Šta su Bele poklade i kakvi su običaji dan pred Vaskršnji post?

Srpska pravoslavna crkva liturgijski veliča Dan Svetog Simeona Mirotočivog. U svetovnom životu Stefan Nemanja bio je državnik i diplomata, ali i zaštitnik crkve, jer je pravoslavlje proglasio za državnu veru.

Današnje poklade zovu se još i Velike, Uskršnje, Završne, jer su poslednje zimske, takođe i Prostene i Proćke zato što se na ovaj dan, kao i na Božić, praštaju i zaboravljaju svađe i uvrede.

Veruje se da za Bele poklade treba tražiti oproštaj i oprostiti drugima, kako bi se duša očistila, rasteretila i kako bismo se pripremili za Veliki post i pričest.

Cilj je da se u Časni post, koji počinje u ponoć, uđe bez greha. Jer, da bi Bog oprostio ljudima, moraju i oni međusobno da praštaju.

Bele poklade dan su maškara i povorki. Po selima, obično mladići, maskiraju se najčešće kao junaci, žene ili strašna bića koja plaše decu. Često se po selima, samo za ovu priliku, prave ljuljaške, pale gomile slame koje mladići preskaču.

Veruje se da onaj ko preskoči vatru ostaje zdrav čitave godine. Pepelom te vatre mažu se i deca.

Prema verovanjima, u domovima se pripremaju bogate trpeze, tradicionalno se sprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime. Neretko ruča se ili večera dva puta.

U ponoć počinje Veliki vaskršnji post, sedam nedelja posvećenih proslavljenju Boga i očišćenju duše i tela.