Šta stoji iza najave premijerke i predsednika Srbije o „adaptaciji“ školskih programa?

Sa identičnom izjavom nedavno je u javnost izašao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali u ovom trenutku nijedna od nadležnih ustanova ne zna šta će se tačno menjati u školskim programima.

U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja za Danas kažu da još nisu dobili takav zahtev i da će na izmeni programa raditi kada dobiju konkretna uputstva nadležnih i predloženu radnu grupu.

Ovim povodom se oglasio Tim za obrazovanje Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, iz koga su poručili da je javno iznošenje njihovog stava „posebno motivisano činjenicom da prethodnih dana nije bilo sasvim jasno ko i kako donosi odluke o obrazovanju“, što je suprotno njihovom zalaganju za transparentno donošenje odluka.

Uz napomenu da su spremni da doprinesu promenama u obrazovanju i da obrazovne ustanove u Srbiji postanu odgovarajuće mesto za učenje, razvoj i druženje, Tim za obrazovanje je istakao da sveobuhvatne promene ne mogu da se osmisle i realizuju “preko noći”.

„Iskustvo sa reformama iz prethodnog perioda jasno pokazuje da ishitrene i/ili jednostrano nametnute promene frustriraju sve učesnike u obrazovnom procesu, bez pozitivnih rezultata. Drugim rečima, svaka iole krupna obrazovna promena – kao što je to najavljena adaptacija programa za sve nivoe obrazovanja – zahteva da se obezbedi dovoljno vremena kako bi se postigao konsenzus među zainteresovanim stranama u pogledu koncepcije i sadržaja novih programa i/ili načina rada, kao i odgovarajuću podršku nadležnih institucija za njihovu pripremu i realizaciju“, naveo je Tim za obrazovanje Filozofskog fakulteta.

Iz Tima su poručili da su spremni da sa drugim relevantnim institucijama i pojedincima doprinese realizaciji Vladine inicijative za adaptaciju programa nastave i učenja, ukoliko bi se stekli navedeni uslovi.

„Do tada, nastavljamo da u okviru sopstvenih kompetencija i ingerencija, i u neposrednoj komunikaciji sa školama, činimo manje, ali smislene korake ka boljem obrazovanju“, navedeno je u saopštenju.

Promocija tolerancije već je prisutna u školskim programima pojedinih predmeta, a istaknuta je i među ciljevima obrazovanja i vaspitanja. O tome se, između ostalog, govori na časovima građanskog vaspitanja, sveta oko nas u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja, ali i kroz druge predmete, posebno društvenih nauka.

U krovnom obrazovnom zakonu, među opštim ciljevima obrazovanja, istaknuto je da se u obrazovnim ustanovama mora negovati „otvorenost, saradnja, tolerancija“, dok je jedan od ciljeva obrazovanja „obezbeđivanje podsticajnog i bezbednog okruženja za celoviti razvoj deteta, učenika i odraslog, razvijanje nenasilnog ponašanja i uspostavljanje nulte tolerancije prema nasilju“.

Podrška đacima, roditeljima i nastavnicima

Kako se navodi u saopštenju Tima za obrazovanje Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, nakon tragičnih događaja koji su se odigrali početkom maja, njihov tim psihologa i pedagoga pozitivno je odgovorio na poziv Radne grupe za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih Vlade Republike Srbije i započeo sa pružanjem podrške u obrazovno-vaspitnim aktivnostima učenicima, roditeljima i nastavnicima OŠ “Vladislav Ribnikar”.

„Istovremeno, različiti oblici podrške realizovani su i u drugim školama koje su se direktno obratile za pomoć članovima našeg tima, motivisane željom da uz našu stručnu pomoć adekvatnije odgovore na potrebe koje su iskrsle nakon traumatičnih događaja“, piše u saopštenju.