"Šta (ne) znamo o heroju?"

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ovu je relativno malu i siromašnu država – u svim njenim alotropskim modifikacijama – suviše često vodila prljava, pokvarena i podla "elita", odnosno njeni najgori sinovi, koji su, da bi njima bilo dobro, "proždirali" ljude i njihove sudbine, u kojoj su pristojni ljudi (kao jedini koji mogu da od neke države naprave normalno mesto za život) i njihove kamare fizičkih, psihološki i drugih vidova žrtvi (zlo)upotrebljavani kada se za to ukaže zgodna prilika za ubiranje političkih poena i za ličnu i stranačku/partijsku promociju. Uvek se mogla naći, i nađe se, zgodna prilika da se licitira hiljadama, stotinama hiljada i milionima žrtava, Milunkama Savić, vojvodama… i drugim časnim ljudima i herojima koji su se žrtvovali želeći da nekima u budućnosti bude bolje. A bivšim i sadašnjim licitatorima nikako, makar i slučajno, da padne na pamet da se na njih, gorepomenute žrtve, ugledaju, da pokušaju da budu časniji, hrabriji i slobodniji kao individue jer je to jedini način da od sebe nešto naprave, a posledično i od ovog društva. Ne! Oni se, bezbožnici, bave smišljanjem novih definicija reči patriotizam. Patriotizam je ono što mi kažemo da jeste, glagolje oni, a ne ono što Bog zapoveda. Ali dobro! Tako je to u državama gde su pristojni ljudi potrošna roba. Kad bi sve pale žrtve mogle da saznaju za šta su dale život, siguran sam da bi, da mogu, digle revoluciju protiv primitivizma, besčašća i besperspektivnosti života koji je bio i još uvek je na snazi, i tako nama živima dali primer šta nam je činiti. A rahmetli general Trifunović je, nažalost, za života bio samo još jedna žrtva gore opisanih neo-patriota.