Šta raditi sa prirodnom jelkom posle praznika i kako je "udomiti"? 1Foto: Shutterstock/Oleggg

Za vreme novogodišnjih praznika svaka porodica razmišlja o kupovini i kićenju jelke, a to povlači različite dileme. Postoje različite odluke koje se trebaju doneti, od toga koju veličinu jelke želimo u našem domu, do toga da li ćemo kupiti veštačku jelku ili jelku sa busenom.

Jovana Dimkić, psihološkinja i psihoterapeutkinja po struci, u slobodno vreme bavi se botanikom, a njena akcija „Udomljavanje vaših novogodišnjih jelki“ prvi put je započeta 2020/21. godinu.

Jelke sa busenom su drveće kojima, ukoliko ih posadimo u prirodi, dajemo priliku da nakon novogodišnjih praznika nastave svoj životni vek i poboljšaju vazduh i životnu sredinu.

Dimkić je, pokretanjem ove akcije, došla na ideju da smanji sečenje jelki bez busena, jer se s njima može vršiti pošumljavanje određenih delova prirode.

Ona kaže da je istraživala koliko su plastične jelke praktične za novogodišnje praznike iz različitih izvora i da su one dobre samo ukoliko se porodice odluče da ih koriste u narednih deset godina, što nažalost, u većini slučajeva ne završi na taj način. Kako ističe, porodice se uglavnom posle dve ili tri godine odluče da plastičnu jelku zamene novom, što dovodi opet do ekološki nezdrave priče.

Nakon praznika, Dimkić kaže da jelci sa busenom treba nega i one uglavnom ne mogu da opstanu ako nema posebne uslove i tretman. Zato je ona odlučila da, umesto što će neke porodice baciti jelku ili je posaditi i dovesti do uvenuća nedovoljnom negom, preuzme odgovornost na sebe i potpuno besplatno nastavi da gaji donirane jele na placevima.

Nakon 2021/22. godinu, javilo se nekolicina ljudi koji su volontirali u ovoj akciji i odlučili da Jovani pomogne u brizi za jelke.

Ona kaže da nema tačan procenat kupovine jelki u Beogradu, ali da joj se svi zainteresovani mogu javiti ukoliko žele da ona nastavi brinu o njihovoj novogodišnjoj jelci i da razume emotivnu povezanost sa ovim drvetom jer je on bio član neke porodice.

Sa udomiteljima ona rado ostaje u kontaktu i dostavlja fotografije i napredak jelke u toku godine, a u toku prošle godine ističe da je čak 17 jelki bilo prikupljeno.

Važno je naglasiti da jelke koje udomi ne može vratiti jer svako presađivanje dovodi u rizik biljku, pogotovo kada se nema adekvatna oprema. Ona se sa prijateljima sa Šumarskog fakulteta konsultuje oko njihovog funkcionisanja i nege, a dalji plan joj je svakako da ostvari mogućnost ponovnog davanja udomljenih jelki porodici koja ih je prvobitno zbrinula, kako bi se više puta jelka upotrebila, ali dodaje da, nakon poslednjeg presađivanja, u momentu kada jelka više ne bude imala tu mogućnost, ona ostaje zauvek posađena na određenom placu.

Dimkić kaže da je veoma važno da čuvamo ekologiju i da je svako isečeno drvo šteta za prirodu, jer svako drvo donosi korist vazduhu i celokupnoj prirodi.

Čak i veštački uslovi odgajanja jelki znaju da budu loši, ukoliko se ne održavaju na adekvatan način, dodaje ona.

Za akciju udomljvanja, ona ističe da se ljudi ranije nisu tako puno javljali, ali da je sada situacija drugačija, jer ima već desetak udomitelja koji žele da kupe jelku sa busenom, kako bi je kasnije dali njoj na brigu.

Akciji udomljavanja jelki možete se javiti na Instagram profilu na linku.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Udomljavanje jelki (@udomljavanje_jelki)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari