Šta sadrže izveštaji komisija koje su ispitivale uzroke pada helikoptera

Posada je najverovatnije doživela prostornu dezorijentaciju kao posledicu zamora, emocionalne prenapregnutosti i kompromitovanom funkcijom pažnje, usled čega ne uspeva da odredi položaj vazduhoplova u prostoru pomoću instrumenata. Prisustvo alkohola kod vođe posade i letača tehničara pojačava prethodne manifestacije, zaključila je komisija.

USLOVI I OSPOSOBLJENOST: Komisija, koja je ispitivala osnovne uzroke pada, konstatovala je da su meteorološki uslovi bili pri poletanju ispod meteorološkog mimimuma za oblačnost, a pri sletanju, u 22:30, i ispod meteorološkog minimuma za vidljivost. Vođa letelice major Omer Mehić je bio osposobljen i u trenaži za letenje u složenim meteorološkim uslovima i danju i noću, dok drugi pilot, kapetan Milovan Đukarić nije bio ni osposobljen ni u trenaži za letenje u složenim meteorološkim uslovima noću.

Prema nalazu komisije, u vreme pripreme za izvršenje zadatka, u 19:30 časova, baza oblaka na aerodromu u Batajnici bila je ispod propisanog meteorološkog minimuma za helikopter Mi-17 i pilota prve kategorije osposobljenocti, kakav je bio Mehić, a ista situacija bila je i u vreme poletanja, u 20:15 časova. U vreme predviđenog sletanja, u 22:00 časa, baza oblaka na aerodromima „Nikola Tesla“ i Batajnica bila je ispod propisanog meteorološkog minimuma za helikopter Mi-17 i pilota prve kategorije.

Pri donošenju zaključaka o meteorološkim uslovima komisija nije raspolagala normativnim dokumentima kojima je propisana mogućnost izvršavanja zadatka pri vrednostima manjim od datih.

PO GAŠIĆEVOM ZADATKU: Komisija u izveštaju navodi da je zadatak dao ministar odbrane Bratislav Gašić, koji je u 19:26 časova pozvao komandanta 204. Vazduhoplovne brigade brigadnog generala Predraga Bandića, koji je u to vreme bio na godišnjem odmoru, a on je potom pozvao dežurnu helikoptersku ekipui dežurnog operativnog te jedinice.

„Nakon početne analize meteo uslova, raspoloživih resursa i mogućeg stanja na mestu sletanja (Bandić) izveštava ministra odbrane da postoje minimalni meteorološki uslovi za izvršenje zadatka“, navodi se u izveštaju.

Ostaje nejasno kako je moguće da Bandić, iako je utvrđeno da  su meteorološki uslovi bili ispod minimuma, donosi odluku da su oni iznad minimuma.

Bandić potom, nakon dodatnih konsultacija sa vođom posade Mehićem i „razrade alternativa za izvršenje zadatka, izveštava ministra odbrane da su uspostavljeni i tehnički uslovi za prevoženje pacijenta iz Raške i prima naređenje za izvršenje zadatka.

Komisija nije mogla da dođe do podatka da li je posada helikoptera raspolagala prognoziranim meteorološkim podacima 30 minuta pre i posle predviđenog vremena sletanja.

Dežurni dispečer operativnog centra RViPVO obavestio je svog rukovodioca da je kroz sistem prošla najava i prijava leta po maršruti aerodrom Batajnica – stadion u Raški  gde je helikopter trebalo da prihvati pacijenta i medicinsku ekipu, i u povratku Raška – Banjički vis (VMA), a potom do Batajnice.

Iz te najave se vidi da pilot helikoptera nije mogao sam da donosi odluku da li će sleteti u Kragujevac, Kraljevo ili Beograd, kako su posle nesreće tvrdili neki od državnih zvaničnika. Nakon preuzimanja bebe i medicinskog osoblja, let od Raške prema Beogradu odvijao se bez problema, a helikopter je sve vreme praćen putem radio veze i na radarima.

PROMENA MESTA SLETANJA: U vreme leta do Beograda, rukovodilac Operativnog centra RViPVO izvršio je procenu razvoja meteorološke situacije i uz konsultaciju sa Bandićem zaključeno je da sletanje bude na aerodrom „Nikola Tesla“ umesto na heliodrom VMA.

Zbog složenih meteoroloških uslova na aerodromu „Nikola Tesla“, kontrola leta je uputila helikopter na proceduru za precizno instrumentalno sletanje, koje je prvi put završeno neuspešno oko 22:10 časova. Posada donosi odluku da izvrši produžavanje po procerduri neuspešnog prilaza u 22:20 časova, izvršava ponovni, drugi prilaz, koji je precizno izvršen iznad poletno sletne staze.

U 22:30:48 časova kontrola leta saopštava posadi: „Imate još jednu milju, 2 km do praga 30, slobodno snižavanje dalje, a zatim u 22:31:10 daje instrukciju: I kurs 300“.

Vođa posade u 22:31:19 časova preko radio veze javlja: „Ponovo ja ne vidim pistu, imam problem, nemam vidljiv kontakt, moram u penjanje“.

Kontrola letenja aerodroma „Nikola Tesla“ u 22:31:24 časova saopštava: „Iznad piste ste sada, možete se zadržati, lebdenje iznad piste, javite se ako je ugledate ispod vas jer tačno ste na pragu 30“.

Vođa posade u 22:31:38 časova saopštava: „Pa ne vidim je, imam 140 metara“ i u 22:32:03 časova saopštava: „Idemo u penjanje“, što je bilo i poslednje javljanje posade.

Kontrola letenja u 22:32:10 daje instrukciju helikopteru da nastavi u kursu 180 i da će biti vektorisanje za stazu 12, a od 22:32:35 pokušava u više navrata da uspostavi radio i radarski kontakt sa helikopterom, ali bezuspešno.

PROPUSTI U PROCEDURI: Komisija je zaključila da je došlo do određenih propusta u realizaciji propisanih procedura tokom izvršenja zadatka, kao i da postoje elementi odgovornosti vojne organizacije u pripremi i izvršenju zadatka, ali da oni nisu neposredno prouzrokovali nesreću.

Helikopter je, kako je utvrđeno, bio ispravan, ali primopredaja dužnosti i priprema posade koja je imala udes 13. marta nisu evidentirane u propisanim evidencijama.

Komisija za osnovno ispitivanje udesa, koju je formirao komandant RViPVO general-major Ranko Živak,  utvrdila je, na osnovu uzetih izjava i dopunskih ispitivanja,  da su se toga dana dva člana dežurne posade, Mehić i zastavnik Nebojša Drajić od 17:00 do 19:45 nalazili van aerodroma.

Prema tom izveštaju, Bandić u 19:38 mobilnim telefonom stupa u kontakt sa Mehićem i upoznaje ga sa mogućim zadatkom u rejonu Ušća kod Raške, razmenjuje osnovne podatke o meteo situaciji, nakon čega Mehić sugeriše da se zadatak može obaviti sa helikopterom Mi-17,  koji ima odgovarajuću posadu, a ne sa Mi-8, koji je u službi traganja i spasavanja.

Bandić poziva Gašića u 19:45 časova i saopštava mu da postoje tehnički uslovi za izvršenje zadatka, ali ga i upoznaje da na taj način nije ispoštovana standardna operativna procedura za upotrebu helikoptera za zadatke treće misije vojske.

Ministar odbrane na to odgovara da je urgentno i da se krene na zadatak.

Potom Bandić mobilnim telefonom zove Mehića i daje mu konačne informacije da je mesto sletanja kasarna u Raški i da krene sa pokretanjem letelice, a dozvolu će dobiti putem radio veze sa aerodromskom kontrolom letenja na Batajnici.

Bandić poziva u 19:59 časova rukovodećeg operativnog dežurnog tima RViPVO, upoznaje ga sa zadatkom i traži da se izvesti Operativni centar sistema odbrane (Generalštaba), jer nije ispoštovana standardna procedura  za izvršenje zadatka, što on i čini odmah nakon završetka razgovora.

DILEME VMA – BATAJNICA -SURČIN:Helikopter je za Rašku poleteo u 20:12  časova, a odatle za Beograd u 21:10, gde nakon javljanja prilaznoj kontroli dobija informaciju da se očekuje njihovo sletanje na aerdorom „Nikola Tesla“.

Posada im saopštava da im je odredište iz plana leta VMA, dobija odgovor da idu na surčinski aerodrom, ali posada i dalje insistira na sletanju na heliodromu VMA i traži podatkeo meteo-situaciji.

Nakon dobijenih inforamcija posada saopštava da će zbog vidljivosti imati problema da sleti na Banjički vis (VMA) i da bi išao na sletanje po instrumentalnom letnom  sistemu na aerodrom Batajnica, nakon čega bi preleteo na Banjički vis.

Kontrola mu saopštava da nastavi prema Beogradu, a posada ponovo kaže da nastavlja direktno prema Banjičkom visu i da će, ukoliko bude imao uslove, obaviti vizuelno sletanje, a ako nema da ide po instrumentalnom letu do Batajnice, a posle na Banjički vis.

Kontrolor leta posadi saopštava da je kompletan prihvat bebe organizovan na aerodromu „Nikola Tesla“, a posada potvrđuje i traži instrukciju za sletanje na surčinski aerodrom.

Izveštaj komisije potom daje sve tehničke detalje tih poslednjih trenutaka leta helikoptera, i ocenjuje da posada neposredno pred pad nije bila svesna svog položaja u prostoru, ne očitava položaj helikoptera, vodi konverzaciju sa tornjem i javlja „91, idemo u penjanje“.

Helikopter udara u zemlju i prvi kontakt sa zemljom je nosnom nogom, a zatim lopaticama nosećeg rotora, dolazi do raspadanja letelice na putanji od 108 metara i pogibije putnika i članova posade.

Komisija, pored ocene da odgovornost za udes snosi vođa posade Mehić, a deo i drugi pilot i letač tehničar u kabini, zaključuje da deo odgovornosti snosi i general Bandić zbog propusta u planiranju i organizaciji leta, kao i Operativni centar RViPVO, iz istog razloga.

Osposobljenost i trenaža posade, meteo situacija, mogućnosti vazduhoplova u datim uslovima i obezbeđenje sletišta nisu bili u skladu sa odlukom za ovako složen zadatak, kao i pravilima, propisima, uputstvima i naređenjima koja regulišu letenje i upotrebu snaga za hitno reagovanje“, zaključila je komisija.  FoNet

Zaključci

Komisija, pored ocene da odgovornost za udes snosi vođa posade Mehić, a deo i drugi pilot i letač tehničar u kabini, zaključuje da deo odgovornosti snosi i general Bandić zbog propusta u planiranju i organizaciji leta, kao i Operativni centar RViPVO, iz istog razloga.

Osposobljenost i trenaža posade, meteo situacija, mogućnosti vazduhoplova u datim uslovima i obezbeđenje sletišta nisu bili u skladu sa odlukom za ovako složen zadatak, kao i pravilima, propisima, uputstvima i naređenjima koja regulišu letenje i upotrebu snaga za hitno reagovanje“, zaključila je komisija.

Eventualnu odgovornost kontrolora na aerodromu „Nikola Tesla“ }e utvrditi Klontrola leta SiCG d.o.o, na osnovu zahteva Komande RviPVO.