Šta se krije iza samoubistva bivšeg ruskog ministra?

Misterija u vezi s ovim događajem leži u činjenici što niko nije znao ime, niti je ikada video ženu zbog čije je neuzvraćene ljubavi ovaj Rus „otišao u smrt“.

Iako je, kako su mnogi tvrdili, o njoj gotovo neprestano govorio, ime joj nikada nije pomenuo. A „dok je bio u svom skromnom stanu, onda su na sve strane po njegovoj sobici visile njene slike, ali kad je iz sobe izlazio, onda bi sve slike skidao i stavljao u kofer“. Znalo se samo da voli „jednu Madžaricu“ i da pati jer od svojih prihoda ne može „ni na najskromniji izlet da je izvede“.

Ovaj, nekada viđen i uticajan Rus, u Beogradu se nastanio dugo godina nakon što je emigrirao u Sibir.

„Talas ruske revolucije bio je strašan. Počele su očajne borbe na sve strane. Barut se mešao sa mirisom krvi. Aleksandar Cevklinski, kao pukovnik ruske vojske, požurio je odmah u Sibir“, piše Pravda.

Engleski premijer Nevil Čemberlen 16. juna 1938, bio je, može se reći, dominantna ličnost jugoslovenske štampe. I Pravda i Vreme detaljno prenose njegove izjave s prvog zasedanja engleskog parlamenta nakon duhovskih praznika. A glavne tačke oko kojih se vodila polemika tokom sednice bili su aktuelni pooštreni odnosi u oblasti spoljne politike.

Na naslovnoj strani Pravde Čemberlen je predstavljen kao mudar i promišljen političar, toliko strpljiv i hladan da je nervirao čak i svoje saradnike. „NJegova strpljivost, mir i hladnokrvnost utvrđuju uverenje da vreme zaista radi za Englesku i za sve države koje su prave pristalice mira“, piše ovaj list.

Uznemirena vazdušnim napadima na engleske brodove u Španiji, što je taj dan bila udarna vest u svetu, engleska opozicija zahteva oštar odgovor generalu Franku. Čemberlen, pak, nastavlja da se drži politike nemešanja, uz čvrsto uverenje da bi bilo kakve represalije povukle nove komplikacije.

Dopisnici Pravde Čemberlenovu izjavu ocenili su kao pozitivnu. „Izjava koju je predsednik vlade g. Čemberlen dao danas u parlamentu povoljno je uticala na britanske političke krugove, koji su poslednjih dana bili jako uznemireni zbog bombardovanja britanskih brodova“, jedan je od komentara.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

I list Vreme pozabavio se Čemberlenovim izjavama. Uz špansko, na dnevnom redu je i čehoslovačko pitanje. Upitan da li je spreman da se izjasni o problemu narodnosti u Čehoslovačkoj, Čemberlen u svom duhu odgovara da neće iznositi stav engleske vlade o ovoj temi i da je ovo „predmet pregovora između čehoslovačke vlade i sudetsko – nemačke stranke“.

„Iako je ratna opasnost prošla“, piše Vreme, „Čehoslovačka se priprema“. Ona, po oceni dopisnika ovog lista, tek u ovom trenutku počinje da se bavi pitanjem rata u punom opsegu. Propaganda koja se vodi „šapatom“ bilo je nešto što su „svi novinari znali i slušali“, piše u ovom komentaru.

Kao i Pravda, Vreme u ovom broju oskudeva domaćim vestima. Ipak, pažnju može privući nešto o čemu ova dva lista svakodnevno pišu – „U Žagubici uhapšena dva jataka hajduka Pavla Dokića“.

U pokušaju da uhvate ovog hajduka, žandarmi tokom akcije nalažu napuštanje svih  salaša dok se ovaj ne pronađe. „Ali, ovde nema mesta optimizmu, jer je teško verovati da će homoljska sela preko noći promeniti veru i ustati protiv hajduka“, piše Vreme.

A trikove i dovitljivost homoljske hajdučije list poredi sa podvizima heroja čikaškog podzemlja.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.