Šta se dešava kada kucne čas „H“?

Oni koji redovno čitaju francuske novine, sigurno su zapazili da se skoro svakodnevno u novinama pojavljuje izraz “kada kucne čas H”, prenosi list Vreme.

Ovaj izraz nastao je kad su Francuzi zapazili da je slovo “H” od velike važnosti u svetskoj politici. Tako su, na primer, baš Francuzi vodili rat protiv “dva H”: Hoencolerna i Habzburga.

Poslednji događaji, koji su uzbudili Evropu do krajnosti, bili su opet u vezi sa ličnostima čije je ime počinjalo sa H: Hitler, Hes, Henlajn, Himler, Halifaks, Hel, Hodža.

Ovo “političko praznoverje”, jedino nije usvojila Italija, koja nema svoje “H-ljude”, objašnjava dopisnik lista.

S druge strane, u Londonu, berberin Vilijam Gam, naučio je svoje ptice veoma zanimljive “pozdrave”.

Sa velikim strpljenjem, berberin je posle izvesnog vremena uspeo da nauči jednu sojku da kaže svaki put kada se otvore vrata: “Treba da se ošišate”, dok bi druga posle nje rekla: “Morate i da se obrijete”. Da bi ovi “pozdravi” bili potpuniji, tu je i jedan popagaj koji stalno ponavlja: “A morate i redovno da se kupate!”

U okviru rubrike “Znate li…” iz 1938. godine, saznajemo da je čuvenom Voltu Dizniju potrebno dve godine da izradi jedan crtani film, kao i da konji spavaju stojeći.

Najveći nemiri prilikom jedne sportske utakmice, bili su čak 532. godine pre Hristovog rođenja u Carigradu, posle trke kola, kada je poginulo 30.000 lica.

Mark Tven, čuveni pisac, pošto je otvorio i pročitao pismo, koje je bilo upućeno njegovoj ženi, napisao je na poleđini pisma: “Otvorio slučajno, da bi video šta piše unutra”, navodi se, između ostalog, u ovoj rubrici.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Sa naslovne strane lista Pravda saznajemo da je čehoslovačko-mađarski spor u završnoj fazi.

Mađarska vlada i dalje traži da joj pripadnu Bratislava i Njitra, a politička javnost ne krije svoje nezadovoljstvo u vezi sa odgovorom čehoslovačke vlade na njihov predlog. Jedan od većih problema spora i dalje ostaje teritorija Prikarpatske Rusije. Za sada se smatra da plebiscit ne može da reši ovaj konflikt, zbog mnogobrojnih religija koje se ispoljavaju.

Na ovom prostoru, karta veroispovesti mnogo je komplikovanija od etnografske karte- od jeresa, rimokatoličke vere, kalvinista i pravoslavaca, do šizma, Prikarpatska Rusija puna je verskih sukoba.

Što se tiče vesti iz zemlje, aktivno se nastavlja otcepljivanje članova iz Jugoslovenske nacionalne stranke, zbog stvaranja opozicionog bloka sa ideološki potpuno drugačijom strankom Vlatka Mačeka. Nakon izlaska potpredsednika stranke Juraja Demetrovića, sa njim su se solidarisali i Ante Kovač, Svetislav Popović, kao i Dušan Ivančević, prethodno velike pristalice JNS.

Kako prenosi dopisnik lista Pravda, postavlja se pitanje, da li će iko ostati u ovoj stranci, nakon što se završi previranje.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.