Najstarija uređena zelena oaza u Zrenjaninu je Gradska bašta, činovnički park u okviru Gradske kuće, koja je formirana još osamdesetih godina 19. veka.
Baštu krase travnjaci, cvetne površine, nešto drveća, paviljon za promenadne koncerte, fontana i tri umetničke skulpture „Dečak i lane“, „Mala skica za konja“ i „Kompozicija“.
Pored fontane u obliku rode, nalazi se kameni lav, na koga se moralo popeti tokom svog detinjstva svako ovdašnje dete, misleći da je pravi.
Zrenjanin formalo ima osam parkova, ali daleko su oni od besprekorno uređenih zona, iako se na njihovom oblikovanju neprestano radi, a još više obećava.
U anketi kojom smo na Fejsbuk stranici Danas Zrenjanin pitali Zrenjanince treba li njihovom gradu više parkova, značajan broj građana odgovorio je da pakrova nema dovoljno i da bi mu oni baš trebali.
„Zrenjanin nema parkova“, napisao je jedan Zrenjaninac, dok dugi kaže: „U svakom slučaju da! Ali zelenila treba naročito u centru i na trgu!“.
Evo još nekih odgovora – „Da, kao i ispravna pijaća voda, javni toalet…“, „Voda, gradski WC, ljudi nedostaju“ i „Uređenost, zelene površine, voda, komunalna higijena, itd“.
Jedan građanin poručuje: „Ne samo da nedostaju novi parkovi nego su i stari užasno zapušteni. Treba ih još.ozeleneti i obogatiti sadržajima – česme, fontane, pristojna igrališta koja bi se redovno održavala. Ne samo trim staze i sprave za vežbanje… Generalno, u Zrenjeninu nedostaju mesta gde čovek na miru može da se prošeta, a za to bi idealno bilo urediti obale Begeja u toku kroz grad“.
U značajnom broju Zrenjaninci su, na pitanje „Teba li Zrenjaninu više parkova“, odgovarali da Zrenjaninu zapravo treba voda.
Jedan čitalac poručio je;: „Dajte im vodu!“, a drugi dodao „Prvo osposobite da ljudi imaju zdrav i kvalitetan život. Što se parkova tiče, radite na uređenju kojih postoje. Kasnije mislite i na stvaranju drugih i da se radi na vetrozaštitnom pojasu pored puteva“.
Značajan broj građana tražio je – vodu jer „šta ćemo s parkom kad se naša deca truju vodom“.
Putevi bez rupa i oštećenih ivičnjaka, asfalt u svim ulicama, pa tek onda ležeći policajci i svetleće zahvalnosti o brzini na mestima gde ni lud čovek ne može da vozi više od 50 kilometara na sat, na primer pružni prelaz na Berberskom, bili su predlozi za nadležne da razmisle.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.