Šta su bile vesti na Božić 1896. godine?

Manija trenutno vlada u Beogradu, prenosi Mali žurnal. U grad su pre 15 dana stigli gospodin i gospođa Gale, koji putuju svetom u kolicima sa jednim točkom. Kod Kolarca su održali predavanje na koje je gospodin Gale pozvao sve ondašnje redakcije. Ulaznica za taj događaj plaćala se 25 dinara, dok su prodavci nudili plakate za pet dinara na kojima je prikazan Gale kako u kolicima vozi svoju ženu.

Redakcija se pita, ako je on krenuo radi opklade u obilazak sveta, zbog čega „gubi“ u Beogradu 15 dana? Ili je ovo samo po njihovom mišljenju „glupav“ način da se zaradi neki novac. Redakcija upozorava čitaoce da se ne zanose ovim „glupacima“ kojima preporučuju da se podvrgnu lekarskom pregledu i provere da li im fali koja „daska u glavi“.

Mali žurnal preporučuje nove predstave: „More bez primorja“, dramu u tri čina, onda komediju u četiri čina „Prisni prijatelji“ i Mačem , dramu u pet činova, a osam slika. Takođe, obaveštavaju čitaoce da u svim knjižarama mogu kupiti novu zbirku pesama „Iz bračnog života“ pesnika Vladimira M. Jovanovića.

U rubrici Mali podlistak, našla se kriminalna pripovetka Biserni tepeluk. Ona govori o telegrafisti Dragom Jovanoviću koji se zagledao u Dragu Protić i želeo je da je oženi.

Roditelji su ga odgovarali od toga jer je pre svega bio jako mlad (imao je svega 20 godina), pritom još uvek finansijski nestabilan, a Draga je bila siromašna, pa ne nije mogla da u kuću donese adekvatan miraz. Međutim, Dragi je hteo samo nju. Otac mu je rekao da na kraju radi šta hoće, ali da sem pomoći oko svadbe, kasnije ništa ne očekuje od njega. Brak im je na početku bio skladan, snalazili su se sa onim što su imali.

Međutim, Dragi je jednom prilikom zatekao svoju ženu kako plače. Rekla mu je kako od nakita sem burme nema ništa, on je uteši da će joj kupiti dijamantski prsten, međutim ona je želela biserni tepeluk koji imaju advokatice: „Ja hoću tepeluk, pa makar sve pucalo, grmelo, razumeš li? Muž joj je to kupio, međutim harmonija u braku bi narušena.

Dragi se promenio, naglo ostario.. Draga to nije primećivala, bila je srećna zbog poklona, nije obraćala pažnju na Dragog misleći da je dovoljno to što završava kućne poslove i brine se o deci. Međutim, policajci su u Dragovoj kasi našli manjak od 600 dinara. Ocu nisu dali da plati dug, te Dragog privedoše i osudiše na dve godine robije zbog utaje državnog novca…

Žurnal nam prenosi i par svetskih poslovica o majkama. Nemci kažu- „Makar majci bilo hladno, detetu je toplo“, „Ko ne sluša majku rđavo prolazi“. Rusi vele „Bez majke su deca izgubljena kao pčele bez košnice“. „Majčina je ruka nežna čak i kada bije“, govori se u Češkoj. Indijanci tvrde da „kad majka umre porodica se raspada“, a u Srba važi „majka je detetu lepa i mila ma kakva bila“.

Divokoza sa drvenom nogom lečena je u bolnici u Bernu. Naime, jedna noga joj je bila slomljena, pa kako lekari nisu mogli da je izleče, amputirali su je i umesto toga stavili drvenu nogu. Životinja je isprva pokušavala da se oslobodi veštačkog nastavka, a kada se uverila da joj je od koristi pri hodu, počela je normalno da šeta sa drvenom nogom.

Američki inženjeri pokušavaju da zemljinu toplotu iskoriste za zagrevanje prostorija. Planiraju da iskopaju rupu dubine od 12-15.000 stopa. Procenjuju da bi se vodom koja se crpi iz te dubine mogla grejati jedna cela varoš, a voda tj. toplota bi se uz pomoć cevi sprovodila po kućama.

Zanimljivi običaji važe u afričkoj državi, kraljevini dahomejskoj. Kad kralj pljuje, svi dvorani počnu pljuvati, ako kine i oni kinu, ako se nakašlje, isto to i oni urade. Putnik koji je jednom prilikom bio na kraljevom dvoru, ugledao je kralja dok ovaj usled bola u stomaku trči do toaleta, a za njim gomilu dvorana koji se držeći za stomak oponašaju kralja.

Jednom su na prestoničkim ulicama svi bili „pijani“, građani bi padali i vukli se po zemlji, a u stvari niko od njih nije bio pijan već su samo oponašali kralja koji se tog dana napio pa je jedva sedeo na prestolu.

U Malom žurnalu našla se tvrdnja da će smak sveta nastupiti za deset miliona godina. Ova procena rezultat je ozbiljne računice profesora na univerzitetu u Glazgovu, Uiljema Tomeona. On je ispitivanjem hlađenja sunca utvdio trenutak u kom će toplota koju Sunce ispušta postati nedovoljna da održi život na našoj planeti.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.