Foto: Beta/Nikola KočovićPreliminarni podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prošle godine umrlo preko 30 odsto više ljudi u poređenju sa petogodišnjim prosekom (2015 – 2019), što je po rečima demografa Ivana Marinkovića, naučnog saradnika Instituta društvenih nauka, iznenađujuće veliki broj, imajući u vidu da on premašuje i broj umrlih tokom 2020, koja je po svemu bila izuzetna godina.
Tokom 2021. život je izgubio 135.901 građanin, što je čak 18 odsto više nego 2020.
Marinković, koji se u prethodnom periodu bavio viškom smrtnosti (većim brojem umrlih od očekivanog), upozorava da su ovo preliminarni podaci i da će konačni vrlo verovatno pokazati i veći broj preminulih za dve-tri hiljade od ovog.
On takođe objašnjava da je uzrok ovakve statistike pre svega pandemija, dodajući da očekuje da i ove kao i prošle godine stvarni broj umrlih od kovida 19 bude značajno veći od onog koji je saopštavan svakodnevno.
– Za sada su samo dostupni podaci o ukupnom broju umrlih, bez osnovnog uzroka smrti, pa je teško govoriti koliki broj umrlih je direktna posledica kovida 19. Za 2021. godinu možemo očekivati slične rezultate kao i 2020. godine, kada je višak smrtnosti iznosio oko 15.000, a broj umrlih od kovida 19 činio dve trećine tog broja. To znači da treba očekivati da RZS, sredinom ove godine, objavi oko 24.000 umrlih od kovida 19, kaže Marinković.
Prema podacima iz baze podataka u 2020. godini od kovida 19 umrlo je oko tri hiljade osoba dok su podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazali da je kovid 19 bio uzrok smrti u preko 10.000 slučajeva.
Tokom 2021. prema svakodnevno saopštavanim podacima u 15 časova od posledica zaražavanja novim virusom preminulo je skoro 9.500 osoba.
Ivan Marinković kaže da podaci iz ad hoc baze nemaju vrednost koju bi trebalo da imaju i da je jasno da je broj žrtava kovida 19 i u 2021. značajno veći.
Odgovarajući na pitanje čega je to posledica i da li je slično u drugim evropskim državama sagovornik Danasa kaže da se „slična situacija našoj vidi samo u neposrednom okruženju – BiH, Severna Makedonija, Albanija i Bugarska“.
– Sve druge evropske zemlje imaju bolju sliku. Razlog za to je taj što smo popustili sa merama i nismo razumeli da je osnovi rizik kontakt u periodima kada je epidemija na vrhuncu što se najbolje pokazuje na regionalnom nivou (vidi okvir). Tačno je da mi imamo jedno od najnižih očekivanih trajanja života u Evropi, nedopustivo veliku smrtnost od tumora i kardiovaskularnih bolesti, veliku učestalost pušenja, dakle mi jesmo imali određene predispozicije da se kod nas epidemija lošije odrazi, ali ne u ovoj meri. Ovo je pre svega posledica nedovoljne pažnje da se spreče kontakti zaključuje sagovornik Danasa.
Podsetimo, podaci Republičkog zavoda za statistiku otkrili su takođe da je najsmrtonosniji mesec bio novembar, kada je preminulo preko 15.000 osoba, što je bilo skoro 40 odsto više nego u istom periodu prošle godine, i čak 90 odsto više nego tokom prepandemijske 2019. godine.
Pored novembra meseca, tokom kojih je najviše ljudi izgubilo život, bili su oktobar (14.666 preminulih) i decembar (12.409).
Decembar je inače jedan od retkih kada je u 2021. bilo manje umrlih nego u istom periodu godinu dana ranije. Razlog za to je taj što je decembar 2020. sa preko 17.000 umrlih bio najsmrtonosniji mesec od početka pandemije. Ipak, ako se prošli mesec uporedi sa 2019, opet se vidi povećanje broja preminulih i to od 40 odsto.
Posebno stradale „mlađe“ opštine
Među umrlima od kovida 19 najveći je broj starijih osoba, međutim demografska starost oblasti ili opštine nije zapravo bila dodatni faktor rizika za porast smrtnosti u 2020. godini, objašnjava Ivan Marinković. On navodi da su opštine na jugu (Preševo, Tutin, Novi Pazar, Bujanovac), koje imaju prosečno mlađe stanovništvom, ali i u kojima češće u jednom domaćinstvu živi više generacija, imale najveću smrtnost. To je upravo dokaz teze da su „preduslovi koji olakšavaju prenos infekcije… odgovorni i za bilanse umrlih“. „Migracioni tokovi između dijaspore i matičnih opština, takođe predstavljaju značajan faktor rizika u rastu broja zaraženih….“, navodi Marinković, ilustrujući to činjenicom da su opštine Braničevskog okruga, koje imaju brojnu dijasporu, takođe posebno stradale. On svoju tezu na kraju potvrđuje i razlikama koje postoje između Vojvodine i Beogradskog regiona. Pre pandemije Vojvodina je imala najniže očekivano trajanje života, a Beograd je imao najpovoljnije rezultate. Tokom pandemije to se izmenilo, a razlog je činjenica da su u glavnom gradu kontakti bili i najizraženiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
