Šta se do sada zna o trećoj dozi?

Ta istraživanja potvrđuju da treća doza dovodi do stvaranja veće količine antitela brzo, da za sada nisu primećene neželjene rekacije koje već nisu registrovane nakon davanje prve dve doze, uglavnom u vidu bola na mestu uboda, prolazne povišene temperature, malaksalosti…

Poslednje istraživanje koje je postalo dostupno javnosti odnosi se na treću dozu Sinofram vakcine, i ono pokazuje da buster vakcinacija značajno povećava nivo antitela.

Ovo istraživanje obavljeno je na malo uzorku od 50 ispitanika – zdravstvenih radnika iz Kine koji su pristali da prime treću dozu nakon što je prošlo šest meseci od primanja prve dve.

Autori istraživanja navode da je nivo antitela kod ispitanika, pet meseci nakon primanja druge doze, značajno opao. Kako objašnjavaju, prosečna koncentracija neutrališućih antitela bila je 70 odsto manja pet meseci nakon druge doze u poređenju sa koncentracijom antitela koja je utvrđena četiri nedelje nakon vakcinacije.

Autori međutim dodaju da su pet meseci nakon vakcinacije bile prisutne B i T ćelije, što je omogućilo stvaranje brzog odgovora nakon primanja treće doze.

Kako navode, po primanju treće doze koncentracija anatitela porasla je 7,2 puta.

-Treća doza proizvela je snažan i brz i humoralni i celularni odgovor – naveli su autori istraživanja.

Pre ispitivanja o učinkovisti treće doze Sinofarm vakcine, slična istraživanja su se pojavila i u vezi sa Fajzer vakcinom, i u njima se navodi da treća doza ove vakcine dovodi do stvaranja značajno veće količine antitela u odnosu na koncentraciju antitela koja je izmerena nakon prve dve doze. Slične rezultate predstavila je i Moderna.

Pri tome obe kompanije navode da efikasnost odnosno zaštita koju pružaju njihova cepiva opada sa vremenom, ističući neophodnost treće doze.

Fajzer je tako istakao da efikasnost njegove vakcine četiri meseca od primanja druge doze opada sa 96 na 83.7 odsto. Kako piše BBC, Fajzer je preneo i rezultate istraživanja u kojima se navodi da efikasnost vakcine pada na 47 odsto pet meseci nakon vakcinacije.

Moderna je na drugoj strani sredinom septembra predstavila podatke koji govore da se među onima koji su vakcinu primili u ranijem periodu češće dešava proboj imuniteta odnosno da oni češće obolevaju od kovida 19.

Prema tim podacima, među 11,431 osobom koja je primila vakcinu u periodu između decembra i marta bilo je 88 obolelih od kovida 19. Na drugoj strani, među 14,746 ispitanika koji su vakcinu primili između jula i oktobra prošle godine bilo je više slučajeva proboja imuniteta, odnosno zabeleženo je inficiranje 162 osobe.

U obe grupe, odnosno među preko 25,000 osoba bilo je 19 težih oblika kovida 19, što govori u prilog tome da vakcina i dalje pruža dobru zaštitu od težih vidova bolesti.

Američka agencija za hranu i lekove trebalo bi narednih nedelja da donese odluku da li će odobriti upotrebu treće doze Modernine vakcine.

Očekuje se da će FDA dati zeleno svetlo s obzirom na to da je pre nekoliko dana odobrio upotrebu treće doze Fajzer vakcine i to za osobe starije od 65 godine i one koji su zbog svojih osnovnih bolesti u posebnom riziku od težeg oblika kovida 19.

Amerika je tako na početku buster vakcinaciju ograničila na određene kategorije stanovništva. Takav pristup odabrale su i mnoge evropske zemlje.

Kako piše Rojters, države koje trenutno nude buster dozu onima sa slabim imunim sistemom su Belgija, Velika Britanija, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Irska, Italija, Poljska, Slovenija, Španija, Švedska.

Na drugoj strani pristup kakav je u Srbiji –  da svi kojima je prošlo šest meseci od primanja druge doze mogu dobiti i treću, trenutno imaju Češka, Mađarska, Rusija, Izrael.

Izrael je među prvima ponudio treću dozu svojim građanima a prvi rezultati praćenja efekta buster vakcinacije pokazuju da stariji Izraelci koji su dobili treću dozu imaju značajno manje šanse da budu pozitivni na SARS-CoV-2 ili da razviju teži oblik kovida u odnosu na one koji su dobili dve doze.

Iako rezultati iz Izreale daju snažan argument u prilog davanja treće doze, značajan broj naučnika smatra da buster vakcinacijom ne treba da budu obuhvaćeni svi građani, već samo najugroženiji, jer ne postoji dovoljno dokaza da zaštita koju vakcine pružaju od težeg obolevanja opada sa vremenom.

Osvrćući se na podatke iz Izreala, oni navode da se moraju uzeti sa rezervom, navodeći između ostalog i da osobe koje su se prijavile za treću dozu mogu biti takođe osobe koje su sklonije većem poštovanju epidemioloških mera te da to može biti jedan od razloga njihovog ređeg zaražavanja.

U svetu je do sada dato preko 26 miliona trećih doza. Najveći udeo vakcinisanih buster vakcinama ima Izrael (36 odsto ukupne populacije), Urugvaj (25) i Čile (15). U Srbije je dato preko 490,000 trećih doza.