Šta piše na deklaraciji cveta sušene konoplje koji se prodaje na trafikama u Srbiji: Građani ga koriste u pogrešne svrhe

Kako kaže proizvođač, na deklaraciji jasno piše da ovaj proizvod nije za ljudsku upotrebu, te da se radi o suveniru.

Imajući ovo u vidu izgleda da je pušenje cveta industrijske konoplje isto kao kada bi neko pojeo ukrasnu sveću.

Osim, što stvari ipak nisu tako jednostavne.

Nisu potrebne dozvole

Tokom prošle nedelje niz medija, uključujući Danas, preneo je priču o CBD proizvodima koji se mogu kupiti na trafikama u Srbiji.

Radi se o sušenom cvetu industrijske konoplje, upakovanom u teglice, koji se prodaje pod imenom Lemon haze. Proizvođač je firma Canexus, koja prošle nedelje nije odgovorila na pitanja Danasa jer su zaposleni kako objašnjavaju bili na kolektivnom odmoru.

Odgovori su stigli ove nedelje i u njima iz Canexus-a naglašavaju da se oni bave proizvodnjom industrijske konoplje, što je u Srbiji dozvoljeno, a ne indijske konoplje (što je marihuana) i nije dozvoljeno.

Oni objašnjavaju i da se sorta industrijske konoplje koju uzgajaju – Fedora 17 – nalazi na Listi priznatih sorti poljoprivrednog bilja Republike Srbije, te da poseduju sve neophodne dozvole za ovaj posao, što se potvrđuje i u redovnim inspekcijskim nadzorima.

Posebne dozvole za prodaju cveta konoplje nemaju jer im kako objašnjavaju nisu ni potrebne.

– Naš proizvod koji se prodaje na trafikama u Srbiji je suvenir. U pitanju je sušeni dekorativni, ukrasni i mirisni cvet industrijske konoplje. Naš proizvod nije set za pušenje. Na njegovoj deklaraciji je jasno naznačeno da on nije za ljudsku upotrebu… Cvet industrijske konoplje, kao jedan deo biljke koju uzgajamo u skladu sa svim propisima, prodajemo kao suvenir koji nije za ljudsku upotrebu, dakle nije ni hrana, ni piće, ni proizvod za pušenje, te zakon za takvu prodaju nije predvideo postojanje posebne dozvole. – navode iz Canexus-a, dodajući da se na isti način ovaj suvenir prodaje u svim zemljama Evropske unije.

Ipak, ono što ostaje kao činjenica jeste da najveći deo onih koji kupuju cvet sušene konoplje, to rade ne da bi im ukrašavao sobu već da bi ga pušili.

Što je jasno i prodavcima pa se tako na sajtu preko koga se može naručiti cvet sušene konoplje Lemon haze, pored upozorenja potrošačima da se radi o suveniru koji nije za ljudsku upotrebu, nalazi i objašnjenje da CBD cvet ima „antistresno dejstvo“, te da ovo „nije proizvod koji ima psihoaktivno dejstvo i od njega nećete biti „high“ ni anksiozni“.

Siva zona šteti potrošačima

Iz Canexus-a nisu odgovorili direktno na pitanje da li registrovanjem svog proizvoda na ovaj način se zapravo zobilaze domaći propisi, odnosno činjenica da oblast nije dovoljno uređena, na šta su se još ranije žalili drugi uzgajivači konoplje, ali i proizvođači dijetetskih proizvoda.

Taj nedostatak propisa i siva zona u kojoj se nalaze CBD proizvodi na kraju najviše štete donose samim potrošačima, jer se ovi proizvodi reklamiraju kao mogu da pomognu kod mnogih obolenja.

Pored prethodno pomenutnog sajta koji navodi da CBD proizvodi imaju „antistresno“ dejstvo, ima i onih koji cvetu sušene konoplje i CBD ulju pripisjuju delotvornost u ublažavanju simptoma veoma ozbiljnih obolenje. Niko pri tome potoršače ne upućuje na zdravstvene ustanove niti naglašava da njihov proizvod ne može biti zamena za konvencionalno lečenje.

Profesor kliničke farmakologije Radan Stojanović upozorava da je prvo pitanje kakav je zapravo sastav ovih proizvoda na jednoj strani a na drugoj za šta ih ljudi mogu koristiti.

– CBD cvet možda može da pomogne kod anksioznosti, ali pitanje je šta je ispoda te anksioznosti. Da li postoji neko ozbiljno stanje koje treba lečiti? Nijedan pacijent ne treba da na svoju ruku uzima nijedan suplement niti lek bez saveta lekara. Postoji mogućnost stupanja tog proizvoda u interakciju sa drugim lekovima. Lekar je adresa za zdravstvene probleme a postoje lepši suveniri koji mogu da se kupe – zaključuje prof. Stojanović.

Neuređeno tržište

Još krajem prošle godine iz Privredne komore Srbije uputili su incijativu Ministasrtvu zdravlja da se prodaja CBD proizvoda dodatno reguliše, ukazujući na porast ponude nelegalnih preparata koji sadrže kanabidiol, ne samo kod dijetetskih već i kozmetičkih proizvoda. Kako su pri tome istakli CBD je na „negativnoj listi supstanci u dijetetskim proizvodima“, zbog čega nijedan ovakav proizvod ne može dobiti kategorizaciju dijetetskog i naći se na tržištu. Za Danas juče iz PKS-a nisu želeli da odgovaraju na pitanja Danasa.

Iz Ministarstva zdravlja su povodom ove incijative uputili zahtev za mišljenje Komisiji za psihoaktivne supstance koja je između ostalog zaključila da CBD ne sme biti prisutan u hrani, jer je „psihoaktivna supstanca koja izaziva ozbiljne neželjene efekte“.

Proizvođači konoplje ranije su međutim naveli da CBD nije psihoaktivna supstanca pozivajući se između ostalog i na stav Svetske zdravstvene organizacije, koja navodi da izgleda da kanabidiol ne izaziva zavisnost ili prouzrokuje štetu. Poslednjih nedelja priča o CBD proizvodima bila je posebno aktuelna u Americi, gde Američka agencija za hranu i lekove (FDA) zabranjuje reklamiranje CBD proizvoda kao suplemenata koji imaju pozitivno dejstvo u lečenju bolesti.

MUP potvrdio regularnost

Iz Canexus-a objašnjavaju i da je u njihovim proizvodima nivo psihoaktivnog THC-a niži od 0,3 odsto, što je u skladu sa zakonom. „Zakonitost našeg poslovanja i proizvoda je bila predmet vanredne kontrole MUP-a, gde analizom uzoraka proizvoda takođe nisu utvrđene bilo kakve nepravilnosti.“, naveli su iz Canexus-a. Iz ove frime još su poručili da se industrijska konoplja koju proizvode „uzgaja na porodičnom imanju u selu nedaleko od Aleksandrovca, gde zapošljavamo lokalnu radnu snagu.“