Šta je sve Goran Vesić radio za Zorana Đinđića?

“Goran Vesić, sadašnji savetnik ministra unutrašnjih poslova član je Demokratske stranke i jedan od ljudi od poverenja Zorana Đinđića. Ovaj prerano osedeli tridesetdvogodišnjak je rođen 18. februara 1969. Osnovnu i srednju školu završio je u Kraljevu, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu”, stoji na početku teksta o poznatom Kruševljaninu, od 1990. do 1994. godine novinaru stranačkog lista “Demokratija”, zameniku glavnog i odgovornog urednika “Studenta” od 1992. do 1993, tokom 1997. godine članu Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda, a od 1996. do 2000. odborniku Skupštine grada Beograda.

U nastavku se autorka pozabavila njegovim političkim razvojnim putem u DS.

“U Demokratskoj stranci je od osnivanja i bio je na različitim funkcijama – potpredsednik Demokratske omladine, član Izvršnog i Glavnog odbora… Bio je šef kabineta Zorana Đinđića, a često je radio na operativnim mestima u stranci, među kojima su i ona rezervisana samo za ljude od poverenja poput finansijskog menadžera izbornog štaba”.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Za savetnika u svim izbornim kampanjama predsednika Vlade Crne Gore Mila Đukanovića od 1997. do 2000, u izbornoj kampanji bivše predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić 1997, a posle 2004. godine aktivnog učesnika izbornih kampanja u Sloveniji, Bugarskoj i Makedoniji, pričalo se i da je kadrirao u DS.

“Glasine govore da je imao zapaženu ulogu i u smenjivanju Dragoljuba Mićunovića s mesta predsednika Demokratske stranke. Poslednjih meseci jedno od zaduženja mu je bilo i raskrinkavanje mahinacija prethodne vlasti, a javnost je vrlo nestrpljiva da vidi koliko dugo će novim vlastima trebati da argumentovano i pred sudom optuže svoje prethodnike”, moglo se pročitati tada u Danasu.

Na istom mestu je notirana i neodslužena zatvorska kazna predsednika Upravnog odbora JKP „Gradsko zelenilo” (1997-1999), prvog čoveka JKP „Gradske pijace” (2000-2002), predsedavajućeg UO JP “Ada Ciganlija” (2002-2006), članu UO brokersko-dilerskog društva “AB Invest” (1997-2000), članu Nadzornog odbora kompanije Jugoslovensko rečno brodarstvo (2001-2005), izvršnom direktoru kompanije “Wireless media d.o.o. (2004-2008), nekadašnjoj sivoj eminenciji fudbalskog i košarkaškog kluba Crvena zvezda, sekretaru Privremenog organa formiranog posle odluke Vlade Srbije da raspusti Skupštinu grada Beograda i okonča vladavinu Dragana Đilasa….

“Budući da je zbog neodazivanja vojnom pozivu bio osuđen na zatvorsku kaznu, tokom rata je otišao u Crnu Goru, a u Beograd se vratio neposredno posle 5. oktobra. I u vreme “izbeglištva” bio je stranački aktivan, pa je, između ostalog bio i u izbornom štabu Koalicije “Da živimo bolje”. Za njim je bila raspisana i poternica. Iako je viši sud ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje, nije jasno da li je poternica još na snazi. Ukoliko jeste, savezni ministar za unutrašnje poslove vrlo lako, u slučaju potrebe, može “privesti” svog savetnika i stranačkog kolegu”, tako je pre dve decenije Danas pisao o Vesiću.

Mnogo godina kasnije, “pravi gazda” Beograda a ne formalni gradonačelnik prof. dr Zoran Radojičić, pronalazi sličnosti između svog eks i sadašnjeg partijskog šefa.

“Zoran Đinđić bi danas bio na onoj strani na kojoj se rešavaju problemi i sprovodio ono o čemu je sanjao, kratko i jasno – bio bi sa (Aleksandrom) Vučićem. Đinđić bi bio na onoj strani koja pregovara o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, koja sprovodi ekonomske i društvene reforme, sa onima koji se bore za svaku stranu investiciju, za nova radna mesta i zbog kojih je Srbija ponovo poštovana u međunarodnoj zajednici… Ono što danas u Srbiji rade predsednik Republike i Vlada ono je što je Đinđić započeo na početku ovog milenijuma… Vučića danas napadaju isti oni koji su napadali Đinđića – nevladine organizacije, samoproglašeni eksperti, “nezavisni” mediji, isti nacionalisti koji ga proglašavaju izdajnikom…”, reči su Gorana Vesića.

Izradu sadržaja podržala Ambasada SAD u okviru projekta “Digitalizacija arhive Danasa”. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD.