Prošlog petka smo razgovarali o poglavljima Rezolucije o izveštaju o napretku Srbije za 2014. godinu koja se odnose na radnike u smislu prava iz radnog odnosa i mogućnosti zapošljavanja, kao i u smislu kažnjavanja krivaca za pljačku u privatizaciji http://centarsavremenepolitike.rs/2015/03/13/rezolucija-evropskog-parlamenta-od-11-marta-2015-o-izvjestaju-o-napretku-srbije-za-2014-hr-prevod/.
Ocenili smo da je EU odustala od zahteva za kažnjavanje pljačke koji je postavila vlastima u Srbiji 2012. godine i da je njena zabrinutost za prava zaposlenih puka retorika. Zaključak razgovora bio je da ćemo nastaviti da tragamo za načinom kako da radnici ostvaruju svoje političko-ekonomske ciljeve oslonjeni isključivo na sopstvane snage i uzajamnu podršku.
Na okruglom stolu 3. aprila razgovaraćemo o još jednom poglavlju Rezolucije veoma važnom za političko-ekonomski položaj radnika, poglavlju 31. u kom Evropski parlament „poziva vladu Srbije da u potpunosti i bez diskriminacije sprovede zakon o rehabilitaciji; predlaže vladi Srbije i da dodatno izmijeni zakon o vraćanju oduzete imovine kako bi se otklonile sve postupovne i zakonske prepreke vraćanju u naturi“.
Verovatno više nikoga ne iznenađuje što se rehabilitacija i vraćanje oduzete imovine nalaze u okviru istog poglavljaRezolucije. Rehabilitacija kolaboracionista i restitucija privatne imovine oduzete nakon Drugog svetskog rata deo su iste politike, antikomunističke.
Šta radnici mogu da očekuju od sprovođenja Zakona o rehabilitaciji „u potpunosti i bez diskriminacije“, i unapređenja propisa o restituciji? Da li takva vladajuća politika ima veze sa radnicima, da li traži njihov odgovor, ikakav?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
