Šta je sve uticalo na pad broja migranata u Srbiji od čak 80 odsto u odnosu na 2023. godinu?

Komesarka Srbije za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević rekla je danas da je u ovoj godini, u odnosu na 2023, za 80 odsto manji broj dolazaka migranata i da ih u privatnim centrima ima oko 450.

Kao posledica ovolikog smanjenja priliva migranata, trajno su zatvoreni prihvatni centri u Šidu, Dimitrovgradu i Kikindi, dok su privremeno zatvoreni centri za azil u Tutinu i Banji Koviljači i prihvatni centari u Pirotu, Bosilegradu, Somboru, Subotici i Adaševcima, od 1. avgusta. do 30. septembra.

U punom kapacitetu ostali su da rade centri za azil u Sjenici, Obrenovcu, Vranju i Krnjači i prihvatni centri u Bujanovcu, Preševu i Principovcu.

Pravnik specijalizovan za ljudska prava i pitanja azila Nikola Kovačević za Danas objašnjava zbog čega se dogodio ovoliki pad priliva migranata.

On kaže da za to postoji više razloga, a da je glavni – sporazum koji su postigli grčki premijer Kirijakos Micotakis i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

„Prošle zime su se sastali Erdogan i Micotakis gde je dogovoreno da će Turska bolje da čuva svoje granice ka Evropskoj uniji. Od tada je migrantima veoma otežan ulazak, a posebno izlazak iz Turske. Čak i kada migranti uspeju da pređu granicu sa Turskom imaju problem na Bugarskoj granici. Problemi na bugarskoj granici su i doveli do toga da smo imali dva pokušaja krijumčarenja migranata, gde su se dogodile saobraćajne nesreće u kojima je jedan migrant izgubio život“, kaže Nikola Kovačević.

On dodaje da pored ovih razloga, koji su spoljni i ne zavise od naše zemlje, postoje i mere koje je Srbija uvela, a koje otežavaju i odvraćaju migrante iz Srbije.

„Srbija je uspela da pomeri tok migracija ka BiH, pa sada imamo mnogo manji broj priliva migranata na severu Srbije ka granici sa Mađarskom. Razlog tome je veliko prisustvo policije u graničnom pojasu sa Mađarskom i Hrvatskom, što migrante odvraća od te rute. Indikator da je to tako je činjenica da su tamo skoro svi prihvatni centri zatvoreni. Drugi razlog smanjenja broja migranata, kada su mere Srbije u pitanju, je promena viznog režima. Vize su ponovo uvedene državljanima Indije, Tunisa i Burundija, što se, takođe odrazilo na smanjenje broja migranata za nekih 10 do 15 odsto“, kaže Kovačević.

„Balkanska ruta trenutno nije pogodna za migracije“

Kovačević navodi da je zbog svih pomenutih mera „Balkanska ruta“ pomerena mimo Srbije na zapad.

„Sada je migrantima mnogo jednostavnije da idu iz Grčke, preko Albanije, pa dalje ka Italiji upravo zbog tvrđih granica koje su uspostavile Turska i Bugarska. Kako migranti ređe dolaze iz ovih zemalja, samim tim im ni Srbija nije na putu“, objašnjava Nikola Kovačević.

On napominje da je i na evropskom nivou znatno smanjen broj priliva migranata, ali da je to trenutno stanje i da se ne može mnogo unapred predvideti intenzitet migracija.

„U Turskoj se trenutno nalazi 2.000.000 Avganistanaca koji su ‘zarobljeni’ na granici sa Iranom. To je veliki broj ljudi i još se ne zna šta će sa njima biti“, napominje naš sagovornik.

Nema opasnosti od migrantske „okupacije“ Srbije

Nikola Kovačević kaže da su to od početka prazne priče i da migranti nikada nisu imali nameru da se zadržavaju u Srbiji.

„Takve teorije ne demantuje trenutno stanje. Broj migranata nema veze sa tim da li će oni ovde ostajati ili neće. I kada ih je bilo na stotine hiljada nisu se zadržavali. Broj tu nije bitan, već namera, a oni nemaju nameru da ostaju u Srbiji. Razlog tome je to što je naš sistem previše komplikovan za ostajanje ovde, a i Zapadna Evropa im je mnogo primamljivija“, kaže Kovačević za Danas.