Šta je pre 20 godina u oproštajnom pismu Vlajko Stojiljković poručio Vučiću pre nego što je sebi oduzeo život

Kako je Danas pisao, Stojiljković nije prisustvovao sednici na kojoj je usvojen Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, već je došao neposredno posle kraja sednice, a pre nego što je pucao razgovarao je na ulazu u savezni parlament, sa poslanikom Srpske radikalne stranke Filipom Stojanovićem, kome je predao oproštajno pismo i rekao mu da ga preda AleksandruVučiću, tadašnjem visokom funkcioneru SRS, a današnjem predsedniku Srbije i lideru SNS.

„Neko vreme je stajao ispred ulaza u Skupštinu nakon čega se začuo pucanj. Stojiljković je ostao da leži na pločniku sa prostrelnom ranom. Novinarka Politike Ljiljana Milenković potvrdila je da je Stojiljković neposredno pre nego što je pucao razgovarao sa saveznim poslanikom Filipom Stojanovićem. Nepun sat kasnije ispred zgrade Savezne skupštine Aleksandar Vučić je pokazao okupljenim novinarima i građanima, kojih je u tom trenutku bilo nekoliko desetina, papir za koji je rekao da je „oproštajno pismo“ nekadašnjeg srpskog ministra policije koje je Stojiljković predao funkcioneru SRS“, navodi Danas.

Aleksandar Vučić je pročitao tada delove oproštajne poruke:

„Kao poslanik Veća republika Savezne skupštine izražavam protest protiv pripadnika marionetske aktuelne vlasti DOS i crnogorske Koalicije za Jugoslaviju za razbijanje Jugoslavije uz učešće najvećeg neprijatelja našeg naroda Havijera Solane, bezobzirno gaženje Ustava i zakona ove zemlje, vođenje politike izdaje i kapitulacije, gubljenja nacionalnog dostojanstva, uništavanja ekonomije i dovođenja miliona građana u socijalnu bedu. Za svoju smrt smatram odgovornim i direktno optužujem Zorana Đinđića, Vojislava Koštunicu, Dušana Mihajlovića, Vladana Batića, Miroljuba Labusa, Dragoljuba Mićunovića, Predraga Bulatovića, Srđu Božovića i Dragišu Pešića. Građani, rodoljubi ove zemlje, znaće kako da me osvete“.

Prema pisanju Danasa te večeri, više od 150 okupljenih građana ispred jugoslovenskog parlamenta uzvikivali su lideri radikala Vojislava Šešelja, čak i kad su im se obraćali poslanici SPS. Uzvikivali su i „Ubice, ubice“, „Izdajice, izdajice“, ali su se čuli i ratoborni pokliči „Ubiti Đinđića“, „Biće krvi, biće rata Koštunica je prvi“, „Hoćemo oružje“, „osveta, osveta“…

Nakon što se Zoran Anđelković (SPS) obratio okupljenim građanima, oni su samoinicijativno blokirali ulicu. Poslanici SPS su se obratili okupljenima sa skupštinskog stepeništa i najavili stalne proteste. Bili su prisutni Ivica Dačić, Gorica Gajević, Uroš Šuvaković, Slavica Đukić Dejanović, kao i bivši direktor RTS Dragoljub Milanović. Oko 22.30 okupljeni su se razišli, navodi naš list.

Advokat Vlajka Stojiljkovića Branimir Gugl kazao je te večeri, na konferenciji za novinara u 21 sat, da su mu lekari Urgentnog centra rekli da će Stojiljković živeti još jedan sat, što se ipak nije desilo.

Njegovo stanje posle operacije je bilo izuzetno teško, bio je u stanju duboke kome, a disanje je održavao uz pomoć respiratora i lekari su isključivali šanse da preživi.

„Vlajko Stojiljković je prva žrtva neustavnog Zakona. Iz tog razloga ću tražiti da se ispita njegova ustavnost“, rekao je Gugl.

On je naglasio da je Stojiljković „poodavno pripremio oproštajno pismo“ i da je počeo da ga piše još u junu 2001. godine, a da ga je završio u aprilu ove godine. Gugl je naveo da je Stoijlković prvobitno nameravao da izvrši samoubistvo na Ušću kod „Večnog plamena“, da bi potom imao ideju da se ubije u poslednjem poslaničkom redu Savezne skupštine.

Bivši ministar policije Vlajko Stoiljković preminuo je 13. aprila uveče, a tu vest je saopštio načelnik neurohirurgije Urgentnog centra Branko Đurović.

„Uprkos intenzivnim merama reanimacije smrt je nastupila u 21.30“, glasilo je zvanično saopštenje koje je novinarima preneo Đurović.

GUGL DOSTAVIO OPROŠTAJNO PISMO I NOVINARIMA

Bivši ministar policije Srbije i savezni poslanik u Veću republika Vlajko Stojiljković u oproštajnom pismu, koje je novinarima podelio njegov branilac Branimir Gugl, optužioje DOS za izdaju zemlje i okrivio ih za čin na koji se odlučio.

„Za svoju smrt direktno optužujem Zorana Đinđića, Vojislava Koštunicu, Dušana Mihajlovića, Vadana Batića i Miroljuba Labusa koji su najodgovorniji za bezočno nepoštovanje Ustava i zakona, koji su doveli u pitanje opstanak zemlje i srpskog naroda“, navodi između ostalog u svom pismu Vlajko Stojiljković.

Na čak 15 stranica dugog pisma, naslovljenog kao „Poruka“, on čelnike crnogorske Koalicije Zajedno za Jugoslaviju opisuje kao „političke prevrtljivce, ljude izdaje svojih birača, čiji je politički kapital DOS maksimalno iskoristio i istrošio za svoje destruktivne ciljeve“.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

„Ovim činom hoću da se svrstam u redove heroja mojih policajaca, pripadnika vojske i naroda, koji su ispoljavajući patriotizam, besprimereni heroizam, spremnosti odlučnost dali svoje živote braneći zemlju i narod od zlikovaca: albanskih terorista i NATO agresora 19 zemalja na čelu s Amerikom. Podsetio je da su u periodu od januara 1998.godine do septembra 2000.godine teroristi i agresori na Kosovu i Metohiji ubili preko 2.000 Srba i pripadnika dragih nacionalnosti, od toga pre oko 300 pripadnika MUP, da je ranjeno preko 2.500 lica, od toga 900 pripadnika MUP i da su kidnapovali preko 1.500Srba, od toga preko 50 pripadnika MUP. Za svo to stradanje i njihove porodi¬ce, DOSovska vlast ne pokazuje nikakvu brigu, ali zato, u isto vreme, servilno sprovodeći zahteve stranih nalogodavaca pušta na slobodu pravosnažno osuđene, najveće kriminalce i osvedočene albanske teroriste“, stajalo je u pismu, koje je Danas preneo.

Vlajko Stojiljković je naveo da je ponosan na svoj rad u Ministarstvu unutrašnjih poslova u periodu od aprila 1997.do oktobra 2000.

„U ovom periodu antiterorističkim aktivnostima i ostalim unutrašnjim poslovima na Kosovu i Metohiji u ime MUP-a Srbije rukovodili su Vlastimir Đorđević, Jovica Stanišić, Sreten Lukić, Živko Trajković, Goran Radosavljević, Milorad Luković i drugi“, naveo je nekadašnji Miloševićev saradnik.

„Svoj život dajem kao poslanik Savezne skupštine, na samom ulazu u zgrdu Skupštine (koju su DOS-ovci već skrnavili), kao simbol trajne borbe naroda za ustavnost, zakonitost i nacionalno dostojanstvo. Moja smrt će bitii mali doprinos opravdanim zahtevima za prevremene izbore na kojima će pobediti oni koji će predstavljati i zastupati istinite interese radnika, seljaka i svih građana patriota ove zemlje“, napisao je bivši ministar policije. On je dalje naveo da ga „ne čudi samovoljno i drsko ponašanje (srpskog premijera) Zorana Đinđića koji donosi protivustavne odluke i vlada po principima autokratske diktature…“ali ga čudi „neodgovorno ponašanje Vojislava Koštunice kao predsednika SRJ kome je jedna od osnovnih ustavnih obaveza da štiti ustavnosti zakonitost u zemlji“.

„Ovim herojskim činom želim da probudim savest naših građana, ukoliko je to još moguće, da odbrane Srbiju i Jugoslaviju od raspada, sprski narod od uništenja i sačuvaju bar malo časti i dostojanstva našem narodu koji je to svojom istorijom i civilizacijskim tekovinama zaslužio…Sada je već svima jasno da DOS-ovska vlast nije vlast ovog naroda. Oni su, obećavajući bolji život, obmanuli i prevarili deo glasača koji su glasali za njih. DOS-ovska vlast je ustvari produžena ruka vlada NATO zemalja sa Amerikom na čelu, čiji je zadatak da poslušno, ne vodeći računa o našim nacionalnim i dr-žavnim i nteresima realizuju ovde strane vojne, političke i ekonomske interese. Te obaveze su ranije preuzeli i zato dobro plaćeni“.

Na kraju svog oproštajnog pisma,Vljako Stojiljković kaže:

„I mrtav vidim i čujem dosovsku orkerstriranu medijsku kampanju tumačenja i objašnjenja sa zluradim komentarima moje tragične smrti u koju se uključuju ostrašćeni natovski novinari, mucavi samo proizvedeni politički analitičari, zajapureni portparoli dosovskih političkih stranaka pod direktnom palicom ledenog narkomana Čede Jovanovića, sa ciljem da se i ovaj događaj, koji se tiče „bliskog saradnika“ Slobodana Miloševića iskoristi za satanizaciju herojske borbe srpskog naroda i njegovog rukovodstva, vođene za očuvanje mira, za opstanak na življenje na ovim prostorima, za sigurniju, bogatiju i srećniju budućnost naših potomaka“. Ispod teksta stoje stihovi njegove pesme „Čovek se rodi da jednom umre, a čast i obraz ostaju dovijeka“.

„STOJILJKOVIĆ ŽRTVENI JARAC“

Na naslovnoj strani Danasa, u nedelji koju opisujemo, objavljen je tekst pod nazivom „Stoiljković žrtveni jarac“, o tome šta se sve krije iza pokušaja samoubistva bivšeg ministra policije u kome se između ostalog navodi da vest o samoubistvu i nije bila neko iznenađenje, budući da je, prema rečima Zorana Anđelkovića funkcionera SPS, bivši Miloševićev bliski saradnik ovo pismo čitao svima koje je znao.

„Pričali su o tome svi ljudi koji su ga znali, ali ja moram da priznam da ja u to nisam verovao. Očito je da on nije juče doneo odluku. Juče ga je samo odluka Skupštine o donošenju Zakona o izručenju branilaca otadžbine i ljudi koji su bili protiv terorizma, s jedne strane, a s druge odluka Skupštine da amnestira teroriste na jugu Srbije, dovela u moralnu dilemu. On je stajao na čelu policajaca koji su se borili protiv terorizma i doneo je takvu odluku. Svako treba sebe a pogleda u ogledalo i da vidi koliki je doprinos dao tome“, rekao je Anđelković radiju B92 a Danas preneo.

PORUČIO DA SE NEĆE PREDATI

Vlajko Stoiljković, koji je zbog najave da bi uskoro mogao završiti u Hagum pucao sebi u glavu na stepeništu zgrade Savezne skupštine, bio je optužen od strane Međunarodnog krivičnog suda 25. maja 1999. za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata. List Danas navodi da se u optužnici između ostalog navodilo da je „kao ministar unutrašnjih poslova odgovoran za dela svojih potčinjenih, unutar policijskih snaga MUP-a Srbije, koji su počinili zločine u pokrajini Kosovo od januara 1999. godine“.

To je zapravo optužnica koju je Tužilaštvo Haškog tribunala podiglo protiv bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića i četvorice njegovih najbližih saradnika Nikole Šainovića, Milana Milutinovića, Dragoljuba Ojdanica i Vlajka Stojiljkovića.

U poslednjoj izjavi za Danas, datoj preko svog branioca Branimira Gugla u ponedeljak 8. aprila, Stojiljković je poručio da se neće predati Haškom tribunalu ni ukoliko Savezna skupština usvoji zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom.

Danas piše da događaj ispred Skupštine ne predstavlja veliko iznenađenje, s obzirom da je većina medija poslednjih sedmica pisala o tome i da je bivši ministar pretio samoubistvom.

REAGOVANJA

Danas prenosi da osim zamenika glavnog tužioca Haškog tribunala Giajema Bluta niko od zvaničnika u Hagu nije želeo da komentariše događaj ispred Savezne skupštine te kobne večeri.
Blut je izjavio da je iznenađen vešću da je Stojiljković pokušao samoubistvo zbog mogućeg odlaska u Hag, ali je i dodao da je ranije bilo najava da bi Stojiljković mogao tako nešto da učini, dodajući da je ipak verovao da će se dobrovoljno predati ili da će u suprotnom biti uhapšen i izručen Međunarodnom krivičnom sudu.

Branko Ružić, portparol SPS, u izjavi za Danas rekao je tada da je čin Vlajka Stojiljkovića motivisan odlukama saveznog parlamenta jer se u istom danu usvaja Zakon o izručenju haškom tribunalu i amnestiraju albanski teroristi. Kao ministar policije Vlajko Stojiljković zna da je 300 policajaca izginulo na Kosovu baš zbog tihterorista i to ga je navelo na ovakav njegov postupak, naveo je Ružić.

Predsednik SRJ Vojislav Koštunica ocenio je da je pokušaj samoubistva saveznog poslanika Stojiljkovića tragičan događaj koji opominje i domaću političku javnost ali i međunarodnu zajednicu. On je u isanoj izjavi naveo da je ovaj čin „opomena međunarodnoj zajednici koja nam neprestano postavlja uslove, vrši pritisak i propisuje ponašanje, pogotovo jedan njen deo“.

Psiholog Žarko Trebješanin objasnio je za B92 da je samoubistvo čin protesta prema okolini kad čovek dođe u situaciju koju opaža kao bezizlaznu. Na pitanje da li je bilo moguće sprečiti Vlajka Stojiljkovića da digne ruku na sebe, s obzirom na to da su od njegovog advokata padostranačkih kolega, svi znali za namere bivšeg šefa policije, Trebješanin odgovara: „Jasam video te najave samoubistva, da se neće živ predati Hagu. To su mogli da pretpostave i njegovi partijski drugovi, kolege koje su ga daleko bolje poznavale. To je je vrsta, kruta struktura ličnosti, ono što izjavi toga se i drži“.

Danas je preneo i izjavu srpskog premijera Zorana Đinđića, koji je nekoliko dana kasnije za Frankfurter algemajne cajtung rekao da niko ne treba da oduzima sebi život zbog Haškog tribunala, aludirajući na bivšeg Miloševićevog ministra. On je izrazio tada očekivanje da će do prvih izručenja Hagu doći već do kraja aprila.

PRKOSNA PESMA NA KOMEMORACIJI

Na komemorativnoj sednici povodom njegove smrti, koja je održana u Velikoj sali saveznog parlamenta, bivši ministar Vlade Mirko Marjanović rekao je da je Vlajko Stoiljković bio ubeđeni levičar koji je na prvo mesto uvek stavljao socijalnu pavdu i interese onih koji žive od svog rada.

„Omiljena rečenica bila mu je da sve mora da bude po zakonu. Kao ubeđenog legalistu i patriotu dotuklo ga je kršenje Ustava i nezakonito usvajanje Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom“, rekao je Marjanović.

A funkcionerka SPS Gorica Gajević u svom govoru je, između ostalog, navela: „Ti si za sve nas napravio prvi korak na nama je da ta žrtva ne bude uzaludna“. Glumica Ivana Žigon pročitala je sthove „Prkosne pesme“, koja je bila Stoiljkovićeva omiljena. Pored članova SPS, na komemoraciji su bili Mirjana Marković, predstavnici JUL-a, SRS i DSS.

Vlajko Stojiljković sahranjen je 16. aprila na satrom požarevačkom groblju.

„Politika“ odbila tri čitulje povodom smrti Vlajka Stoiljkovića

Beogradski dnevnik „Politika“ odbio je da objavi u izdanju od 15. aprila tri čitulje povodom smrti bivšeg ministra policije. Stoiljkovićev advokat Gugl izjavio je za Betu da „Politika“ nije želela da primi čitulje SPS i poslaničke grupe SPS. On nije mogao da navede razlog niti sadržinu čitulja. U to vreme odgovorni urednik „Politike“ Milan Mišić rekao je za Betu da su sporne čitulje odbijene jer taj list ne želi „da se čitulje pretvore u sredstvo političke propagande i političke diskvalifikacije i sredstvo za rasplamsavanje govora mržnje“. Kako je on naveo, u čituljama je poručeno da su Vlajka Stoijlkovića ubili oni koji su usvojili Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom.