Šta smo na primeru četvorki porodice Gaćeša naučili o "funkcionisanju" sistema u Srbiji? 1foto FoNet/Fond B92

Slučaj porodice Gaćeša, koja je morala da se obrati javnosti da bi dobila neophodnu pomoć za svoje četvorke, pokazao je manjak feleksibilnosti sistema koji bi morao da bude organizovan tako da u centar stavlja individualne potrebe roditelja i dece. Umesto da odmah po dobijanju četvorki imaju obezbeđenu svu neophodnu podršku, roditelji su do nje morali preko medija.

Portal Nova preneo je pre dva dana priču Marije i Đorđa Gaćeše, roditelja dvogodišnje devojčice, koji su ove godine dobili i četvorke.

Kako su rekli samo za dohranu i pelene im je mesečno potrebno 90.000 dinara, što je za njih ogromna suma. Obraćali su se raznim institucijama tražeći pomoć u vidu donacija pelena i dohrane, a odgovor ili nisu dobili ili im je rečeno da nema budžeta za to.

Nakon što su mediji objavili priču – pomoć se stvorila. Javili su im se iz Ministarstva rada, kabineta premijera, Grada Beograda.

U međuvremenu i kompanija Nestle im je obećala donaciju dohrane. Bivši zamenik gradonačelnika Goran Vesić najavio je pomoć od 25.000 dinara mesečno do punoletstva devojčica…

Sagovornice Danasa Jasmina Mihnjak, urednica portala Bebac, i Dragana Soćanin, osnivačica udruženja Roditelj, kažu da ceo ovaj slučaj oslikava dve stvari – nedostatak fleksibilnosti i nedostatak dobre volje.

Prema zakonu, roditelji dobijaju finansijsku pomoć nakon rođenja deteta (za prvo dete ta pomoć od ove godine iznosi 300.000, za drugo 10.000 mesečno dve godine, za treće i četvrto po 12.000 odnosno 18.000 deset godina).

Pored toga postoji i jednokratna pomoć grada, kao i pomoć za nabavku opreme.

Iako ovi iznosi izgledaju veliko, za porodicu sa petoro dece, odnosno sa prevremeno rođenim četvorkama jednostavno nije dovoljno.

Roditelji su za medije ispričali i da majka prima minimalnu zaradu, a otac ispod proseka.

Jasmina Mihnjak navodi da se upravo u ovakvim situacijama vidi koliko je važno uzeti u obzir individualne prilike svake porodice ako je stvarni cilj pomoć roditeljima a ne samopromocija donosilaca odluka.

Od početka smo skretali pažnju da kada se radi o merama populacione politike treba da se vodi računa o tome da se pomoć usmeri u dobrom pravcu odnosno da je dobiju oni kojima je potrebna. Postoji niz nepredviđenih situacija koje mogu da zadese jednu porodice. Ova porodica je dobila četvorke, ali dešava se da mama ili tata ostanu bez posla, da na žalost postanu samohrani roditelji… Ono što je potrebno jeste da u takvim situacijama postoji sistem podrške da roditelji mogu da budu sigurni da imaju iza sebe nekoga na koga mogu da se oslone – kaže Mihnjak.

U ovoj situaciji roditelji ili nisu dobili odgovor na svoju molbu da im se odobri donacija pelena i dohrane ili im je rečeno da nema budžeta. Marija i Đorđe Gaćeša zatražili su ovakvu donaciju zato što je pre par godina grad Subotica porodici u istoj situaciji obezbedio pelene, dohranu, kozmetiku za bebe…

– Jako retko se dešava da se rode četvorke, ali u takvim situacijama treba pokazati fleksibilnost i ljudskost. Kako je uopšte moguće da nekome padne na pamet da roditeljima koji traže pomoć za svoju decu odgovori „nemamo budžet“. Od kada je priča porodice dospela u javnost, javljaju se obični građani i traže broj računa da pomognu, i zapravo tako rade posao koji bi država morala da radi – navodi sagovornica Danasa.

Ona dodaje da „nije dovoljno samo dati novac, jer nije roditeljstvo da se opremi soba“, te da je potrebna i pomoć oko brige o deci kroz osnivanje bebi servisa preko kojih bi roditelji mogli da dobiju pomoć dadilje ili za prihvatljiv trošak ili uz subvencije države.

Da novac nije uvek dovoljan ističe i Dragana Soćanin.

Ona naglašava da bi zbog ovakvih prilika trebalo izmeniti zakon da se za oba roditelja obezbedi plaćeno odsustvo sa posla, čiji bi trošak išao na teret države.

Soćanin naglašava i da ako se pogledaju propisi, vidi se da lokalna samouprava ima odrešene ruke.

– Svaka lokalna samouprava ima sredstva koja može da izdvoji internom odlukom. Lokalne samouprave imaju pravo i slobodu da u skladu sa potrebama svoje zajednice formiraju takve budžete za posebne namene. Nemoguće je predvideti šta sve može da se desi, ali ako postoje izdvojena sredstva, onda roditelji mogu da računaju na fleksibilnost sistema. Ovo nije stvar kojom treba da se bavi ministarstvo već je to u delokrugu lokalnih samouprava. Samo je potrebno da ljudi koji rade u njima poznaju potrebe svojih sugrađana i imaju znanja kako da na njih odgovore – ističe Soćanin.

U slučaju porodice Gaćeša sistem bi ponovo mogao da se nađe na ispitu. Otac Đorđe zaposlen je u jednoj bolnici koja je često bila u kovid sistemu. Porodica se sada plaši da bi to moglo da se ponovo čime bi bilo ugroženo i zdravlje prevremeno rođene dece.

Obraćali smo se državi i tražili da mu omogući da i on dobije porodiljsko, jer imamo četiri bebe i peto dete koje je takođe malo. U bolnici u kojoj radi izložen je svim virusima, a ako ponovo dođe do prelaženja u kovid sistem, ne znam kako ćemo preživeti, jer meni je pomoć potrebna tokom celog dana, a ne daj bože da se on razboli. U Crnoj Gori, koja je manja država od naše, po zakonu, oba roditelja mogu da odu na porodiljsko ako dobiju blizance. Tačnije, otac ima pravo na šest meseci odsustva sa posla i svaki dan za to dobija 22,5 evra. U Srbiji tako nešto ne postoji ni u najavama, a kod nas se vrlo često rađaju trojke i četvorke. Da li ćemo i kada dočekati i mi ovakve zakone?“ postavila je pitanje u razgovoru za Nova.rs Marija na koje joj još uvek niko nije odgovorio.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari