Šta stoji iza malog odziva za primanje četvrte doze: Nedovoljna informisanost stvara sve više skeptika

Manje od jedan odsto stanovnika Srbije odnosno oko 37,500 ljudi primilo je četvrtu dozu vakcine protiv kovida.

U većini EU država ovaj procenat je daleko veći. Podaci Evropskog centra za kontrolu bolesti ECDC pokazuju da u Švedskoj on iznosi skoro 20 odsto, u Holandiji 16, Irskoj 11 odsto…

Pored toga što su imali veći udeo stanovništva koji je prihvatio primarnu vakcinaciju kao i treću dozu, evropske države pokreću i kampanju za drugi buster, što po rečima dr Dragoslava Popovića, konsultanta za imunizaciju, potpuno izostaje u Srbiji.

Zbog toga se dolazi u situaciju da i oni koji su podržavali vakcinaciju u prethodnom periodu ili zaboravljaju na nju ili prelaze u tabor skeptika.

– Zabrinjavajuće je to što oni koji su primili tri doze i koji su imali poverenja u vakcine, sada su izgubili to poverenje. Mi imamo jednu veliku grupu ljudi koja je čvrsta u svojim stavovima da vakcine ne funkcionišu, što nije tačno, i sada smo u situaciji da umesto da povećamo broj onih koji veruju u vakcine iznad 50 odsto, mi postajemo sve bliži ovoj strani koja je u najmanju ruku skeptična. Ulogu sigurno igra i zasićenje pandemijom, ali i činjenica da su očekivanja od vakcina bila izuzetno velika i da jedan deo njih nije ispunjen. Vakcinacija je sprečila teže obolevanje i smrtne ishode ali nije zaustavila prenošenje virusa što se takođe očekivalo – navodi dr. Popović.

Sve to zajedno, kako kaže, bi moralo da bude prioritet kada se radi o komunikaciji sa stanovništvom i kampanji za četvru dozu koja još uvek izostaje, pa se tako postavlja i pitanje koliko su ljudi upoznati sa trenutnim preporukama Instituta za javno zdravlje Srbije o četvrtoj dozi.

Te preporuke zasnovane su na stavu nacionalnog tela za imunizaciju, one važe skoro od početka godine i donekle se poklapaju sa preporukama iz drugih zemalja.

Dr Nada Pejnović, naučna savetnica Odeljenja za imunologiju Instituta za biološka istraživanja, podseća upravo da je stav Instituta za javno zdravlje „Batut“ da četvrtu dozu bezbedno mogu da prime osobe starije od 18 godina ako je prošlo pet meseci od primene treće doze, s tim da je preporuka da se оsоbe sа hroničnim bolestima ili sa oslabljenim imunitetom, оsоbе stаriје оd 65 gоdinа i zdrаvstvеni rаdnici dodatno zaštite drugim busterom.

Upitana šta može biti razlog malog broja datih četvrtih doza, sagovornica Danasa takođe navodi nedovoljnu informisanost.

– Razlozi mogu biti i ukidanje epidemioloških mera, podaci o tome da se ne povećavaju brojevi osoba na bolničkom lečenju i preminulih, lakši oblici bolesti kod najvećeg broja zaraženih, informacije da su u pripremi prilagođene mRNA vakcine, koje uključuju varijante omikrona – kaže dr Pejnović.

Prilagođene RNK vakcine omikron soju, koje pominje sagovornica Danasa a koje razvijaju Fajzer i Moderna, trebalo bi da budu dostupne od jeseni u Zapadnoj Evropi i Americi.

Od njih se očekuje da pruže veću zaštitu od trenutno dominantnih sojeva. Iz Ministarstva zdravlje ranije nisu odgovorili na pitanja Danasa hoće li i kada ove vakcine biti dostupne u Srbiji pošto jedan broj građana primanje četvrte doze odlaže upravo čekujući njihov dolazak.

Dr Dragoslav Popović kaže da bi bilo jako značajno da se javnosoti kaže da li će ove ili neka druga vakcina koja bi se pokazala efikasnijom biti dostupna u narednom periodu.

Oba Danasova sagovornika ističu značaj drugog bustera kod osoba koje mogu razviti teži oblik bolesti imajući u vidu prolaznost imuniteta nastalog bilo prethodnom vakcinacijom bilo zaražavanjem.

– Primena bustera protiv kovida ima za cilj da poveća odbranu u slučaju zaražavanja. Pokazano je da drugi buster povećava nivo neutrališućih antitela i ćelijskog imuniteta određenog trajanja. Prvi razlog za primenu bustera je ako osoba nije adekvatno reagovala na prethodne doze. Drugi razlog je ako postignuti imunitet vakcinacijom počne da slabi ili opada tokom vremena. Treći razlog je ako je učinak vakcina manji ili neadekvatan u odnosu na neke od novih zabrinjavajućih varijanti virusa. Primena drugog bustera se preporučuje osobama starosti preko 50 godina, posebno onima starijim od 65 godina, osobama sa hroničnim bolestima, imunokompromitovanim osobama (osobe sa imunodeficijencijama, osobe koje primaju imunosupresivnu terapiju, osobe sa malignim bolestima), kao i zdravstvenim radnicima – navodi dr Pejnović.

Prethodnih dana o značaju primanja druge buster doze govorili su i drugi zdravstveni radnici.

U razgovoru za Kurir direktor Doma zdravlja Savski venac dr Zoran Bekić izneo je na početku pomenute podatke o manje od jedan odsto građana koji su primili četvrtu dozu.

On je ocenio da u trenutnom talasu epidemije „ceh nevakcinisanja plaćaju najstariji“, koji, kako je rekao, završavaju u kovid bolnicama.

– Kod najvećeg broja onih koji su primili prvu i drugu dozu vakcine do sredine prošle godine, a što je bilo skoro 50 odsto populacije, imunitet se suštinski izgubio. Zbog svega toga apelujem da svi stariji od 60 godina, svi ugroženi, imunodeficijentni, radnici u socijalnim i zdravstvenim ustanovama prime vakcinu koja će najveći broj ljudi zaštititi od zaražavanja, a svakako od težih oblika bolesti, naveo je Bekić, prenosi Beta.

U svetu je inače pokrenuta velika kampanja buster vakcinacije.

U Americi je četvrta doza trenutno preporučena starijima od 50, kao i mlađim imunokompromitovanim osobama. Prema poslednjim podacima drugi buster u SAD primilo je 16,8 miliona starijih od 50, što je oko pet odsto ukupnog stanovništva.

U Evropi, Evropska agencija za kontrolu bolesti navodi da četvrtu dozu treba pre svega preporučiti starijima od 60 i osobama koje imaju veliki rizik za razvoj teškog oblika kovida. U celoj EU četvrtu dozu takođe je primilo oko pet odsto stanovnika.

Hibridni imunitet
Dr Dragoslav Popović skreće pažnju na kraju na još jednu grupu ljudi a to su oni koji su preležali bolest i kod kojih bi vakcinacija omogućila stvaranje tzv. hibridnog imuniteta. „Nama je do sada jasno da ovaj imunitet pada vremenom bilo da je stečen vakcinama bilo preležanom bolešću. Ono što se ispostavilo jeste da je hibridni imunitet, onaj koji se dobija kada je osoba i primila vakcinu i preležala bolest, najjači i najdugotrajniji. I to bi moglo da bude jedna od osnova za promociju vakcinacije među onima koji su preležali bolest a do sada nisu primili nijednu vakcinu. Oni bi jednom dozom bili prebačeni u ovu grupu zaštićenih hibridnim imunitetom“, zaključuje dr. Popović.