Šta o rodu, polu i seksualnosti uče đaci u Srbiji, a šta u regionu: U Crnoj Gori ignorišu homoseksualce, udžbenici u BiH ne pominju pojam roda

Srbija: Kome smetaju lekcije o polu i rodu

Javnost u Srbiji dobro pamti jesen 2004. godine kada je tadašnja ministarka prosvete i sporta LJiljana Čolić samoinicijativno izbacila iz nastavnog programa biologije za osmi razred temu poreklo i razvoj ljudske vrste, uz obrazloženje da je Darvinova teorija dogmatska. Nakon burne reakcije javnosti Darvin je ipak opstao u školskim programima i udžbenicima, a epilog cele priče bila je Čolićkina ostavka na mesto ministarke obrazovanja.

Osamnaest godina kasnije biologija se ponovo našla „na udaru“, ovog puta desničarskih političkih partija i Crkve, koji su u lekciji o biološkom smislu adolescencije, u kojoj se pravi razlika između polnog i rodnog identiteta, proglasili za „propagandu homoseksualizma i transrodnosti maloletnim licima“.

U sklopu reforme obrazovanja koju je sprovodila prethodna prosvetna vlast, 2019. je donet nov program biologije za osmi razred, koji je počeo da se primenjuje od školske 2021/22. godine. O tom programu struka je imala samo reči hvale. Procedura je bila takva da su stručne komisije Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) napisale predlog programa, o kome je potom pozitivno mišljenje dao Nacionalni prosvetni savet, da bi ga ministar svojim potpisom i zvanično odobrio za upotrebu u školama.

Na osnovu programa, osam izdavačkih kuća je pripremilo rukopise udžbenika koji su takođe prošli stručnu ocenu komisija ZUOV-a (članovi su bili univerzitetski profesori ili istraživači sa instituta i nastavnici iz škola), a rešenjem ih je odobrio ministar prosvete.

Prve optužbe na račun sadržaja jednog od tih udžbenika pojavile su u proleće prošle godine, u vreme kada se u Srbiji vodila javna rasprava o Nacrtu zakona o istopolnim zajednicama. Kritičarima je zasmetalo to što se u udžbeniku biologije pravi razlika između pola i roda, konstatacija da se pol i rod kod nekih osoba ne poklapaju, da mladi tokom adolescencije ponekad preispituju svoj rodni identitet, te da postoje osobe koje sebe smatraju rodno neutralnim.

Teza o promociji homoseksualizma u školama aktuelizovana je uoči nedavnog održavanja manifestacije Evroprajd, čiji je domaćin bio Beograd, a protiv koje su najglasniji bili isti oni koji su u udžbenicima biologije prepoznali nametanje „džender ideologije“.

Na litiji protiv Evroprajda koju je organizovalo više desničarskih grupa, uz podršku Srpske pravoslavne crkve, patrijarh Porfirije je u besedi na kraju molebana za svetinju braka i porodice govorio o školskim „lekcijama koje propagiraju rodnu ideologiju“.

Pod pritiskom dela javnosti ministar prosvete Branko Ružić zatražio je od Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) mišljenje o delu programa koji se odnosi na biološki smisao adolescencije, a struka je ocenila da je u potpunosti zasnovan na naučnim činjenicama.

U zaključku koji je prosleđen Ministarstvu našao se i, kako je pojašnjeno, univerzalan stav da nijedna interpretacija programa ne može da sadrži elemente ideologije i da se mora voditi računa o psihološkim i sociološkim predznanjima učenika kada je u pitanju interpretacija programa, budući da đaci psihologiju i sociologiju uče u srednjoj školi.

Ubrzo se ispostavilo da je „univerzalan stav“ poslužio kao šlagvort za odluku da „sporne“ lekcije moraju da se menjaju, pošto je radna grupa koji je formirao ZUOV na zahtev Ministarstva utvrdila „nedostatke“ u sedam, od osam odobrenih udžbenika biologije.

O kojim je konkretno nedostacima reč, ko je činio pomenutu radnu grupu, zašto u njoj nije bio nijedan biolog, ni Ministarstvo, ni ZUOV nisu hteli da otkriju. Izdavačima su u nakon toga upućene sugestije šta treba da izmene u udžbenicima, ali je i ovaj podatak ostao van domašaja javnosti.

Crna Gora: Ignorisanje homoseksualnih I transrodnih osoba

Školski programi i udžbenici u Crnoj Gori uglavnom ignorišu postojanje homoseksualnih i transrodnih osoba i tema koje bi mogle biti vezane za LGBTQ osobe.

Tamo i gde su te teme prisutne u udžbenicima, u praksi se ne obrađuju kvalitetno i obrazovanje o ljudskim pravima LGBT osoba i različitim identitetima se svodi na oslanjanje na neformalne radionice koje sprovode nevladine organizacije.

U Srednjoj medicinskoj školi se koristila i literatura koja na patologizujući način govori o lezbejkama, gejevima, biseksualnim, transrodnim i interpolnim osobama, opisuju se kao poremećaji i izjednačavaju sa najgorim seksualnim deliktima.

Konkretno, radi se o udžbeniku iz „Neuropsihijatrije“, a koji je objavljen 1999. godine, u izdanju Zavoda za udžbenike Beograd. Isti izdavač 1992. objavio je i udžbenik „Psihologija“ i tu literaturu kritikovala je 2011. godine i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Srbije.

Teme vezane za rod, pol i seksualnost, a samim tim i za rodnu ravnopravnost i ljudska prava marginalizovanih grupa se često predaju u izbornim predmetima, ili kroz jednu-dve lekcije.

Tokom 2021. godine, Centar za građansko obrazovanje je sproveo istraživanje „Zastupljenost LGBTI tema u aktuelnim školskim programima“. U okviru istraživanja analizirano je 18 predmeta za srednje škole, odnosno 24 udžbenika, te su upoređivani sadržaji školskih programa sa udžbenicima za date predmete.

Detaljno je analiziran sadržaj školskih programa i udžbenika i upotreba ključnih reči i pojmova koji se odnose na LGBTIQ osobe, ali su i identifikovana mesta u školskim programima i udžbenicima u kojima je bilo prostora da se obrade i LGBTIQ pitanja, a ta obrada je izostala.

Analiza pokazuje da se LGBTI teme najviše obrađuju u okviru izbornog predmeta Zdravi stilovi života (izborni predmet za I i II razred Gimnazije), dok značajno manje u okviru Pojedinac u grupi (dopuna maturskog standarda za predmet Psihologija u III i IV razredu).

Dodatno, u okviru obavezne literature za predmet Crnogorski-srpski, bosanski, hrvatski jezik i književnost (za I, II, III i IV razred gimnazija i za I razred srednjih stručnih škola), LGBTI teme se skoro uopšte ne pominju, iako je konstatovano da je postojao značajan prostor za adekvatno obrađivanje ovih tema. Takođe, predmeti Etika (za IV razred gimnazije), Evropske integracije (izborni predmet za III ili IV razred gimnazije), Sociologija kulture (za III ili IV razred gimnazije), Psihologija (za srednje stručne škole), Sociologija (za IV razred gimnazije), Logika (za III i IV razred gimnazije), Biohemija (za IV razred gimnazije), Molekularna biologija i genetika, Filozofija za (IV razred gimnazije) i Poslovna komunikacija za I razred srednjih stručnih škola uopšte ne pominju LGBTI osobe.

Razlika između roda i pola se takođe retko tretira u udžbenicima, a istraživanje organizacije Spektra pokazuje da se često smatraju istim.

Prema tom istraživanju, pola učenika/ca smatra da su pol i rod isto, većina njih ne zna koje biološke strukture određuju nečiji pol i postoji izrazito visok stepen predrasuda u odnosu na rodne razlike među muškarcima i ženama. Čak 83 odsto srednjoškolaca/ki smatra da muškarci i žene različito razmišljaju, dok polovina veruje da imaju različite intelektualne sposobnosti.

Znanje o polu, rodu i seksualnosti je neophodno radi boljeg razumevanja transrodnih, rodno varijantnih i interpolnih osoba.

Istraživanje je pokazalo i da skoro svaki drugi srednjoškolac ne želi ili misli da ne želi da zna ništa više o transrodnim osobama, te da LGBT teme ne treba da budu zastupljene u nastavnim programima.

BiH: O polu i rodu na časovima odeljenske zajednice

Uoči održavanja prve povorke ponosa u Bosni i Hercegovini 2019, neformalna skupina građana/ki poručila je da se zna šta je „ključ, a šta brava“ i egoistično upitala „zašto se ne poštuje volja većine“. Sličnim reakcijama svedočili smo i uoči drugog i trećeg protesta protiv nejednakosti. Naravno, sve marginalizovane grupe u našem društvu i dalje se sistemski ugnjetavaju, a jedan od mehanizama za to – možda i najjači jeste onaj obrazovni.

Dok se učenici/ce u regionu uče razlikama između pojmova pola i roda, mogućnošću nepoklapanja ova dva pojma, postojanju osoba koje sebe smatraju rodno neutralnim, međupolnosti, transrodnosti, seksualnoj orijentaciji, učenicima/ama u BiH servira se društveno poželjna priča.

U udžbeniku iz biologije za 9. razred koji se koristi u Republici Srpskoj stoji da „rod predstavlja društvenu kategoriju – označava način na koji se ponašamo, kao dječaci ili djevojčice, odnosno muškarci ili žene“.

U detaljnijem objašnjenju, navedeno je da rod označava „kako društvo smatra da bi trebali da se ponašamo kao pripadnici jednog pola, koje uloge trebamo imati, stavove, aktivnosti“ i da „u tom smislu, okruženje obrazuje i vaspitava dječake i djevojčice“.

„S obzirom na to da su društveno uređeni, treba znati da su rod i rodne uloge podložni promenama i prilagođavanju“, piše u udžbeniku.

S druge strane, u Federaciji BiH, u knjizi za isti uzrast, i ne govori se o pojmu roda. Iz Federalnog ministarstva obrazovanja i nauke objasnili su nam da su „ciljevi nastave biologije u 9. razredu vezani za discipline: genetika, evolucija i antropologija“.

Pozivajući se na zadatak „pružanja odgovora na izazove koji vrebaju današnju mladu generaciju“, te kako bi mladima pomoglo „da se opredele za ispravne životne izbore“, Ministarstvo je započelo proces razvijanja Priručnika za nastavnike „Sveobuhvatno obrazovanje o zdravlju mladih“.

Prema planu, teme koje se tiču pola, roda i društvenih normi, realiziraće se na časovima odeljenske zajednice. O čemu će pričati? Hoćemo li ranije saznati koji su to ispravni životni izbori i na čemu ih temeljimo? Na predrasudama? Zašto se do sada nisu (detaljnije) obrađivale i teme rodnog identiteta, uloga, ali i postojanje velikog dela populacije koja se ne uklapa u nametnute okvire i očekivanja? Zašto mlade naraštaje ne učimo o važnosti poštovanja različitosti i garanciji osnovnih ljudskih prava za sve – bez izgovora i opravdanja?

Zašto porodicu moraju izričito činiti otac, majka i dete? Zašto žena treba imati dugu kosu, a muškarci kratku? Da li je dovoljno samo ignorisati postojanje svega što u suštini ne razumemo – jer su nas društvene norme naučile da nije ispravno? A zašto nije ispravno – mnogi su bez odgovora. I još uvek šute. Jer, očito, bh. društvo mora znati šta je brava, a šta ključ.

Vreme da vlastita ograničenja prestanemo prenositi na buduće naraštaje je odavno došlo, a mladi danas i te kako znaju šta je roditelju „neprihvatljivo“. Omogućimo im da sutra ne budu faktor osuđivanja, već promoteri jednakopravnosti. A to je moguće postići kroz sveobuhvatno obrazovanje, poštovanje i razumevanje.

Hrvatska: O rodu i polu u okviru Građanskog vaspitanja

Polno-rodna ravnopravnost i odgovorno polno ponašanje bio je jedan od četiri modula kurikuluma Zdravstvenog vaspitanja, no te 2013. godine kada se spomenuti kurikulum uvrstio u osnovne i srednje škole u Hrvatskoj kao obavezna međupredmetna tema (što znači da se uči kroz više predmeta poput Prirode i društva, Biologije, Hrvatskog, Telesnog, časa razredne zajednice od prvog razreda osnove do kraja školovanja), spomenuti model „polna i rodna ravnopravnost“ nikada se nije podučavala u školama Hrvatske kao zasebni deo.

Jednostavno je izbačen iz kurikuluma zbog protivljenja javnosti, roditelja, profesora kao i Ustavnog suda Hrvatske. Od tada do danas Hrvatska je sprovela reformu obrazovanja u kojoj je kurikulum zdravstvenog vaspitanja promenjen u međupredmetni sadržaj Zdravlje.

U toj reformi u sve škole Hrvatske uveden je takođe i još jedan međupredmetni sadržaj koji se uči a koji nosi naziv Građanski odgoj (Građansko vaspitanje). Niti u jednom od tih sadržaja koji se uče kroz različite predmete nema zasebnog elementa pola i roda, ali to ne znači da se taj sadržaj uopšte ne obrađuje ponajviše u sadržaju Građanskog odgoja. Naime, učenici u međupredmetnom sadržaju Zdravlje između ostalog obrađuju domen koji nosi naziv „Mentalno i socijalno zdravlje“.

Kroz nju recimo u osnovnoj školi uče da poštuju različitosti; uče da objasne razvojne promene koje se zbivaju pre ulaska i ulaskom u pubertet, uče razlike u individualnom razvoju, da razlikuju pojmove samopoštovanje i samopouzdanje, da prihvate promene na svome telu, zauzimaju se za sebe…

Kroz kurikulum međupredmetne teme Građanskog vaspitanja tako učenici od šestog do osmog razreda kroz Istoriju, Hrvatski jezik, Geografiju, Prirodu i Veronauku uče da prepoznaju slučajeve diskriminacije u svakodnevnim situacijama i primereno reagovati na njih.

Naime, tada između ostalog uče da identifikuju uzroke i posledice primera diskriminacije po svim osnovama Zakona o suzbijanju diskriminacije – rasne ili etničke pripadnosti ili boje kože, pola, jezika, vere, političkog ili drugog uverenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, imovnog stanja, članstva u sindikatu, obrazovanja, društvenog položaja, bračnog ili porodičnog statusa, dobi, zdravstvenog stanja, invaliditeta, genetskog nasleđa, rodnog identiteta, izražavanja ili polne orijentacije.

Taj deo usvajaju na način da na primer u školi organizuju debatu, idu s profesorima na tribine, uče i posećuju različite organizacije koje promiču ljudska prava, podstiču se na učestvovanje u raznim humanitarnim organizacijama.

Isto tako kroz Istoriju, Hrvatski jezik, Biologiju, Veronauku; razredni čas i međupredmetnim temama: Održivi razvoj, Zdravlje i Lični i socijalni razvoj, uče da prepoznaju diskriminaciju na osnovi spola i da na nju primereno reaguju. U prvom razredu srednje škole tako učenici objašnjavaju najvažnije pojmove uz ravnopravnost polova, između ostalog znaju institucije i organizacije koje štite ravnopravnost polova, kao i njihovu ulogu.

U višim razredima srednjih škola kroz različite posete brojnim institucijama učenici savladavaju pitanja koji su to prikladni načini obraćanja nadležnim institucijama radi zaštite i promicanja ljudskih prava u zajednici pri čemu uče učenike da se protive svakom obliku diskriminacije i kršenja ljudskih prava te da se poduči važnom osobnom doprinosu promicanja ljudskih prava.

Šta piše u srpskim udžbenicima

U svim udžbenicima biologije koji se koriste u osnovnim školama obrađena je razlika između polnog i rodnog identiteta, a na desetinama stranica autori se dosledno drže preporuka da promovišu toleranciju prema različitosti.

Da je pravo na rodni identitet i seksualnu orijentaciju zakonom zagarantovano pravo svakog od nas, glasi rečenica iz jednog od udžbenika biologije koja se našla na meti kritika. U udžbenicima se može pročitati da se „za razliku od pola koji je biološki određen jer se rađamo isključivo kao osobe muškog ili ženskog pola, rodni identitet formira tokom života, dok učimo koje su to aktivnosti, stavovi, uloge i ponašanja prikladni za muškarce ili žene“.

Neki od autori navode da kroz proces socijalizacije osoba preispituje uloge i ponašanja s kojima se poistovećuje i s vremenom razvija jasan doživljaj svog pripadanja muškom ili ženskom rodu – to je rodni identitet.

Objašnjava se šta se u telu događa sa hormonima, zašto neke osobe sebe prepoznaju kao transrodne… Piše i da je seksualna orijentacija odlika pojedinca.

Takođe se navodi da se podudarnost rodnog i polnog identiteta nameće od rođenja izborom odeće ili frizure, da su „ženske“ i „muške“ igračke uvod u ono što se od dece očekuje kada postanu odrasli ljudi, te da ovakva podela isključivo na dva predviđena roda dovodi do diskriminacije među polovima ili diskriminacije osoba kod kojih se polni i rodni identitet ne podudaraju.

U jednom od udžbenika autori konstatuju da postoje osobe koje imaju osećaj da su rođene „u pogrešnom telu“, to jest iako imaju odlike određenog pola osećaju se da pripadaju suprotnom rodu, te da takve osobe nazivamo transrodne. Objašnjava se i pojam međupolnosti, uz konstataciju da se ponekad dešava da se građa reproduktivnih organa ne uklapa u definiciju isključivo muškog ili ženskog pola.

Rodni identitet je, između ostalog, objašnjen kao način na koji se pojedinac identifikuje sa rodnim kategorijama, na primer kao žena ili muškarac, ili u nekim slučajevima nijedno od toga.

U udžbenicima se đacima šalje poruka da treba da imaju razumevanje za različitost, da prihvate da je u redu biti drugačiji sve dok nečije ponašanje ne ugrožava druge, da niko ne zaslužuje podozrenje i nerazumevanje javnosti, da je svako drugačiji na neki svoj način i zbog toga nije manje važan član društva.

Udžbenici i u molebanu

Na nedavnom, jubilarnom desetom Prajdu u Podgorici se čuo zahtev i da se u školama počne učiti o različitim seksualnim orijentacijama.

Dan uoči Prajda, ispred podgoričkog Hrama Hristovog vaskrsenja je održan moleban u organizaciji Mitropolije crnogorsko-primorske u kom je izraženo protivljenje održavanju povorke ponosa.

„Pozivamo vlast Crne Gore da zaštite i narod i državu, a naročito decu koja su još od osnovne škole, od najranijeg uzrasta, kroz školske programe i udžbenike izložena sadržajima LGBT propagande i ideologije“, jedna je od poruka iz proglasa SPC sa tog molebana.

Podgoričke Vijesti, sarajevsko Oslobođenje, zagrebački Večernji list i Danas objavljivaće u narednom periodu zajedničke tekstove nastale u produkciji ove četiri redakcije. Osnovna ideja je da se čitaocima ponudi kompletna regionalna slika, sa svim sličnostima i razlikama, najvažnijih pitanja koja se prelamaju u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji. Novinari će obrađivati najaktuelnije teme koje su prisutne u praksi naših država i predstaviti načine pristupa, odnosa i rešavanja konkretnih problema u svakoj sredini.