Šta je taktičko nuklearno oružje i ko ga poseduje?

Ne postoji univerzalna definicija za takvo oružje, a analitičari ističu da bi upotreba bilo kog nuklearnog uređaja prekršila „nuklearni tabu“ koji je postojao otkako su Sjedinjene Države bacile atomske bombe na Japan 1945. godine, jedini put kada je to oružje korišćeno u ratu.

Nestrateško oružje

Taktičko nuklearno oružje često karakteriše veličina, domet ili upotreba za ograničene vojne ciljeve.

Često se pominje kao „nestrateško oružje“ za razliku od strateškog oružja, koje američka vojska definiše kao dizajnirano da cilja „neprijateljske ratne sposobnosti i volju za ratom“, uključujući proizvodnju, infrastrukturu, transport i komunikacionih sistema i drugih ciljeva.

Taktičko oružje, s druge strane, dizajnirano je za postizanje ograničenijih i hitnijih vojnih ciljeva. Termin se često koristi da opiše oružje sa nižim „prinosom“ ili količinom energije koja se oslobađa tokom eksplozije.

Takvo oružje je obično mnogo puta veće od konvencionalnih bombi, izaziva radioaktivne padavine i druge smrtonosne posledice mimo same eksplozije, a ne postoji saglasnost o veličini koja definiše taktičko oružje.

Taktičko oružje se često postavlja na rakete, vazdušne bombe, pa čak i artiljerijske granate koje imaju relativno kratak domet, daleko manji od ogromnih interkontinentalnih balističkih projektila (ICBM) dizajniranih da putuju hiljadama kilometara i pogađaju ciljeve preko okeana.

Međutim, većina ovih sistema takođe može da isporuči strateško nuklearno oružje.

Ko poseduje taktičko nuklearno oružje?

Većina svetskih nuklearnih sila poseduje takozvano oružje malog prinosa, što znači da je namenjeno za bojno polje.

Prema martovskom izveštaju Istraživačke službe američkog Kongresa, Sjedinjene Države imaju oko 230 komada nestrateškog nuklearnog oružja, uključujući oko 100 bombi B61 raspoređenih sa avionima u Evropi.

Trampova administracija je 2018. objavila planove za novu bojevu glavu niskog prinosa za balističke rakete koje se lansiraju sa podmornica, kao i za novu nestratešku krstareću raketu sa nuklearnim vrhom.

Rusija ima 1.000 do 2.000 bojevih glava za nestrateško nuklearno oružje u svom arsenalu, navodi se u izveštaju.

Severna Koreja je u nedelju saopštila da je nedavna serija raketnih testova osmišljena da simulira napad na Južnu Koreju taktičkim nuklearnim oružjem.

Stručnjaci veruju da bi, ako bi Severna Koreja nastavila nuklearna testiranja, to moglo da uključi razvoj manjih bojevih glava namenjenih za upotrebu na bojnom polju.

Hoće li ga iskoristiti?

Predsednik Rusije Vladimir Putin, koji kontroliše najveću nuklearnu silu na svetu, više puta je upozoravao Zapad da bi svaki napad na Rusiju izazvao nuklearni odgovor.

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je juče da sumnja da će Putin upotrebiti nuklearno oružje, a analitičari kažu da bi taktičko oružje moglo imati ograničenu vojnu upotrebu na ogromnim i raštrkanim ratištima u Ukrajini.

Ranije je Bajden naglasio da čak i najmanje nuklearno oružje može izmaći kontroli.

„Mislim da ne postoji takva stvar kao što je sposobnost da se lako koristi taktičko nuklearno oružje, a da se na kraju ne uništi svet“, rekao je on prošle nedelje.

Ruski nuklearni napad bi promenio tok sukoba i skoro sigurno izazvao „fizičku reakciju“ Ukrajine i potencijalno NATO-a, izjavio je juče visoki zvaničnik vojne alijanse. Bilo kakva upotreba nuklearnog oružja od strane Moskve dovela bi do „posledica bez presedana“ po Rusiju, upozorio je zvaničnik.

On je dodao da Moskva koristi nuklearne pretnje uglavnom da bi odvratila NATO i druge zemlje od direktnog učešća u ratu u Ukrajini.

U međuvremenu, potraga Severne Koreje za takvim oružjem mogla bi da predstavlja opasan pomak u načinu na koji Severna Koreja raspoređuje i planira da koristi nuklearno oružje, kažu analitičari.

Takođe je obnovila debatu u Južnoj Koreji o tome da li da rasporedi američko taktičko nuklearno oružje, koje je povučeno sa poluostrva 1990-ih, ili da nastavi sa sopstvenim nuklearnim programom.