Šta je sa objektom Vojske na glavnoj prijepoljskoj ulici

Pre desetak godina ova državna služba je preseljena kako bi se ispraznile prostorije. Od tada zgrada je zaključana. Ubrzano propada. Ovih dana celi komadi maltera sa fasade padaju na trotoar. Da li postaje opasno? Treba li postaviti neko upozorenje, ograditi trakom da bi se sprečile ozbiljnije posledice jer je to veoma prometno mesto?

Dopisivanje opštine i Ministarstva

U aprilu 2011. godine tadašnji predsednik opštine Dragoljub Zindović obratio se Ministarstvu odbrane, sektoru za materijalne resurse, sa zahtevom za ustupanje ove zgrade opštini Prijepolje, a čiji je vlasnik navedeno ministarstvo. Opština je ponudila da joj se zgrada ustupi uz zakup ili da se omogući kupovina jer nema dovoljno službenih prostorija, pa bi prostorije ovog zaključanog objekta mogle da se iskoriste pošto opština već izdvaja sredstva za zakup prostora koji su u vlasništvu nekih ministarstava, a u kojima su smeštene pojedine službe. Posle izbora, pred kraj 2012. upućen je novi dopis istom ministarstvu i nadležnom sektoru koji je potpisao tadašnji predsednik opštine Emir Hašimbegović. Sadržaj dopisa je identičan prethodnom.

U januaru 2014. godine Ministarstvo odbrane, odnosno sektor za materijalne resurse odeljenje za pripremu nepokretnosti po master planu, uputilo je dopis opštini Prijepolje da je u toku postupak za raspolaganje vojnim kompleksima. Među njima je i Klub vojske u Prijepolju koji je uvršten u master plan raspolaganja nepokretnostima na teritoriji Republike Srbije, a koji nisu neophodni za funkcionisanje vojske, uz dopis Poreske uprave , Filijale u Prijepolju, o proceni tržišne vrednosti ovog objekta koja je obavljena 2013. godine. Kako se navodi u ovom dopisu ministarstva, opština treba da se izjasni da li je zainteresovana za kupovinu u roku do 60 dana i dostavi odluku o prihvatanju prenosa prava korišćenja. U februaru 2014. godine stiglo je iz Ministarstva odbrane obaveštenje „u vezi sa kupovinom zgrade Kluba vojske“ sa zahtevom da opština donese adekvatne odluke i uputi ih na ovu adresu.

Opštinsko veće je na sednici koja je održana nekoliko dana ranije donelo zaključak kojim se prihvata prenos prava korišćenja nepokretnosti uz nadoknadu, a sredstva su, kako se navodi, obezbeđena Odlukom o budžetu opštine za 2014. godinu. Dostavljeno je Ministarstvu odbrane i rešenje da je Skupština opštine prihvatila prenos prava svojine na kompleks Klub vojske. U Službenom glasniku koji nosi datum 29. april 2014. godine, a na osnovu Statuta opštine Prijepolje, Skupština opštine je na sednici od 25. aprila 2014. donela rešenje o prihvatanju prava svojine na nepokretnosti uz naknadu. Nad ovim objektom upisano je pravo javne svojine, a po proceni Poreske uprave vrednost tog objekta od nešto više od 300 kvadrata je 170 hiljada i 810 evra ili preko 21 milion dinara. Na ime naknade, kako stoji u ovom dokumentu objavljenom u Službenom glasniku, opština Prijepolje se obavezuje, da na ime naknade za preneto pravo svojine, a u skladu sa zaključkom Vlade Srbije iz 2010. godine da Ministarstvu odbrane isplati naknadu u pomenutom iznosu u pet godišnjih rata, u roku do pet godina od dana zaključivanja ugovora o prenosu prava svojine.

Čeka se okončanje postupka

Ministarstvo odbrane je u međuvremenu urgiralo da se što pre pošalje odluka Skupštine opštine kako bi se sve odvijalo u predviđenim rokovima jer ,kako se navodi u dopisu „nakon isteka roka definisanog za vaše izjašnjavanje biće nastavljen postupak otuđenja kompleksa na osnovu zaključka Vlade Srbije o otuđenju putem javnog nadmetanja“. U potpisu je pomoćnik ministra za materijalne resurse Jasminka Todorović.

Ministarstvo odbrane uputilo je Republičkoj direkciji za imovinu da se sprovede postupak radi otuđenja nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije koje nisu neophodne, a ova institucija je tražila od Agencije za restituciju da napravi uvid u elektronskoj bazi podataka i utvrdi da li su podneti zahtevi za vraćanje imovine, odnosno obeštećenje za katastarske parcele na kojima se navedeni objekti nalaze. Pored objekta u Prijepolju, na popisu je i više objekata iz Rume, Bora, Subotice, Beograda, Zrenjanina. Republička direkcija za imovinu navodi da je članom 62 Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz 2011. godine propisano da do stupanja na snagu pomenutog zakona imovina koja je oduzeta bivšim vlasnicima, a za koju je podneta prijava u skladu sa Zakonom o evidenciji oduzete imovine iz 2005. godine ne može biti predmet otuđivanja, hipoteke ili zaloga do pravosnažno okončanog postupka po zahtevu vraćanja. U septembru 2014. godine Ministarstvo odbrane je uputilo opštini dopis da je Republička direkcija za imovinu obavestila ministarstvo da je pred Agencijom za restituciju pokrenut zahtev za vraćanje oduzete imovine, odnosno parcele na kojoj je vojni objekat u Prijepolju, a koji je zaveden 2013. godine i da će po pravosnažnom okončanju postupka opština biti obaveštena.

Šta se dalje događalo, nepoznanica je. Prema nezvaničnim informacijama bilo je svojevremeno indicija da će Odeljenje pogranične policije koristiti ovu zgradu u Prijepolju, ali se očigledno odustalo od te namere jer je određeno da sedište Pogranične policije bude u Priboju. Godinu dana posle dopisa koji je upućen iz Ministarstva odbrane opštini Prijepolje da se ne može obaviti kupovina zgrade jer je podnet zahtev za vraćanje imovine, opština Prijepolje u novembru 2015. godine ponovo šalje zahtev koji potpisuje predsednik opštine Hašimbegović, za razmatranje ustupanja nepokretnosti vojnog kompleksa, navodeći da je i dalje zainteresovana za prenos nepokretnosti jer se zgrada ne koristi i da bi ovakav postupak omogućio zaštitu od propadanja. U ovom dopisu se traži i obaveštenje da li je okončan postupak restitucije kako bi se u budžetu za 2016. godinu planirala sredstva za kupovinu zgrade.

Time je korespodencija okončana. Od tada, pa do danas nije stiglo nikakvo novo obaveštenje iz Ministarstva odbrane, odnosno sektora za materijalne resurse odeljenja za pripremu nepokretnosti po master planu.

U razgovorima sa nekim od učesnika u ovoj korespodenciji saznali smo da je opština bila spremna da kupi zgradu iako je podnet zahtev za vraćanje imovine čime bi se prenele i obaveze da ukoliko pozitivno bude rešen ovaj zahtev obešteti vlasnika. Prema nezvaničnom tumačenju pravnika, ovaj postupak restitucije nije trebalo da se na ovakav način razmatra i spreči kupovina zgrade, tim pre što ona već deset godina propada i niko nema uvid u kakvom je stanju.

U međuvremenu, prolazimo svaki dan pored ove zgrade na glavnoj ulici. Građena od masivnog materijala kako se nekada gradilo, ona se „dobro držala“ desetak godina iako je bez grejanja i bez nadzora ali vidno posustaje. Prozori su otvoreni, a sa fasade otpada malter, krovna konstrukcija je ugrožena.

Ko će nešto preduzeti? Ili će se u gradu ( i opštini) „gomilati“ zaključani objekti koji propadaju jer se ne rešava pitanje vlasništva.