Šta je pokazao monitoring informativnih emisija nakon usvajanja rezolucije Evropske komisije o izborima u Srbiji?

„Vučić je počeo medijski rat protiv članstva Srbije u EU i demokratije u Srbiji“, naveo je Birodi (Biro za društvena istraživanja, u komentaru podataka.

U tri dana monitoringa praćene su centralne vesti RTS, Pinka, Prve, Hepija, B92 i N1, upravo da bi se videlo kako će se donošenje Rezolucije i najavljena nezavisna međunarodna istraga neregularnosti na decembarskim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima u Srbiji, sa posebnim akcentom na beogradske izbore, odraziti na izveštavanje televizija koje su bliske vladajućoj stranci, a usmereno prema domaćoj publici, s obzirom da vladajuća stranka i dalje odbija da prizna izborne mahinacije i odbija autoritet evriopske zajednice po tom pitanju.

Najviše vremena, čak sat i tri minuta zastupljen je bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, od čega 55,3 odsto pozitivno, a 37,7 odsto ekstremno pozitivno. Evropska unija, pak, zastupljena je bila 42 minuta, od čega 34,1 odsto ekstremno negativno, a 18,2 odsto negativno.

Rusija je imala oko osam i po minuta, od čega neutralno 43,8 odsto, pozitivno 42,3, a ekstremno pozitivno 13,9 odsto.

Lista „Srbija protiv nasilja“ bila je zastupljena 11 minuta, od čega 35,3 odsto ekstremno negativno, a 45,2 odsto negativno.

– Razlika je evidentna, jer raniji nadzor pokazuje da se u prvih 15 dana posle izbora, o Evropskoj uniji izveštavalo uglavnom negativno, da bi u drugih petnaest dana o njoj izveštavano na granici neutralnog i negativnog. Taj negativni pristup je bio ublažen. Inače, ranije je uvek Evropa bila dominantno pozitivno- neutralno predstavljana. Posle donete Rezolucije EK došlo je do promene kursa izveštavanja, i ono što je najinteresantnije, to se dešava paralelno, u isto vreme na svim provučićevim televizijama. Što govori da radom tih medija upravlja nevidljiva uređivačka ruka. To je ista priča kao ona u kojoj 20 televizija prenosi Vučićevo obraćanje, kaže za Danas sociolog i šef Birodija Zoran Gavrilović.

On dodaje da je Vučić, gostujući u ponedeljak na Hepiju, objašnjavajući hibridni rat, lepo nacrtao mete i dao uputstva šta njegovi mediji treba da rade.

– O ozbiljnoj temi, on je govorio uz neke pseudočinjenice, poluistine, neistine, spinova, i faktički podelio svet na “nas” i “njih”. I sada kada pogledate koji je raspored snaga, negativno se izveštava o Evropi, opoziciji i kosovskim Albancima. Negativna je i priča o Bajdenu, dok su Rusija, Putin i Kina predstavljeni pozitivno. Mi polako ovde dobijamo Severnu i Južnu Koreju, smatra Gavrilović.

On dodaje da, ukoliko bismo imali REM koji radi svoj posao, on bi sankcionisao sve TV sa nacionalnim pokrivanjem.

– Jer ovo je primer kršenja članova od 4 do 8 Pravillnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga, odnosno kršenje člana 51 Ustava Republike Srbije kojim je regulisano pravo na istinito, potpuno i blagovremeno informisanje građana. Ovakvo „informisanje“ je propaganda i reklama i nema veze sa navedenim normativnim okvirom, jasan je Gavrilović.

Politikolog Nemanja Todorović Štiplija, glavni urednik portala European Western Balkans, ocenjuje za naš list da nije neuobičajeno da kada EU i njene institucije kritikuju vlast u Srbiji, da ona onda kreće u antievropsku retoriku, “jer očigledno misli da njihovo biračko telo pozitivno reaguje na tako nešto”.

– Ekspertska zajednica već duže vreme primećuje da nasuprot tendencijama u drugim državama Evrope, gde postoji ruski medijski uticaj, dezinformacije se šire iz ruskih medija, dok se u Srbiji te dezinformacije i takav narativ dolaze iz domaćih medija koji su pod kontrolom režima. Evropska komisija u svojim izveštajima često kritikuje Srbiju zbog antievreopske retorike, naročito od samita u Zagrebu 2020. godine, kada je to postala jedna od značajnih tema, iz razloga što u državama Zapadnog Balkana postoji tendencija da se EU kritikuje zbog možda neke vrste pritiska na brže i dublje reforme u oblasti vladavini prava i demokratije, siguran je Štiplija, koji zaključuje da ovde kritika funkcioniše po potrebi.

Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, navodi da o Rusiji i Putinu nije ni prestajalo pozitivno izveštavanje, a što se tiče Evropske unije to samo pojašnjava da navedeni mediji odražavaju isključivo stavove SNS-a.

– To zapravo nisu mediji već megafoni vladajuće stranke, bez obzira imaju li ili ne nacionalnu frekvenciju. Iz toga se vidi i da je vrh države spreman da krene u konfrontaciju sa EU na prvu loptu, pre nego što je spreman da prihvati kritiku i da je uhvaćen u nečemu u čemu nije smeo da bude, kaže Međak za Danas.

On dodaje da je pitanje do kada će se to nastaviti, ali svakako može da se preokrene u trenutku kada vlast proceni da je potrebno. Ali, prvi odgovor je uvek onaj iskonski radikalski, a to je da nas “Zapad mrzi”, da je u pitanju “svetska zavera protiv nas”, da se to radi “sve zbog Kosova”, “hoće da unište Srbiju”. Oni iz tog šinjela ne mogu da izađu, i to će se nastaviti sve dok po njihovoj proceni ne bude štetno ili dok ne naprave neki dogovor za sebe, kako bi sebe abolirali i izvukli ili smanjili štetu po sebe, jasan je Međak.

On zaključuje da takvo lansiranje propagande po potrebi državi nanosi ozbiljnu štetu i ubija ono malo kredibiliteta što ima.

O predsedniku sve najbolje

Inače, osim što je ova tendencija primećena na svim televizijama, zanimljiva je i pojedinačna slika. Na RTS-u je Aleksandar Vučić u posmatrana tri dana bio prisutan skoro devet sati, i to u 94,3 odsto vremena predstavljen ekstremno pozitivno. Na Pinku je predsednik bio tema 17 sati, u 50,6 odsto slučajeva pozitivno, a u 49,4 izuzetno pozitivno predstavljen. Na Hepiju je “boravio” skoro15 sati, i to pozitivno predstavljen u 84,3 odsto priloga. Na Prvoj je Vučić bio nešto više od sedam sati, 26,6 odsto hvaljen a 73,4 odsto vremena hvaljen iznad proseka. Na B92 bio je čak 14 sati, od toga 82,7 odsto pozivtivno pominjan, a u ostatku izuzetno pozitivno.

Šider: U EU se ozbiljno bave organizacijom nezavisne istrage

Evroposlanik i jedan od međunarodnih posmatrača izbora u Srbiji Andreas Šider izjavio je juče da su Evropska komisija i Evropski savet ozbiljno shvatili Rezoluciju Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji i da se ozbiljno bave time kako da organizuju nezavisnu istragu. Na pitanje da li će Evropska unije formirati tim koji će se baviti izborima u Srbiji i da li su tačni navodi da Žozep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, podržati taj predlog, Šider je rekao da može samo da kaže da je dobio jasne signale iz EK da su ozbiljno shvatili rezoluciju.
„Dobio sam mnogo jasnih signala iz Evropske komisije i Evropskog saveta da su Rezoluciju Evropskog parlamenta shvatili veoma ozbiljno i da se veoma ozbiljno bave time kako da organizuju nezavisnu istragu“, rekao je Šider za Nova.rs.

Prema saznanjima Nova.rs, u naredne dve nedelje u Briselu bi trebalo da počnu razgovori o Rezoluciji koju su doneli poslanici EP, a očekuje se da EU, nakon izveštaja ODIHR-a o izborima u Srbiji, imenuje i specijalnog izaslanika koji bi se bavio istragom izbora u Srbiji. Nakon Rezolucije EP, očekuje se i da ODIHR objavi izveštaj o izborima održanim 17. decembra.