Šta je sporno u vezi sa kulturnim nasleđem?

Skup je bio namenjen nastavnicima iz Srbije, a podržan od strane Ministarstva prosvete Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Učesnici konferencije su osim zanimljivih diskusija i relevantnih predavača iz oblasti istraživanja kulturne baštine, imali organizovane edukativne šetnje sa ciljem upoznavanja u javnosti manje poznatog nasleđa osmansko-jevrejskog Dorćola i različitih kulturno-istorijskih slojeva Kalemegdana.

Na skupu je rečeno da brojni međunarodni dokumenti podstiču temu obrazovanja o kulturnoj baštini, jer se kroz učenje o nasleđu, sačuvanom, izgubljenom, materijalnom i nematerijalnom, istovremeno uči o zajedničkoj prošlosti koju ne možemo da menjamo i izazovima sadašnjosti koju možemo da menjamo, sa ciljem da se budućim generacijama ukaže na složenost i bogatstvo slojeva kulturne razonolikosti na kojima počiva savremeno društvo.

Učenje o kulturnoj baštini je deo Nove evropske agende za kulturu iz 2018. u EU, ali i Strategije evropskog kulturnog nasleđa za 21. vek Saveta Evrope, čiji je Srbija dugogodišnji član, a koja je zvanično pokrenuta na Kipru u aprilu 2017. godine.

Najnoviji dokument donet tokom godišnjeg zasedanja Komiteta ministara Saveta Evrope, održanog u Torinu 20. maja ove godine „Preporuke o ulozi kulture, kulturnog nasleđa i pejzaža u rešavanju globalnih izazova“ potvrđuje presudnu ulogu kulture u održivom razvoju i poziva na potpuno prepoznavanje i integraciju kulture u relevantne politike.

U obrazovnom sistemu Srbije, jednu od platformi za propitivanje i staranje o kulturnom nasleđu predstavlja i „Referentni okvir kompetencija za demokratsku kulturu“.

Pozivajući se na ova važna dokumenta, organizatori konferencije su pokrenuli niz tema koje treba da utiču na usmeravanje obrazovne politike, kao i na obrazovnu zajednicu i medije koji imaju svoju ulogu u širenju i promovisanju različitih aspekata koji se tiču kulturne baštine: rekontekstualizacije, zanemarivanja, rušenja, i kontroverznog spomeničkog nasleđa.

Danas, kada se u globalnim okvirima suočavamo sa mnogim primerima kulturnog nasleđa opterećenog istorijskim bremenom imperijalizma, kolonijalizma, robovlasništva, fašizma i nacionalsocijalizma, staljinizma, masovnog kršenja ljudskih prava širom sveta, diskusija o nasleđu nikad nije bila potrebnija, rečeno je skupu.

Učesnici konferencije su imali priliku da se upoznaju sa različitim istraživanjima međunarodne organizacije „Inicijativa“, vezanim za spomeničko nasleđe, ne samo u lokalnim, već i u svetskim okvirima.

Sa više od 500 slučajeva u preko 120 zemalja širom sveta, „Inicijativa“ je napravila bogat resurs koji može da posluži za poučavanje pitanja sporne istorije i kulturno-istorijskog nasleđa u školama.

Nastavnici, učesnici konferencije, su putem ankete uključeni u međunarodno ispitivanje koje treba da rezultira pripremom specifičnih nastavnih materijala vezanih za različite obrazovne aspekte spomeničkog nasleđa.

Otvorena su i pitanja odnosa prema percepciji i zaštiti kulturnog nasleđa nacionalnih manjina u Srbiji, primerima nebrige, namerne ili slučajne devastacije, kao i prezervacije kulturne baštine.

Na konferenciji su kao predavači učestvovali predstavnici Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, prof.dr Nenad Makuljević sa Odeljenja za Istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta, dok su na panelu svoja mišljenja o tome kakav potencijal ima učenje o lokalnoj baštini, šta nedostaje u obrazovnom sistemu i kako uticati da se kulturna baština prepozna kao ekonomski potencijal, ali i sredstvo razvijanja demokratskih stavova kod učenika, izneli predstavnci medija i obrazovanja.

Konferencija je realizovana u okviru aktivnosti NVO Edukacija za 21. vek na unapređivanju obrazovanja kao važnog koraka ka izgradnji inkluzivnog građanskog društva u Republici Srbiji.