Šta se slavilo po većim gradovima Srbije nakon što je usvojena rezolucija UN?

Odmah nakon izglasavanja Rezolucije o genocidu u Srebrenici, ispred Narodne skupštine u Beogradu okupila se kolona automobila u kojima su se nalazili građani koji su trubili sirenama. Ono što je bilo upadljivo to su zastave Srbije koje su virile iz automobila. Bile su istovetnih dimenzija, kao da su kupljene na jednom mestu, što je posebno bilo uočljivo kada se kolona automobila formirala.

Kasnije tokom dana slična kolona pojavila se i u Novom Sadu i Nišu. Sve je izgledalo identično kao i u Beogradu – trubljenje iz sirena, istovetne zastave, nacionalistička muzika iz automobila. U Nišu se otišlo i korak dalje pa je organizovana i bakljada.

Veoma upadljivo je bilo i to što su okupljene uglavnom činili mlađi muškarci.

Pošto je rezolucija izglasana, javnosti i nije bilo najjasnije šta se slavi ili protestuje, s obzirom da je delegacija Srbije u UN pokušavala da izdejstvuje da se rezolucija o genocidu u Srebrenici ne izglasa.

Ako je u pitanju bio protest, onda je bio poprilično veseo.

Trebješanin: Kičerajska i neukusna predstava

Univerzitetski profesor i psiholog Žarko Trebješanin za Danas kaže da on nije stekao utisak da su skupovi koji su se juče dogolil spontani, već da su izrežirani.

„Bilo je veoma providno da tu nije bilo nikakve spontanosti, već da je to sve izrežirano od strane vlasti. Mada čak i tako izrežirano, opet nije bilo masovno i stava sam da obične ljude, pa čak i one koji su možda pristalice SNS, čitava ova priča oko rezolucije ne zanima mnogo“, kaže Trebješanin.

On navodi i da je povod sam po sebi apsurdan.

„Aleksandar Vučić je stvorio narativ kao da je u pitanju Kosovski boj i čitavu ovu šaradu je poistovetio sa ovim istorijskim događajem. Ako malo razmislimo, juče se slavio poraz, što je karekterističan narativ upravo za Kosovski boj. I to prosto ne zavređuje komentar, jer je to jedna kičerajska i neukusna predstava. Neukusna je zbog toga što se u Srebrenici dogodio zločin, tamo su ubijani nedužni ljudi i to je čak i naša zemlja priznala kroz svoju rezoluciju, koju je donela u našem parlamentu. Iako se u njoj ne spominje eksplicitno reč „genocid“, priznaje se da se tamo dogodio zločin na način koji su to utvrdili međunarodni sudovi“, ističe naš sagovornik.

Trebješanin naglašava da bi ova vlast morala da počne da poštuje odluke sopstvene države, a ne da zloupotrebljava ovakve tragedije zbog sticanja jeftinih političkih poena.

Srđan Milivojević: Neartikulisano slavlje na ulicama ruganje žrtvama suludog rata u BiH

Poslanik DS-a Srđan Milivojević kaže da je zaprepašćen u kakvoj atmosferi je dočekan naš najveći politički i nacionalni poraz u režiji Aleksandra Vučića.

„Neartikulisano slavlje na ulicama gde neki ljudi slave na krajnje neprimeren način slom Vučićeve politike i još jedan nacionalni poraz u koji nas je gurnuo gospodar svega u Srbiji, predstavljalo je ruganje žrtvama suludog ratnog sukoba u Bosni i Hercegovini. Kako onim bošnjačkim tako i srpskim. Bilo je to i ruganje jasenovačkim stradalnicima i starcu Vukašinu iz Klepaca. Dok sam slušao pobdeničke krike malobrojnih crtača patriotskih grafita tipa „Kad se vojska na Koosvo vrati“ u toj vremi jasno sam čuo glas novomučenika Svetig starca Vukašina iz Klepaca: samo i vi deco radite svoj posao. Gledao sam na beogradskom asfaltu igru dugačkih senki sa zastavama u rukama. Kad su neke senke tako duge,sunce je na ozbiljnom zalasku. Čula se povremeno i neka muzika na starim guslama.  Sreća da  posle jučerašnjeg zalska i neke neverne Tome shvataju da mora da nam svane novi dan“, komentariše Srđan Milivojević.

On se takođe osvrnuo na ispraćaj Aleksandra Vučića u Hramu Svetog Save pred odlazak u Njujork, ali i na predsednikov nastup na sednici UN-a.

„Na ispraćaju u Hramu Svetog Save samo je još falilo da kreator rečenice ubijte jednog Srbina mi ćemo stotinu muslimana zagrmi sutra ću na Ist Riveru ubiti Murata. Po kišnom danu Vučić je ispraćen na sednicu Generalne skupštine UN bez kišobrana kalibra 7,62 mm sa kojim se verao po Sarajevskim brdima. Otišao je sa beogradskog aerodroma, a ne preko Karlobaga. Na samoj sednici, ogrnut zastavom o koje je brisao znojavo lice, a povremeno i nos, istom onom zastavom kojom su bili prekriveni Vojvode Živojin Mišić, Stepa Stepanović, Radomir Putnik, u trenutku izglasavanja Rezolucije trijumfalno je podigao ruku kao onomad kad je pobedio NATO 1999. Samo tada je umesto zastavom bio prekriven zavesom novog stana od dva ara“, ironičan je Srđan Milivojević.