Šta je razlog slabije popunjenosti bolnica u odnosu na jul?

Tako je juče na bolničkom lečenju bilo 1.196 osoba, dok je otkriveno 826 obolelih, što je manje u odnosu na prethodne dane kada je registrovano preko 1.000 inficiranih.

Na drugoj strani, u julu je broj hospitalizovanih pacijenta pojedinim danima bio i preko 4.500 dok broj otkrivenih slučajeva nije prelazio 500.

Pritom, broj pacijenata na bolničkom lečenju te strah od italijanskog scenarija, odnosno trenutka kada obolele nema ko da zbrine, često se pominje kao faktor pri donošenju odluke o najradikalnijim merama kao što je ograničenje kretanja.

Sagovornici Danasa, infektolog Dragan Delić i epidemiolog Zoran Radovanović, smatraju da postoji više faktora koji bi mogli da objasne zašto sa ovako rekordnim brojevima zaraženih bolnički kapaciteti nisu popunjeni kao tokom leta, dodajući da pre razmatranja najstrožih mera treba razmišljati o među koracima.

Kako kažu, promena starosne strukture koja dominira među obolelima, ali i činjenicu da podaci o zaraženima iz juna i jula meseca nisu bili tačni mogu biti neki od razloga zašto još uvek bolnice nisu popunjene kao tokom leta.

Oni istovremeno ističu da broj zaraženih koji se otkriva svakoga dana govori u prilog tome da mere koje su trenutno na snazi ne daju rezultate, ali i da ograničenje kretanja nije jedini potez koji se može povući i da treba razmišljati o međukoracima.

– Na početku epidemije lekari nisu dovoljno poznavali ovaj virus i stvarne opasnosti koje ova infekcija donosi. Verujem da su vremenom stekli dovoljno znanja da mogu da ocene koje bolesnike i sa kakvim kliničkim slikama mogu lečiti i kod kuće, a koji zahtevaju hospitalizaciju, tako da je moguće da se trenutno oni sa lakšim formama bolesti ne hospitalizuju. Istovremeno, moguće je da je tokom prethodnog talasa bilo više starijih bolesnika kojima je bilo potrebno bolničko lečenje dok sada među zaraženima dominiraju mlađi, kaže Delić, dodajući da je ovo samo pretpostavka te da je za bilo kakav siguran zaključak potrebno znati sa kakvom kliničkom slikom se bolesnici hospitalizuju i kakva je starosna struktura zaraženih.

Ono što je ipak skoro izvesno, dodaje sagovornik Danasa, jeste da virus nije mutirao, i da ne možemo govoriti da ga sada prati blaža klinička slika.

– Ne postoje istraživanja koja bi potvrdila da se virus promenio tako da je sada njegova virulencija manja, odnosno da je klinička slika blaža. Postoje međutim istraživanja o lakšoj prenosivosti virusa. U početku je bilo govora da jedna inficirana osoba može da zarazi dve do tri osobe, dok se sada govori da taj broj može biti skoro šest. Istovremeno, zna se da je osoba koja ima korona virus zarazna po okolinu 11-12 dana. Toliko visoka stopa reprodukcije uz dugo izlučivanje virusa, dva su najveća problema koja postoje, ističe Delić.

Na drugoj strani epidemiolog Zoran Radovanović veruje da jedan od osnovnih razloga zašto sada imamo više zaraženih, a manje hospitalizovanih u poređenju sa julom leži u netačnim podacima.

– Tokom juna i jula skrivani su stvarni podaci o broju zaraženih, kao što su skrivani i na početku epidemije, što je pokazao i BIRN u pogledu broja preminulih. Izgleda da su podaci koji se sada prikazuju bliži realnom stanju, smatra Radovanović. On veruje da će broj obolelih nastaviti narednih nedelja da raste, a upitan da li je sada vreme za neki vid ograničenja kretanja, sagovornik Danasa odgovara da prvo treba početi sa međukoracima kao što su dodatno ograničenje rada kafića i restorana, ali i kažnjavanje onih koji mere ne poštuju.

– Ako je već neka mera doneta kao obavezna, onda svako ko je ne poštuje mora biti kažnjen. Izgleda, ipak, da to ne važi za vlasnike splavova koji su bliski vladajućim strukturama. Takođe, treba dodatno ograničiti rad ugostiteljskih objekata, jer što duže rade to je izvesnije da će gosti u jednom trenutku početi sve raskalašnije da se ponašaju i sve manje da vode računa o merama. Izgovor koji ovih dana čujemo da nemamo dovoljno sanitarnih inspektora koji bi kontrolisali sprovođenje mera i da je potrebno promeniti zakon da bi i drugim organi mogli da pišu kazne ne stoji. Epidemija traje već osam meseci i bilo je dovoljno vremena da se nađu načini za kontrolu mera, napominje Radovanović.

I infektolog Delić ističe da dnevni podaci o broju zaraženih pokazuju da mere ne daju rezultate.

– Nama nedostaje analiza postojeće situacije. Sa merama koje su donete postavljena je jedna brana, ali ta brana očigledno propušta a mi ne znamo gde. Mi ne znamo koji su to problemi u preventivnim merama koji omogućavaju ovakve brojke. Ako bismo to znali, onda bismo mogli da uvodimo selektivne mere koje bi bile svrsishodne, zaključuje Delić.

Kon: Sledećih dana po petina u bolnicama

Povodom trenutne epidemiološke situacije član Kriznog štaba Predrag Kon kazao je juče da očekuje da narednih dana broj zaraženih korona virusom u Srbiji dostigne 2.000 novih slučajeva dnevno, od čega bi 20 odsto moralo da bude hospitalizovano. Govoreći za TV Prva, on je istakao da je situacija povoljnija pošto „obolevaju oni mlađeg uzrasta“, ali i da ne treba da se zavaravamo jer je „blaža klinička slika samo utisak“.

Infektivna i „Dragiša Mišović“ popunjeni

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek kazao je juče da su kapaciteti popunjeni za sada na Infektivnoj klinici i u KBC „Dr Dragiša Mišović“ 100 odsto, kao i da je 90 odsto popunjenost na „Bežanijskoj kosi“, a na „Karaburmi“ oko 50 odsto. On je govoreći za TV Prva objasnio i da više mesta ima u KBC „Zemun“ i „Zvezdara“, koje su odskoro ponovo u kovid sistemu. Đerlek je kazao i da je u Novom Sadu popunjenost kapaciteta oko 40 odsto, u Kragujevcu oko 45 odsto, dok je na jugu Srbije i okolini oko 30 odsto. „Realno je očekivati da se u narednih sedam do 14 dana povećava broj zaraženih, ali učinićemo sve da ne dođe do kolapsa u zdravstvenom sistemu“, naveo je Đerlek.