Šta stoji iza najave ministarke prosvete o promenama od iduće školske godine? 1Trinaesta beogradska gimnazija Foto: V. Andrić

Na vest da je više od 50.000 ljudi podržalo peticiju u kojoj se traži da škola traje četiri dana nedeljno ponovo je otvorila pitanje preopterećenosti đaka, a ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović najavila je da će od sledeće školske godine „biti nekih promena“.

Kakvih konkretno, iz Ministarstva prosvete nisu odgovorili Danasu, a kako sada stoje stvari šanse da od iduće školske godine dođe do promena su minimalne.

Revizija obrazovnih standarda za više razrede osnovne i za opšteobrazovne predmete u srednjim školama je završena, ali taj predlog, kako saznajemo, više od godinu dana čeka na izjašnjavanje nadležnih institucija i potom na usvajanje.

Tek kada standardi budu objavljeni, sledi izrada novih školskih programa, potom i novih udžbenika, a ako se nova reforma bude radila sukcesivno kao i do sada, promene se najpre očekuju u petom razredu osnovne i u prvom razredu srednje škole. Teoretski, novine bi mogle da startuju najranije od školske 2025/26. godine, što je takođe pod znakom pitanja, budući da se najavljuju prevremeni izbori i posledično nova promena prosvetne vlasti.

Za sada je otvoreno pitanje šta će novi obrazovni standardi doneti u pogledu rasterećenja učenika i da li će biti promena broju predmeta i fondu časova, što su zahtevi koji već nekoliko godina stižu i od đačkih roditelja i iz školske prakse.

Domaći obrazovni sistem praktično je od 2000. godine naovamo konstantno u reformama, a efekti tih promena do danas nisu sagledani.

Iz svake nove „reforme“ ulazilo se u narednu, svaku su pratile priče da ide u korist učenika, smanjivanjem obima gradiva i radi sticanja funkcionalnog znanja.

Epilog je da gimnazijalci, recimo, danas imaju i po 18 predmeta, i po devet časova dnevno, premalo vremena za učenje i vanškolske aktivnosti, što su poručili i potpisnici gore pomenute peticije u svojim komentarima.

Kao prvi korak mogućeg rasterećenja gimnazijalaca već neko vreme se pominje ukidanje izbornih programa, za koje i sami nastavnici priznaju da nisu ostvarili svoju svrhu.

Savet roditelja Gimnazije u Čačku je još krajem 2019. i početkom 2020. godine pokreno inicijativu da se preispita način uvođenja novih izbornih predmeta, ali je cela priča zaustavljena u vreme epidemije korona virusa.

Slične predloge u međuvremenu su izneli i predstavnici Društva direktora škola Srbije, a to je bila tema i nedavnog sastanka učenika i nastavnika Čačanske gimnazije sa pomoćnikom ministra prosvete za srednje obrazovanje Milošem Blagojevićem.

U izveštaju sa tog sastanka koji je objavljen na sajtu gimnazije, navodi se da su predstavnici Učeničkog parlamenta istakli da ih je uvođenje novih predmeta mnogo opteretilo i demotivisalo i da su primorani sve više da uče kampanjski i samo za ocenu.

„Bez obzira što su predmeti dobro zamišljeni njihova primena, koja im uskraćuje časove drugih predmeta, nije dobra. Samim tim, ideja veće izbornosti predmeta u gimnazijama, po mišljenju učenika, pretvorila se u svoju suprotnost jer je poremetila uhodani gimnazijski sistem i ritam rada“, navodi se u izveštaju.

U svojim diskusijama profesori su istakli da je neshvatljivo da se izučavanje novih veština uvodi kao novi predmet, jer se te veštine mogu steći ili se već stiču kroz postojeće predmete (primer: Logika za treći razred gimnazije i Metodologija naučnog istraživanja. Nejasno je čemu predmet t.j. program Umetnost i dizajn, pored književnosti, filozofije, muzičkog, likovnog).

Poseban problem je, kako su rekli, nastava stranih jezika, gde učenici svake godine imaju za jednu četvrtinu manje časova, a za četiri godine imaju jednogodišnji fond časova stranih jezika manje.

Čulo se i mišljenje da izmene u predmetu hemije društveno-jezičkog smera nisu dobre i da časova vežbi iz fizike ima suviše (37, a treba najviše 10) i to utiče na redovnu realizaciju programa fizike, čime su učenici najviše oštećeni.

Posebno je ukazano na protivrečnost u samoj sintagmi “obavezni izborni predmet“, jer je to po sebi kontradiktorno i da bi mnogo bolje bilo da su ovi predmeti fakultativni.

Iznet je i konkretan predlog da za početak hitno treba smanjiti broj izbornih predmeta sa dva na jedan, da bi se rešili problemi u organizaciji nastave ovih programa kod škola koje rade dvosmenski, a to je većina gimnazija u Srbiji. U sledećem koraku treba pronaći bolji način uvođenja projekte nastave u naš prosvetni sistem.

Predloženo je da se pojedine teme iz postojećih predmeta (hemija, fizika, sociologija,filozofija, muzičko, likovno, srpski jezik i književnost) rade kao projekta nastava i da učenici na to dobiju jednu od ocena iz tog predmeta, nego da se opterećuju novim predmetima.

Na sve to, kako piše u izveštaju, pomoćnik ministra je najavio analizu svih reformi koje su urađene u prethodim godinama, a koja treba da se radi u narednom periodu.

Da li planiraju promene koje se tiču izbornih programa u gimnazijama i postoji li procena koliko bi nastavnika ostalo bez norme ako bi se ovi predmeti ukinuli, pitali smo Ministarstvo prosvete, ali i na ova pitanja nismo dobili odgovore.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari