociologije, psihologije ili filozofije u gimnaziji ipak se lakše snalazi sa sadržajem programa GV nego neko ko je završio učiteljski fakultet. Zbog toga će se sledeće planirane obuke OEBS-a fokusirati na učitelje. Ipak najbolje rešenje biće kad se na svim učiteljskim fakultetima akredituju programi građanskog vaspitanja pa će budući učitelji imati priliku da se o tome podučavaju u toku bazičnih studija. To je važno jer su oni glavni nosioci nastave ovog izbornog programa u prva četiri razreda osnovne škole – ističe Vlahović.
Ona napominje da formiranje i negovanje nastavnika GV u jednoj školi treba da bude imperativ direktora, umesto sadašnje situacije gde se časovi ovog izbornog programa koriste za popunjavanje norme, te postoji puno nastavnika GV sa jako malim brojem časova i neizvesnošću šta će sledeće školske godine biti. To je, kako kaže, direktno povezano sa motivacijom za stručnim usavršavanjem.
Ove navode Vlahović ilustruje sledećim podatkom:
– Kada smo svojevremeno na sajtu ZUOV-a raspisali konkurs da se prijave oni koji su zainteresovani za besplatnu dvodnevnu bazičnu obuku vezanu za ljudska prava i vladavinu prava, prijavilo se čak 1.400 nastavnika. To je zato što u nekoj školi, umesto da imaju nekoliko, imaju 12 nastavnika sa dva, tri ili pet časova. A vi u takvoj situaciji treba da edukujete nekoga ko već sledeće školske godine neće predavati ovaj program – kaže Vlahović.
Monitoring je rađen krajem 2021. i u njemu je učestvovalo ukupno 70 nastavnika u fokus grupama.
„Škakljivi“ sadržaji
Neki sadržaji građanskog vaspitanja se izdvajaju kao „osetljivi“, „škakljivi“, „klizavi“, kako to nastavnici navode, i može se prepoznati da postoji nelagoda da na tome rade. Primer takvog sadržaja je Osobe različite seksualne orijentacije, Opšte dobro, Mobing ili Koncept zemlje blagostanja. Ista nelagoda kod nastavnika postoji ako treba raditi na sadržajima koji se tiču loših društvenih pojava kao što je, na primer, korupcija. Nastavnici navode da je teško raditi na korupciji, jer učenici smatraju da se tu ništa ne može promeniti, navodi se u izveštaju.
Đake ne treba opterećivati
„Kod nekih nastavnika pojavljuju se odgovori koji izražavaju neke njihove stavove koji nisu u skladu sa onim što građansko vaspitanje zastupa. Na primer, mišljenje nastavnika da učenike ne treba opterećivati sadržajima koji se tiču Narodne skupštine i političkih partija. Iznenađuje da se to smatra opterećivanjem, a sve ono što učenici uče o fizičkim ili hemijskim pojmovima, geografskim ili istorijskim nije opterećivanje. Posebno iznenađuje što je taj sadržaj smešten u program za sedmi razred jer korespondira sa onim što se uči u okviru istorije o parlamentarizmu. Izdvajamo i odgovor u kome nastavnik navodi da su učenici u prvom ciklusu još uvek previše mali da bi iskazivali svoje mišljenje. Takav stav ne da nije u skladu sa građanskim vaspitanje, već je u koliziji i sa osnovnim principima obrazovanja i vaspitanja navedenim u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. U drugom ciklusu susrećemo nastavnika koji navodi da učenici ne vide zašto bi manjine trebale da imaju neka posebna prava. Ima dosta odgovora za koje bi rekli da demonstriraju sklonost nastavnika da učenicima učitavaju njihove staove. Dobra vest je što se takvi odgovori u drugom ciklusu retko pojavljuju, a u gimnaziji vrlo retko“, piše u izveštaju o monitoringu programa građanskog vaspitanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.