Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"O liku i delu Stevana Nušića, njegovom doprinosu na polju fizičke kulture i vaspitanja, ali i o različitim načinima na koji bi se mogli iskoristiti preostali komadići čipke, pisali su pre osamdeset godina dnevni listovi „Pravda” i „Vreme”.
„Nenagrađeno požrtvovanje” glasio je jedan od naslova u dnevnom listu „Pravda”, a u samom testu se govori o postignućima Stevana Nušića i njegovom doprinosu u okviru fizičkog vaspitanja omladine.
„Za Stevana Nušića može se reći da je kao sportista završio najveći broj tečajeva i raznih sportskih kurseva. Kada bi se sabralo vreme koje je proveo na tim tečajevima, videli bismo da ono iznosi pune tri godine.”
Bio je predan pedagoškom radu, a nije se libio ni da poseti neka od predavanja na Medicinskom fakultetu koja bi mu mogla značiti u daljem radu.
Pored toga, organizovao je veliki broj sportskih kurseva, radionica, onoga što danas zovemo „kampovima”, uz veliki broj učesnika, ali i bez ičije moralne i materijalne pomoći.
„Za njega se kaže: ‘Nušić je čovek koji krade znanje’. Njegove bezbrojne zabeleške, najbolji su dokaz da sve što vidi i čuje zabeleži, u svoj lični komentar. To je, najzad, čovek koji ima veliku sportsku stručnu biblioteku. Redovi knjiga su podvlačeni, crteži preslikavani.”
Bio je poznat kao dobar organizator sportskih mitinga, ali i kao vrstan trener različitih sportskih disciplina: veslanja, lake atletike, rvanja…
„Njegovom zaslugom naš sport je dobio nekoliko veličina. Te veličine nisu slučajnost. Jer nisu usamljene. Sve što je preduzimao bilo je uspešno izvedeno. Plodove uspeha nikad ne uživa, jer stvar napušta onda kad postigne najveći uspeh. A tada se prihvata novog, napornog posla.”
Godina 1936. bila je u znaku sportskih dešavanja, a među njima se našla i Olimpijada. Nušić odlazi kao maser veslačkog kluba „Beograd”, ali ne kao predstavnik reprezentacije, iako je beležio daleko bolje rezultate od takmičara koji je poslat u nacionalnom dresu. Razlog – loš materijalni status.
„Na Olimpijadi Nušić je dosta naučio, a to stečeno znanje doneo je sa sobom da ga korisno upotrebi kod naše omladine. U istoriji srednje škole njegovo ime biće zabeleženo krupnim slovima.”
Osim što je gimnastiku izveo iz okvira zagušljivih sala na otvorene terene, on je zaslužan i za prestanak zabrane praktikovanja sporta u okvirima nastave. Omladina ga je volela i cenila, što je bila prirodna posledica njegove ljubavi prema istoj.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
Dnevni list „Vreme” pisao je o korisnim načinima kako je moguće iskoristiti sitne ostatke čipke.
„Svi vaši ostaci raznovrsnih čipaka i umetaka neće više stajati zamotani na kartonu u nekoj kutiji ili fijoci od ormana. Iskoristićete ih za aplikacije i oni će divno ukrašavati razne stvari, kojima se svakodnevno služite.”
Neki od načina da se iskoriste manji, preostali komadi materijala mogli bi biti u vidu pravljenja malenih buketa ili „šustikla” za male stolove. Da bi ih osigurali od vode, preporučeno je staviti ih ispod stakla, jer će tako izgledati ne samo čisti, nego i sveže ispeglani.
„Sem toga, ako ste iole vešti da od raznovrsnih ostataka stvorite koketan buket cveća na vrlo finom lanenom batistu i okružite ga uzanom valansijen čipkom, dobićete jednu od najelegantnijih ručnih maramica za bal.”
Jedna od ideja bi mogla biti i kombinacija čaršava i servisa za čaj, sa malim, jednostavno umetnutim motivima pantljika od valensijen čipke. Tu se može dodati i bezbroj kombinacija za večernje haljine.
„Ovaj rad je vrlo lak i prost. Dovoljno je da nevidljivim bodom sa vrlo tankim koncem sastavite ivicu čipaka ili umetaka za materijal, stvarajući potrebne lase nabore i faltice prema konturama crteža.”
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
