Predsednik Republike u nedelju je objavio odluku o proglašenju vanrednog stanja usled opasnosti od širenja zaraze korona virusom.
Zajedno sa odlukom najavio je i određene mere koje podrazumeva uvođenje vanrednog stanja. Ove mere podrazumevanju raspuštanje škola, vrtića, fakulteta, kao i sportskih aktivnosti. Najavljena je i kazna do tri godine zatvora za one koji prekrše odluku o izolaciji, kao i obavezan karantin za državljane Srbije koji dolaze iz inostranstva. Detalje mera koje će biti preduzete znaćemo tek kada bude objavljena Uredba Vlade Republike Srbije koja propisuje navedene mere. Srbija je poslednji put bila u vanrednom stanju 2003. godine, kada je ubijen predsednik Vlade Zoran Đinđić.
Šta je vanredno stanje?
Vanredno stanje regulisano je Ustavom kao posebna okolnost u kojoj ,,javna opasnost ugrožava opstanak države i građana“. Zakon o odbrani bliže uređuje šta znači ova opasnost, pa navodi:
Vanredno stanje je stanje javne opasnosti u kojem je ugrožen opstanak države ili građana, a posledica je vojnih ili nevojnih izazova, rizika i pretnji bezbednosti. Pri ovome treba imati u vidu da se nevojni izazovi, rizici i pretnje bezbednosti ispoljavaju u obliku: terorizma, organizovanog kriminala, korupcije, elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških i drugih nesreća i opasnost. Jedan drugi zakon izričito propisuje da se pandemija smatra elementarnom nepogodom.
Šta znači uvođenje vanrednog stanja?
Ustav Srbije dozvoljava da prilikom proglašenja vanrednog stanja budu donete mere odstupanja od određenih ljudskih i manjinskih prava. Koja će to prava biti, ne znamo unapred, jer sve zavisi od okolnosti same situacije koja je prouzrokovala vanredno stanje. Ono što znamo jeste da postoje prava koja su apsolutna, za koja nikakvo ograničenje nije moguće, pa ni u vreme vanrednog stanja.
Prava koja nije moguće ograničiti su:
Pravo na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti; Pravo na život; Pravo na fizički i psihički integritet ličnosti; Zabrana ropstva i prinudnog rada; Prava vezana za postupanje s licem lišenim slobode (uvažavanje dostojanstva ličnosti, zabrana nasilja i iznuđivanja iskaza); Pravo na pravično suđenje; Pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu (pretpostavka nevinosti, nema kazne za delo koje u momentu kada je učinjeno nije bilo krivično delo, nema retroaktivne primene krivičnog zakona, osim ako je to povoljnije za učinioca…); Pravo na pravnu ličnost; Pravo na državljanstvo; Sloboda misli, savesti i veroispovesti; Prigovor savesti; Sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti; Zabrana izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje; Pravo na zaključenje braka i ravnopravnost supružnika; Sloboda odlučivanja o rađanju; Prava deteta; Zabrana nasilne asimilacije.
Sva ostala prava moguće je ograničiti u vanrednom stanju. Ovo uključuje: pravo na slobodu i bezbednost, dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda, prava koja su vezana za pritvor, trajanje pritvora, jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo, slobodu kretanja, nepovredivost stana, tajnost pisama i drugih sredstava opštenja, zaštitu podataka o ličnosti, slobodu mišljenja i izražavanja, slobodu medija, pravo na obaveštenost, slobodu okupljanja, slobodu udruživanja i druga prava garantovana Ustavom Srbije koja nisu izričito isključena od mogućnosti ograničenja.
Autorka je advokatica JUKOM-a
Apel ministarstva
Ministarstvo kulture i informisanja apelovalo je na sve medije da o aktuelnoj situaciji u vezi sa korona virusom izveštavaju objektivno, pravovremeno i istinito i da se, pre svega, oslanjaju na zvanične informacije nadležnih institucija Srbije. Isto tako, Ministarstvo je pozvalo sve medijske radnike da se u ovoj situaciji ponašaju odgovorno i profesionalno, da ne otkrivaju identitete zaraženih i da ne posežu za senzacionalizmom, pošto je u interesu svih građana da se širenje korona virusa svede na najnižu meru, odnosno da se što pre zaustavi.
Profesionalno izveštavanje
U narednom periodu, dok traje vanredno stanje i širenje epidemije korona virusa, najbitnije je da mediji profesionalno izveštavaju, da ne šire lažne vesti, ali i paniku i uznemirenost kod građana, smatraju sagovornici TV N1 novinari Jakša Šćekić i Norbert Šinković.
„Važnu ulogu će imati i lokalni mediji, a ljudi će se opredeljivati da čitaju novine koje im donose tačne i precizne informacije. Na kvalitetu će se videti razlika“, istakao je Šinković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.