Šta ne valja u državi Danskoj

Danska ekonomija odlično funkcioniše uprkos kolebanjima na svetskom tržištu i jedna je od retkih zemalja EU koja izdvaja više od 0.7 odsto bruto nacionalnog dohotka, što je inače zacrtani cilj UN, za saradnju i razvoj siromašnih zemalja Afrike, Azije i Latinske Amerike, dok je stopa nezaposlenosti na podnošljivom nivou.

Za ovu skandinavsku zemlju važi i nepisano pravilo – ako ste hronično srećni i zadovoljni svojim životom, vrlo je verovatno da dolazite iz Danske. To potkrepljuju rezultati brojnih naučnih istraživanja, kojima Danci već 30 godina uzastopno suvereno vladaju. Prošlogodišnje ispitivanje stanovnika EU pokazuje da je čak 87 odsto građana Danske zadovoljno svojim životom, dok je taj procenat najmanji u Bugarskoj.

Šta Dance čini toliko srećnim? Posle višedecenijskih analiza izdvojeno je nekoliko konstanti koje se pokazuju kao veoma stabilni faktori ljudske sreće: bliske veze sa porodicom i prijateljima, široke političke slobode, visoki prihodi i ekonomska jednakost društva.

Nakon svega, pitanje je šta je to što ne valja u zemlji Danskoj?

Prema predviđanjima, dva najveća iskušenja koja očekuju Dansku u budućnosti su neodrživost socijalne politike i rastući uticaj imigranata, pretežno muslimana, na identitet danskog društva. Predviđa se da će udeo imigranata u populaciji do 2050. biti udvostručen i iznosiće više od 10 odsto. Zemlja se brine i za svoju ulogu u svetu, a često nešto gunđa povodom EU.

Kraljevstvo je naviklo da bude poznato po svojim liberalnim politikama, toleranciji i pouzdanoj ekonomiji. Zaslugu za veći deo uspeha jedne od najbogatijih država Evropske unije treba pripisati čuvenim „danskim koktelima“ fleksibilnog tržišta radne snage i velikodušne socijalne bezbednosti, začinjene pravima i obavezama nezaposlenih građana. Danska obično služi kao uporedna strana u odnosu na druge zemlje EU kada je reč o pravilima lakog zapošljavanja, ali i otpuštanju radnika.

Liberalna politika i tolerancija nekima može izgledati kao anahronizam u danskom društvu 2008. Zemlju od 2001. vode liberali s premijerom Andersom Fogom Rasmusenom na čelu, kojem je na izborima u novembru prošle godine poveren i treći mandat. Zajedno s konzervativcima kao mlađim koalicionim partnerom, Rasmusen je postavio reforme poreskog sistema i nada se da će na samitu UN naredne godine u Kopenhagenu osigurati i potpisivanje sporazuma o klimatskim promenama.

Danska je zajedno s ostalim skandinavskim zemljama bila na glasu kao jedna od najtolerantnijih zemalja Evrope. Multikulturalnost i rasna netrpeljivost nije viđena i 2006. kada se zemlja „opekla“ zbog objavljivanja karikatura proroka Muhameda i ostavila lošu sliku u muslimanskom svetu. Ukupno 17 danskih listova objavilo je karikature i ove godine nakon hapšenja trojice muškaraca pod sumnjom da su planirali ubistvo Kurta Vestergarda, koji je nacrtao većinu karikatura.

Zemlja se ponosi i svojom imigracionom politikom, koja važi za najrestriktivniju u EU. Stoga i ne čudi što je prošlomesečna odluka Evropskog suda pravde izazvala burnu raspravu u Danskoj, gde strogi imigracioni propisi brane okupljanje porodice sa supružnicima iz trećih zemalja koji su mlađi od 24 godine ili nemaju legalan status. Naime, Evropski sud pravde odlučio je 26. jula povodom četiri slučaja u Irskoj, da se prema jednoj evropskoj direktivi o slobodnom kretanju ljudi iz 2004. supružnik građanina EU može pridružiti svom bračnom partneru u Evropskoj uniji a da prethodno nije legalno boravio u Uniji.

Odluka je uznemirila političku elitu zemlje, a strahuje se da bi mogla isprovocirati i antievropska osećanja među domaćim stanovništvom koje veruje da je isuviše moći i ovlašćenja koncentrisano u rukama EU.

Danska ima dugu tradiciju u evropskoj porodici još od 1973. Kada su Danci 1992. na referendumu odbacili Ugovor iz Mastrihta, što je tada šokiralo druge zemlje EU, ova zemlja je dobila specifičan status. Izuzeta je iz ekonomske i monetarne unije, bezbednosne i odbrambene politike, pravosuđa i unutrašnjih poslova. Danci su još jednom ne na referendumu 2000. odbacili i uvođenje evra kao novčane valute. Za razliku od Mastrihta, u aprilu ove godine parlament zemlje dao je zeleno svetlo Lisabonskom ugovoru. Ipak, više od 74 odsto Danaca, prema nedavnim podacima Evrobarometra, kaže da je njihova zemlja profitirala od članstva u EU iako se dokazala kao neugodan partner Evrope.

Čas „bodljikavi“ čas glatki odnosi Danske sa EU mogli bi postati smernica i za druge bogatije članice evropske porodice. S ekonomskim problemima širom kontinenta postoji šansa da i druge zemlje pokušaju da imitiraju skandinavsko kraljevstvo, njene reforme tržišta rada ili primene imigracione politike. I ne samo to, neki bi mogli da se pozovu na Dansku kada je reč o pravima homoseksualaca, koji u ovoj zemlji imaju ista prava i obaveze kao i svi drugi građani i mogu da stupe u registrovano partnerstvo, što ima istu pravnu vrednost kao i brak, ili pak pravu na abortus koji je slobodan još od 1973.