Šta piše u preporukama „Batuta“ za unapređenje fizičke aktivnosti školske dece?

Takođe, prema novim preporukama Svetske zdravstvene organizacije usvojenim 2020. godine, intenzivnija fizička aktivnost namenjena jačanju kostiju i mišića preporučuje se tri puta nedeljno, a poseban značaj ima ograničenje sedentarnih aktivnosti u slobodno vreme, navodi se u preporukama za unapređenje fizičke aktivnosti školske dece Institita za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

„Fizička aktivnost podrazumeva svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije, a uključuje aktivnosti u slobodno vreme, kao i fizičke aktivnosti tokom obavljanja poslova u kući ili na radnom mestu.

Poseban značaj sa aspekta javnog zdravlja ima takozvana transportna fizička aktivnost koja podrazumeva hodanje ili vožnju bicikla do škole/posla, s obzirom da je reč o najzastupljenijem obliku fizičke aktivnosti u svim socijalno-demografskim grupama“, navode iz „Batuta“.

Ukazuju da su brojne studije dokazale značaj fizičke aktivnosti za zdravlje dece: redovna fizička aktivnost poboljšava pažnju i pamćenje, utiče na razvoj i jačanje kostiju i mišića i doprinosi razvoju zdravog kardiovaskularnog i neuromuskularnog sistema.

„Poslednjih decenija sve više su zastupljena takozvana sedentarna ponašanja, na primer gledanje televizije, korišćenje ekrana računara ili takozvanih pametnih telefona za rad ili igru, motorizovan transport. Sedentarna ponašanja predstavljaju faktor rizika za pojavu različitih fizioloških i psiholoških poremećaja, na primer povezuju se sa većom učestalošću prekomerne težine i gojaznosti, bolesti srca i krvnih sudova, skraćenjem dužine sna. Ipak, treba ih razlikovati od fizičke neaktivnosti, s obzirom da osoba koja veći deo dana provodi u sedentarnim aktivnostima ipak može da zadovolji dnevne preporuke za fizičkom aktivnošću“, navode iz „Batuta“.

Rezultati Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine pokazali su pad učestalosti svakodnevne fizičke aktivnosti kod dece uzrasta od sedam do 14 godina, u odnosu na 2013, iako se dve trećine ispitanika ovog uzrasta dva puta nedeljno bavi fizičkim aktivnostima tako da se zaduva ili oznoji.

I podaci Istraživanja zdravstvenog ponašanja školske dece školske 2017/2018. godine ukazuju da većina dece i adolescenata nije fizički aktivna u skladu sa preporukama.

Dečaci su značajno češće fizički aktivni u odnosu na devojčice: 25,5 odsto devojčica naspram 41,8 odsto dečaka uzrasta 11, 13 i 15 godina je fizički aktivna svakog dana tokom 60 minuta.

Istovremeno, u porastu je učestalost različitih sedentarnih ponašanja sa negativnim zdravstvenim posledicama.

„Primera radi skoro 60 odsto školske dece tokom radne nedelje gleda televiziju dva i više sati dnevno, a polovina anketiranih koristi elektronske uređaje za izradu domaćih zadataka, slanje mejlova, komunikaciju sa prijateljima dva i više sati tokom dana“, kažu u „Batutu“.

Iz te institucije podsećaju da su negovanje zdravih navika i razvoj fizičkih sposobnosti osnovni ciljevi obrazovanja i vaspitanja za zdravlje, a školska sredina ima značaj u primeni efikasnih intervencija.